Demagogija, novi mlečni put, krizni uslovi rada i incentive za useljavanje i kupovinu seoskih domaćinstava. Šta čeka selo danas, a i gradske rafove, pitanje je sad.

Otkupna cena mleka biće ista za sve! Reklo bi se lepa vest, ali ovako nešto moglo bi da ima smisla samo u poratnim 1945-46. godinama, kada je bilo puno siromaštva a još više demagogije.

Bojim se da ovakve računice i pristupi mogu čak da promene i boju mleka. Da ga zaprljaju, jer toj značajnoj životnoj namirnici, odnosno njenim proizvođačima nisu potrebne jednokratne podrške,odnosno nečija raspoloženja ili prikrivena sažaljenja, već sistemska rešenja.Da se zna šta će biti sutra? Mislim, za narednih 10, 20 pa i 30 godina. Najmanje!

Dakle,doveli smo sebe u situaciju da o mleku govorimo kao što su to Stari Grci o Mlečnom putu, tačnije galaksiji koja je adresa naše planete u Univerzumu. Oni su je tako nazvali, jer su još  pre nekoliko hiljada godina, na nebu jasno uočili nešto što ih je najviše podsećalo na „mlečnu stazu“. Zanimljivo je da se  ona još uvek golim okom najbolje vidi tokom zimskih meseci. Današnje percepcije i asocijacije su sasvim drugačije i nama se umesto tih magičnih slika pričinjavaju prazni novčanici, neplaćeni računi, maskirani otkupljivači i trgovci, čak, i prosuto mleko.

Nadam se da nas ta vrsta opsednutosti i neprijatnosti neće držati dugo?!

Da su u pitanju nova nalazišta litijuma, zlata ili nafte razumeo bih zajapurenost provladinih medija i tabloida da to predstave kao silazak Vanzemaljaca i to nigde drugo do u Mačvu, Šumadiju ili Stig? Međutim, umesto pomenutih darova prirode „proključalo“ je mleko. Tako brzo i burno da se čulo jako daleko. Za vladinu odluku da uvozne takse (prelevmani) budu 15 dinara po litru, odnosno 30 dinara na sedam vrsta sireva, komentari su, da se sa njom ne mogu uplašiti ni vrane sa uzorane njive a ni slučajno uvoznici i trgovci.

Vukašin Baćina, predsednik Udruženja proizvođača mleka iz Bačke, kojeg su prozvali „glas razuma“ i dobrih vibracija uz pozdravljanje ove odluke prozvao je i Marjana Rističevića, predsednika Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije, da je on opstruisao donošenje bilo kakvih mera a osumnjičen je da stoji iza onih proizvođača koji su prosipali mleko.

Naravno, da je iskusni Rističević sve to demantovao iznoseći u javnost nekoliko ekskluzivnih podataka kao što je onaj da je u prošloj godini u našu zemlju uvezeno 13 miliona kilograma sireva koji su suspendovali iz domaćeg otkupa 130 miliona litara mleka. Dakle, to je više od 15 odsto celokupne godišnje proizvodnje.Da li u besu ili iz brige prema seljaku, kazao je, da bi uvozna taksa na sireve trebala da bude najmanje 200 dinara po kilogramu. Ipak, to su ostale samo Rističevićeve dobre namere i puste želje.

Posle razgovora sa predstavnicima vlade i resornog Ministarstva u petak 24. februara, prvi naredni potez je trebao da bude kupovina i otvaranje šampanjca kako bi se dogovor proslavio. Po „novom“ dogovoru predviđeno je da otkupna cena mleka za sve proizvođače bude ista, kalkulacija se radi, da premija po masnoj jedinici umesto 20 bude 15 dinara, dok je „provučeno“ da se subvencije po grlu povećaju sa 25.000 na 40.000 dinara.

Međutim, do nazdravljanja sa šampanjcem nije došlo, jer je dva dana kasnije u nedelju 26. februara nekoliko stotina proizvođača mleka iz Šumadije, Pomoravlja i Mačve izašlo na ulične proteste uz dvočasovnu blokadu Ibarske magistrale u Mrčajevcima kod Čačka i mosta na Savi u Šapcu.Poručili su vladi da su navedene mere pogubne i da stavljaju omču oko vrata domaćem govedarstvu i mlekarstvu.

I dok mleko nastavlja da „kipi“ mnogima, pre svih opoziciji, prekipele su najave izgradnje Nacionalnog stadiona u Surčinu kod Beograda.Zbog čega takvo nerazumevanje nije teško pogoditi, jer prema nezvaničnim podacima za njegovo zidanje treba brdo para.Sa druge strane oni koji se protive kažu da u državi ima puno prečih poslova i da nije vreme za bilo kakvu graditeljsku „ekskurziju“ te vrste.

Miroslav Aleksić, šef poslaničke grupa Narodne stranke, bio je nešto konkretniji i na drugom tasu za vaganje o potrebi gradnje Nacionalnog stadiona stavio je domaći agrar, odnosno poljoprivredu. U izjavi za medije on je izneo podatak da će za izgradnju stadiona biti utrošeno preko 800 miliona evra što je suma za 100 miliona evra veća od one koja se na godišnjem nivou izdvaja za celokupne subvencije u poljoprivredi. U prilog tome, dodao je da Srbija ima na raspolaganju skoro pet miliona hektara zemljišta što je tri puta više u poređenju sa svetskom agrarnom silom Holandijom.

U „osinje“ gnezdo umalo da upadne i ovogodišnja tradicionalna „Slaninijada“ u Kačarevu kod Pančeva, kada je u poslednjem trenutku stopirano takmičenje u hvatanju prasadi. Sve su zaustavili iz Društva prijatelja životinja iz tog grada pozivajući se na Zakon o dobrobiti životinja.Takvo postupanje je jako bitno za izvoz, jer životinje koje dožive stres, malo ko iz zemalja „trulog“ zapada želi da kupi.

Nikakve dobrobiti, već je jasno, neće biti za kućne cvrčke od kojih je u međuvremenu napravljeno prvo pivo. Da iznenađenje bude veće ono je proizvedeno u susedstvu, odnosno Hrvatskoj. Pivopije kažu da ima zanimljiv ukus i dobru penu. Iz FAO (Organizacije za hranu pri UN) u znak podrške da insekti mogu biti alternativna hrana, na sve klimaju glavama. Cvrčci umiru pevajući!

Izvanredna akcija podrške u kupovini napuštenih seoskih kuća u Srbiji, ovih dana, je zaokružena. Naime, uz 1,2 miliona dinara za kuću svi zainteresovani koji žele da u nekom domaćem selu žive, rade i sanjaju dobiće pomoć od dodatnih 10.000 evra za pokretanje određenih poslova, odnosno privrednih aktivnosti.

Ovim je napravljen korak od „sedam“ milja, jer bilo je sasvim napredvidivo hoće li, na koji način i uz čiju pomoć mladi doseljenici u srpska sela moći ekonomski da se organizuju i ostvaruju,određene prihode za funkcionisanje domaćinstva.Zapravo, lep pogled, umiljat cvrkut ptica, čist vazduh i predivna praskozorja imala bi ograničen rok za zadržavanje, čak i onih, koji su žarko želeli dolazak i život na selu.

Pomenuta suma kako je izjavio Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu biće značajan podsticaj za pokretanje najrazličitijih sopstvenih poslova i to upravo u sredinama gde žive od:otvaranja prodavnica, apoteka, različitih zanatskih radnji, obnove starih zanata do pokretanja etno-turizma, odnosno restauracije starih vodenica i slično. Odobrena sredstva su bespovratna, ali neće biti isplaćivana u gotovom novcu, već će se uz pomoć lokalnih samouprava obezbeđivati potrebna oprema, uređaji i materijali zavisno od vrste posla.

Agrar ne voli preterana ulepšavanja, mislim na medijska, kroz priče, komentare, analize i druge forme obaveštavanja javnosti. U tom sektoru se puno radi, ulaže novca i znoja a krajnji rezultat ne mogu da pogode ni čuveni londonski bukmejkeri. Ljudima iz tog sektora odavno je postalo jasno da se moć, uticaj i kapital ne stiču dubokim oranjem, branjem, košenjem, kombajniranjem ili siliranjem. Moć je preko puta u institucijama, kabinetima, redakcijama, službama, političkim strankama i njihovim „komitetima“.

I pored svega proizvođače hrane ne mogu zaobići određene teme, okolnosti, događaji, kalendari, traume i nepredvidivosti.I sami su svesni da, bez obzira kako predstavljeni, mnogo toga treba da otrpe i prihvate, jer to zapravo svedoči da postoje, da su deo naše stvarnosti,  realnosti i nekog novog Mlečnog puta, čije ime izgovaraju sa poštovanjem, ali i gutaju knedle zbog toga što im mleko duže vremena kipi.

Ko se u isto vreme „češlja“ i kako to da mleko postane „krupna“i aktuelna tema? Mnogi će stati u red da uz, utešna objašnjenja i  prepoznatljiva recitovanja, ubede javnost kako su prste umešale neke više sile. Čak i zvezde.Potom će stići i novi naslovi.I tako u krug!!!