Jedan ugledni domaći agrarni analitičar nedavno je izjavio da dolaze godine kada će najveći problem u poljoprivredi biti RADNA SNAGA.Odmah da ga dopunim da su te godine već pred našim vratima, a problem kako sa stručnom tako i manuelnom, ili prostom fizičkom radnom snagom, već je prisutan. Nije me nedavno previše iznenadila vest da poljoprivredni kombinat iz nama susedne zemlje, iz korpusa bivše Jugoslavije, ima SKAUTA za visokokvalifikovane radnike, IT stručnjake i agronome kojih je sve manje na tržištu rada. Naravno, ažurni agenti za lov na potrebne kadrove AGRONOME su pronaši čak u JUŽNOJ AFRICI, i angažovali ih za mesečnu platu od 3.000 evra. Pa i jedna naša privatna poljoprivredna firma minulog leta „uvezla“ je, najverovatnije uz pomoć pomenutih SKAUTA, preko 200 sezonaca.

Nisu pomenuti SKAUTI potrebni samo za traženje naslednika fudbalerima Mesiju, Pikeu ili Ronaldu, već i za druge oblasti delanja među kojima je došao red i na poljoprivredu. Najavljivanja kako će ROBOTI I DRUGI OBLICI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE ZAVRNUTI RUKAVE, za naše prilike, još su daleko. Otežavajuća okolnost je i to što Srbija i dalje važi za zemlju sa jeftinom radnom snagom, zbog čega su to neki populistički političari i „eksperti“ proglasili za našu prednost, pa su u takvoj ekonomskoj logici poslodavci spremni da „odreše“ kesu za nadnicu tek kada počne da im gori pod nogama. Sa druge strane sve je manje radnika koji pristaju na tako nešto, a kao alternativu imaju ponude za angažovanje iz susednih zemalja, među kojima su i one iz redova članica EU. Zbog čega ovaj problem preti da bude najveći i ozbiljno ugrozi planove domaćeg agrara? Vlasnici nekoliko najvećih kompanija iz ovog sektora objašnjavaju da domaća poljoprivreda još uvek radi kao pre 50 godina, što ima za posledicu loše poslovne rezultate i malu mogućnost da se zaposleni, posebno stručnjaci, adekvatno plate i samim tim zadrže.

U ovu vrstu mišolovke uterali smo sami sebe. Kada su u pitanju agronomi ili tehnolozi situacija je jasnija, jer njihova domaća prespektiva bitno se smanjila sa uništavanjem i lošim privatizacijama poljoprivrednih kombinata i sistema. To su privredni subjeti koji imaju potrebe i mogućnosti za njihovo zapošljavanje i napredovanje. Ko misli da će najbrojniji mali proizvođači i porodična gazdinstva biti njihova RADNA I KARIJERNA LUKA to je najobičnija zabluda, jer oni praktično nemaju finansijke preduslove da uposle ni sve članove sopstvenih porodica. Za njih se kompletna stručna i konsultantska pomoć završava sa uslugama lokalnih ili regionalnih Poljoprivrednih savetodavnih službi. Ruku na srce za četrdesetak stručnih službi na području 200 opština u kojima je zaposleno nešto preko 350 agronoma za korpus od 600.000 malih i porodičnih gazdinstava, je MALI BROJ. Ispod proseka svake države koja ima na AGRARNOJ TACNI 3,7 a po potrebi i svih 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Prisetih se i eksperimenta zapošljavanja 1.000 mladih poljoprivrednih stručnjaka, ponajpre AGRONOMA, na terensko-prosvetiteljskim poslovima širom Srbije. Namere te akcije, ogranizovane pre desetak godina, su nesporno bile dobre, ali pola agrarnih diplomaca brzo je shvatilo da rad i život po seoskim kaljavim drumovima i bukvalno spavanje u čizmama nije njihov „san“. Druga polovina uverila se da kod poljoprivrednika koji obrađuju po par hektara zemlje, oru sa iznajmljenim traktorima i bave se takozvanim svaštarenjem, mogu samo da navrate na kafu i „čašicu“ razgovora. Posle godinu dana agronomi su se vratili na POČETNU LINIJU sa koje su se raštrkali na stotinu strana od kojih je tek manji broj završio u domaćoj poljoprivredi. Prema informaciji resornog Ministarstva i podacima Poreske uprave, veliki uspeh urađen je sa angažovanjem i svim oblicima statusne zaštite SEZONSKIH radnika u poljoprivredi. Zahvaljujući uspostavljenom ELEKTORNSKOM sistemu za prijavljivanje, u Srbiji je u ovoj godini kod 300 poslodavaca bilo angažovano preko 26.000 sezonaca kojima je za doprinose i druge obaveze prema državi plaćeno 220 miliona dinara. Na sezonskim poslovima bilo je angažovano i oko 200 stranaca. Veliki broj sezonaca ostao je u takozvanoj NEVIDLJIVOJ zoni, ali to nije ništa novo za naš agrar čije potrebe za ovom vrstom radne snage je duplo veći nego što je zvanično iskazano. Međutim, elektronska forma prijavljivanja i evidentiranja pokazala se kao dobitna kombinacija uz stalnu neizvesnost da će zbog širom otvorenih vrata otići u neku susednu zemlju gde su nadnice višestruko veće.

JAKO JE DOBRO ČUTI: da je suma za subvencije i druge oblike podsticaja za narednu godinu značajno uvećana, što je kao velika šansa prepoznata organska proizvodnja, stočarstvo, pre svega tovno govedarstvo, za pohvalu je i osnivanje radne grupe od strane Vlade Srbije koja treba da uradi strategiju za unapređenje proizvodnje i kvaliteta voćnih rakija koje su sve traženije na evropskom i svetskim tržištima.Ubrzano se radi na poslovima ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta i takozvane reonizacije. Najavljeno je donošenje Zakona o regulisanju tržišta cena poljoprivrednih proizvoda, formirnje prognostičkog sistema za očekivane cene najtraženijih 20 poljoprivrednih plodova, najavljeno je i efikasnije i transparentnije rešavanje licitacije državnog zemljišta koje se daje u zakup. Uz sve ovo u toku je izgradnja autoputeva i brzih džada koje treba da povezuju poljoprivredno najatraktivnija područja u zemlji. Početkom decembra svetski mediji kao i iz sedišta FAO (agencije Ujedinjenih nacija za hranu) saopštili su informacije o vrtoglavom rastu cena hrane i da, primera radi, izuzev žitarica u zemljama Evropske unije bukvalno nedostaju sve vrste poljoprivrednih proizvoda. Sve ove informacije trebale bi da su dodatni motivi za svaku agrarnu destinaciju u koje spada i Srbija.

NARAVNO, SVE OVO MOŽE DA PRERASTE U PUSTU ŽELJU AKO U SRPSKOM AGRARU NE BUDE DOVOLJNO ZAINTERESOVANIH LJUDI KOJI ĆE MU BITI POSVEĆENI. KOJI ĆE IMATI PETLJU, ODNOSNO HRABROSTI ZA RIZIK SA SVIM IZAZOVIMA VREMENA KOJEG SMO TEK DELIMIČNO SVESNI, ALI I UZ NEIZOSTAVNU LJUBAV PREMA OVOM POSLU. PODACI SA TERENA NISU NAJBOLJI I GOVORE DA SE BROJ POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA OSIPA. ZABRINJAVA I REZULTAT NEDAVNOG ISTRAŽIVANJA U KOJEM STOJI DA JE PROSEČNA STAROST VLASNIKA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA PREKO 60 GODINA.

DIJALOG O ŽIVOTU I OPSTANKU MLADIH NA SELU PREKOMERNO JE OKASNIO. TO JE TREBALA DA BUDE JEDNA OD KLJUČNIH BOCA SA KISEONIKOM ZA ZAUSTAVLJANJE OPŠTE BEŽANIJE IZ RURALNIH PODRUČJA. PRIČE O SKAUTIMA KOJI VRBUJU AGRARNE STRUČNJAKE I SEZONCE KAO I ONA O ROBOTIMA SA MOTIKAMA U RUKAMA JOŠ UVEK ZVUČE KAO ZANIMLJIVOST. MEĐUTIM, BOJIM SE DA NI MI NISMO DALEKO OD OVE NOVE PRAKSE, BOLJE REĆI NUŽDE, IZ KOMŠILUKA?!