Koronavirus baš ne voli ljude. Ne samo što ih ubija, već im traži dok im zakiva život, da mu dodaju eksere. I poljoprivrednicima koji su uz mlade otporniji deo domaće populacije nastoji da na svakorazne načine oslabi imunitet. Primera radi ne dozvoljava im da prolećnu setvu obave bez žurbe, nervoze i preskaknja vrsta, sprečava ih da se okreću na pozive iz voćnjaka a povrtarima zatvaranjem pijaca vezala je i ruke i noge i to u trenutku kada je sezona krenula sa centra. Procene su da će povrtari, bez obzira koliko će ih okrepiti mere Vlade Srbije i drugi oblici podršake i snalaženja kao što je, primera radi „Elektronska pijaca“, ove godine umesto popularnog zeleniša, ranog paradajza, paprika ili krastavaca, figurativno rečeno, OBRATI BOSTAN. Međutim, poljoprivreda je otporna, snalažljiva i prirodno neverovatno moćna, pa tako da jedne godine ne posejemo ništa, od odnoga što samonikne mogli bi da se prehranimo.Ostaće upamćeno i to da je u „godini korone“, a pred sam početak prolećne setve za svega desetak dana, SAJT Ministarstva za plojprivredu imao čak 2,2 miliona pregleda. Ja to ne smatram, kako se moglo čuti, hakerskim napadom, već takođe AGRARNIM ČUDOM NEVIĐENIM. Neko će zbog toga morati da „viče“ piće.
Krhkost i osetljivost povrtara je u tome što većinu čine mala gazdinstva, koja su u međuvremenu zbog ekspanzije ove proizvodnje povećali površine pod plastenicima, što podrazumeva puno truda kao i znatna novčana ulaganja .Zatvaranjem gradskih zelenih pijaca oni su dovedeni pred ozbiljno iskušenje. U velike trgovinske lance mali teško ulaze, dok je takozvana „Elektronska pijaca“ eksperiment čija početna iskustva nisu loša, ali ovakav vid plasmana poljoprivrednih proizvoda, barem kod nas, još uvek je ograničenog potencijala. Istina je da su poljoprivrednici iz okoline Ljiga još pre tri decenije prodavali kajmak preko Interneta, ali za salate i druge povrtarske proizvode prirodno mesto za ponudu je pijaca. Naravno, da ih je zatvorila korona, ali uz volontere, posrednike pa i nakupce u ovu priču trebali bi aktivnije da se uključe upravo već pomenuti VELIKI TRGOVINSKI LANCI. Naprosto, oni imaju i adekvatne skladišne prostore, mogućnost za bezbedan transport i prodaju, odnosno kućnu dostavu. I njima je, valjda jasno, da u ovom vremenu ne mora sve da se niveliše preko marži, otkupnih cena i profita. Ministar Nedimović je nedavno izjavio da će takozvani „rani“ povrtari isplivati do obale u čemu mogu da računaju na podršku države preko nekoliko mera od pomoći za tekuću likvidnost poljoprivrenih gazdinstava, subvencionisanh kredita do sektorske podrške, pre svega, za onu proizvodnju koja je u proteklih mesec dana bila izložena direktim udarima koronavirusa.
Uz sva uvažavanja socijalne distance, jer je predlažu ljudi od struke, odnosno epidemiolozi, proces prolećne setve, ipak, nije nikakvo vašarište niti ispijanje koktela po baštama beogradske ulice Strahinjića Bana. To je pretežno individualni rad sa velikim razmacima i kratkim pauzama. Setva se kako zbog lepog vremena tako i rokova zahuktava a početna gužva i zbunjivanja sa dozvolama, kako se ne bi prekoračilo propisano vreme, ulazi u brazdu i mnogi detalji po tom pitanju rešavaju se u hodu. Tako je u prvoj nedelji aprila poljoprivrednicima izdato preko 13.000 dozvola, a nešto duži ostanak na njivama, obećano je, nikome se neće obiti o glavu. Neće biti kažnjen, jer je svima u ovoj neveseloj situaciji jasno šta će značiti uspešno obavljena prolećna setva. Bilo je doduše sporadičnih slučajeva kao onaj sa mladim poljoprivrednikom iz okoline Bačkog Petrovca, koji je zatečen na trakturu u vreme policijskog časa, što ga je koštalo 50.000 dinara. Iako su neki medijski ladoleži seirili nad tim događajem sa visokih pozicija u državi rekli su da je u pitanju čist nesporazum, ali bez dodatnih objašnjenja i pojedinosti.
Dve su okolnosti zbog čega je ovaj slučaj, policijskog „skidanja“ sa traktora mladog ratara, skrenuo veliku pažnju u javnosti. Pre svega što je mladih ljudi u poljoprivredi jako malo, a loša poruka je i to da golobradi mladići koji se dohvate „motike“ odmah dobijaju po prstima. Statistika kaže da je prosečna starost vlasnika poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji 61 godinu. Sa druge strane taj događaj poklopio se sa bahaćenjem u vreme zabrane kretanja u jednom od restorana hotela „Kraun plaza“ u Beogradu, gde se uz čašicu okupila poznata estradno-sportska ekipa, odnosno družina. Većina njih dobila je uslovne kazne dok je, skoro kroz izvinjenje, pomenuto da će i oni biti novčano kažnjeni. Kod mladog ratara pokazana je neverovatna lakoća kažnjavanja kao da se vraćao sa nekog splava a ne iz njive. Naprosto, iznuđena socijalna distanciranja kod nas ne mogu da prođu bez određenih problema, začkoljica i tiskanja!?
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
NEOBIČAN „IGROKAZ“ DOGODIO SE UZ SAM POČETAK PROLEĆNE SETVE. NAIME, AKTUELNI MINISTAR BRANISLAV NEDIMOVIĆ, GOSTUJUĆI NA (RTS) POŽALIO SE, A MOŽDA I POHVALIO, DA JE SAJT MINISTARSTVA ZA POLJOPRIVREDU ZA SVEGA 10 DANA IMAO ČAK 2,2 MILIONA PREGLEDA. S OBZIROM NA NJEGOV PREDHODNI STATUS I OPTEREĆENOST NAJNOVIJA OKOLNOST JE OZNAČENA KAO HAKERSKI NAPAD, ODNOSNO NEČIJI POKUŠAJ BLOKIRANJA SAJTA. NAPROSTO, ZBUNILO IH JE TO ŠTO SU ZNALI DA SE NEŠTO SLIČNO DOGAĐA PRVENSTVENO BELOSVETSKIM MULTIKOMPANIJAMA, BERZAMA, VOJNIM KOMANDNIM CENTRIMA I SLIČNIM „JAZBINAMA“ KOD KOJIH ČOVEK NIJE U CENTRU INTERESOVANJA, VEĆ PODACI. DA LI SE U OVOM SLUČAJU RADI O HAKERIMA U ČIZMAMA ILI NEKIM DRUGIM „USKOCIMA“ VREME ĆE POKAZATI, A MOŽDA PROVERITI, I SPECIJALNO ODELENJE NARODNE MILICIJE. DODUŠE, KAKO JE DOŠAO OVAJ „NAPAD“ JE ZAGONETNO I OTIŠAO. LIČNO MISLIM DA JE PO SREDI NEKA VRSTA: FENOMENA, DOBRO PREDSKAZANJE I ZNAK DA JAVNOST MENJA SVOJ ODNOS PREMA PROIZVOĐAČIMA HRANE. SA POMENUTIM „DESANTOM“ NA SAJT, IMAM UTISAK, DA POLJOPRIVREDA DOBIJA NA ZNAČAJU, INTERESOVANJU, AKTUELNOSTI PA I POPULARNOSTI. LOGIČNO BI BILO DA POSLE SVEGA MINISTAR ČASTI PIĆEM SVE ONE KOJE BUDE SREO NA ZGODNOM MESTU ZA TAKO NEŠTO. PODRAZUMEVA SE, KADA PROĐE KORONA.
Na kraju još nešto: pojedini mediji, među kojima i oni koji slove za ugledne, počeli su sa licitiranjima ko su HEROJI OVIH TEŠKIH DANA. Odmah da kažam da sam presrećan što sam, na najčitanijem poljoprivrednom portalu u regionu (AGROMEDIA) nedavno objavio kolumnu pod naslovom: GROMOGLASNI APLAUZ ZA POLJOPRIVREDNIKE. Naime, uz sva zanimanja, profesije i formacijska poslovna zaduženja do volontera i drugih dobrovoljaca koji mogu da ponesu taj epitet-niko nije pomenuo poljoprivrednike, odnosno proizvođače hleba i puno toga uz njega. Ne priznajem da je to „previd“, već nedoraslost javnom poslu u kojem je puno onih koji misle da su na takozvanoj „virtuelnoj hrani“. Cenim, da su daleko i od KAČAMAKA.
Komentari