Inspekcijske i druge preventivno-zaštitne službe poodavno su jedna od najslabijih karika koja prati i rad u poljoprivredi. O tome svedoči i prava pometnja prilikom registrovanja prvih slučajeva nodularnog dermatitisa, odnosno bolesti kvrgave kože, zbog čega je za sada na „streljanje“ izvedeno preko 500 grla goveda. Za sve oskudniji domaći stočni fond to je ozbiljan udarac.

Svojevrsni dramski zaplet imao je događaj od još pre 100 godina, u vreme epidemije pegavog tifusa u gradu Valjevu, koji je bio pretvoren u veliku bolnicu. Nekolicina lekara skoro pet dana je čekala da sa nekog od frontova stigne general Živojin Mišić, od kojeg je trebalo da traže odobrenje za sprovođenje akcije velikog čišćenja grada kako bi i na taj način sprečili širenje epidemije opake bolesti od koje je stradalo oko deset hiljada civila i vojnika.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Doduše, još nije poznato ko je koga čekao kada su u maju mesecu ove godine registrovani prvi slučajevi virusnog oboljenja nodularnog dermatitisa poreklom iz Afrike, koji napada sve vrste goveda. Šture informacije potrajale su sve dok podaci iz nekoliko opština Pčinjskog i Jablaničkog okruga nisu postali alarmantni.
 

Kvrgava koža prerasla je u prave „džombe“, napravivši veliku pometnju i nejasnoću da li je došlo do epidemije navedene bolesti i frontalne ugroženosti goveda.

Umesto da nadležni odmah krenu u akciju, u javnost su plasirane neproverene i relaksirajuće priče kako su u pitanju sporadični slučajevi, kao i da su obolela grla registrovana u švercerskim kamionima kojima stižu iz okolnih zemalja. Uz slična „recitovanja“ sa drugih zvaničnih mesta tek kada je iz EU kao hitna donacija stigla pošiljka od 50.000 vakcina, jasno je bilo da je vrag odneo šalu.

Prema savetima stručnjaka i podacima sa terena, država je obezbedila sredstva za kupovinu još 400 hiljada vakcina uz dobar izgled da se taj broj poveća na ukupno 600 hiljada, što bi bilo dovoljno da se zaštiti svih 900 hiljada goveda, koliko ih trenutno ima u Srbiji.
 

Svemu ovome prethodilo je nekoliko sastanaka nadležnih veterinarskih i drugih preventivnih službi, operativnih predstavnika, većih sistema i farmi na poziv Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, kao i savetnika predsednika tehničke vlade Srbije.

Već u početnoj fazi utvrđeno je da u navedenom lancu nisu svi bili ažurni zbog čega je došlo do određenih smena, bolje reći, pomeranja na čelu Uprave za veterinu. Zbog tih smena, ili smene, nije se dizala nikakva prašina uz učestalo isticanje da u vezi sa pojavom virusne bolesti nema ničeg dramatičnog. Relaksacija je išla dotle da se na pitanje koliko je do sada ubijeno grla navodila brojka oko 500, s tim što bi se odmah isticalo kako je ona simbolična u odnosu na pojedine zemlje iz okruženja u kojima je likvidirano i preko 5.000 grla goveda.

Niko od takvih službenih „komentatora“ nije navodio one druge podatke da u tim zemljana imaju stočne fondove sa po nekoliko miliona grla, a mi svega oko 900 hiljada. Gubitak od 500 grla je ozbiljna brojka, tim pre što ona još nije konačna.
 

Dosadašnja iskustva, kada su u pitanju ovakve situacije, govore da se u njima najbolje snalaze veliki kombinati i farme, kao i organizovana poljoprivredna gazdinstva.

Prema podacima iz „Poljoindustrije“, lista poslovnog sistema PKB-a, situacija u ovom beogradskom i srpskom „mega-špajzu“ je stabilna, odnosno pod kontrolom tako da u njihovim farmama i stajama nema obolelih goveda. Uspešno je privedena kraju i vakcinacija više hiljada grla. Pojačana je higijena štala, tretmani insekticidima uz svakodnevnu kontrolu goveda. Sa inficiranog područja jedino pristižu informacije o tome da veterinarske stanice, odnosno zaposleni u njima naprosto padaju s nogu i rade od 6 do 22 sata, da ih inspektori, posle pretrpljenih kritika sada danonoćno posmatraju.

U međuvremenu, formirana je i takozvana „tampon“ zona prema centralnoj Srbiji, dok mediji sve češće izveštavaju o značaju blagovremene i efikasne zaštite od ovog virusa.
 

Kvrgava koža, iako ružno zvuči, istovremeno i loše izgleda i od ovog virusa mogu da obole sve vrste, odnosno kategorije goveda, a ona se najčešće javlja tokom vlažnih letnjih meseci kada su njeni prenosioci insekti najbrojniji i najaktivniji. U jednom stadu može oboleti i do 25% grla, a stopa smrtnosti je 10%.

Bitno je reći da lek za nodularni dermatitis ne postoji pa je stoga jako važna preventivna zaštita, odnosno kao njena udarna mera – vakcinacija. Bolest dovodi do mršavljenja, privremenog ili stalnog gubitka proizvodnje mleka, smanjenja plodnosti, a kada uzme maha, svako grlo je osuđeno na bezuslovno ubijanje, što sve ima za posledicu velike ekonomske gubitke za svaku farmu ili domaćinstvo, bez obzira što država po predviđenom pravilniku isplaćuje novac za takva grla.
 

Stručnjaci u svemu vide i neke dobre okolnosti, kao što je ona da će ovo biti prilika da svako govedo uđe u takozvane legalne tokove, što bi praktično značilo formiranje jedinstvene baze podataka radi efikasnije kontrole i preduzimanja neophodnih mera u nepredvidivim situacijama.

Tvrdi se da su sve preduzete mere u skladu sa svetskim propisima i standardima, ali istovremeno i dalje nema kritike na račun sporog reagovanja nadležnih službi. Kao da je u pitanju nekakvo „opšte mesto“, a ne opasna zarazna bolest.

Uz sva uvažavanja onih koji su profesionalno i odgovorno obavljali svoj deo posla, mora se reći da je prava sreća što se ova bolest ne prenosi na ljude. U suprotnom naša priča bi imala mnogo komplikovaniji pa i skandalozniji epilog.

Na kraju ove kolumne i jedno podsećanje koje može biti od koristi. Naime, kada su svojevremeno pitali poznatog pesnika Jovana Dučića zašto nema kuću, on je odgovorio da mu ne treba, jer će imati celu ulicu. Svi oni koji rade u interesu građana i države upravo bi sa takvim motivima i ambicijama trebalo da pristupaju svom poslu.

Izvori informacija: Saopštenja nadležnog Ministarstva za poljoprivredu, listovi „Politika“ i „Poljoindustrija“, lični izvori

Foto: Budo Novović