Svaki đavo, jadi, nevolje i nakarade ovog leta su poput izgladnele paščadi kidisali na domaće poljoprivrednike. Doduše, zbog ponižavajućih otkupnih cena niko nije umro, ali od uboda stršljenova ugašena su dva života, dok je nekoliko stotina ljudi uspelo da izbegne ono najgore – da spasi živu glavu. Samo na području Kolubarskog okruga zabeleženo je preko 20 ujeda zmija otrovnica, dok je od udara groma stradalo više ljudi, jer podaci o dvoje, odnosno troje su nezvanični. O broju povređenih i stradalih tokom vožnje traktora ili tokom rada za nekom drugom poljoprivrednom mašinom kao da je zabranjeno govoriti. Kome su još potrebni takvi problemi. Što se OSNOVNOG zdravstvenog kartona vitezova oranica tiče, on je odavno ZAGUBLJEN i jedino se može nagađati o tome ko im sve DEGUSTIRA zdravlje.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Ovi i brojni slični slučajevi, makar i povremeno, NAMEĆU POTREBU da se progovori nešto više o opasnostima kojima su izloženi srpski poljoprivrednici. Oni zbog toga nemaju beneficirani radni staž, bonuse i trinaeste plate, pa čak ni ono besplatno HVALA. Naprosto, kada je u pitanju njihova opšta zdravstvena zaštita, sezonske i druge opasnosti i iznenađenja, prepušteni su sami sebi. Nema potrebe da se ubeđujemo da oni koji beru voće ili hvataju poslednje otkose znaju kada će i u koje vreme iz VEDRA NEBA udariti grom.
Nije ovogodišnje turbulentno leto bilo drugačije u odnosu na prethodna, ali zahvaljujući radoznalim medijima, pre svega društvenim mrežama, šira javnost je došla do iznenađujućih podataka. Samo od ujeda stršljena smrtno su stradala dva lica, dok je nekoliko stotina njih sa područja Kuršumlije, Prokuplja, Pirota, Blaca, Prijepolja i još nekih mesta moralo da potraži lekarsku pomoć. I tokom pomenutih nemilih događaja bilo je pokušaja svakoraznih spekulacija pa i tvrdnji da je jedan od nastradalih preminuo usled drugih zdravstvenih problema iako su ga razjareni stršljeni jurili nekoliko stotina metara. I od slučaja starice iz jednog zabačenog sela kod Kuršumlije koju je ujelo ČAK STO stršljena, a ona sticajem okolnosti i brze intervencije Hitne pomoći iz Pirota ostala živa, neko je želeo da napravi sezonsku komediju, rijaliti priču, iako je u pitanju bila čista LJUDSKA DRAMA.
Tamo gde žive i rade domaći poljoprivrednici dešavaju se LEPE, UZBUDLJIVE, ZAVODLJIVE, RASPEVANE situacije, ali i neplanirani RUŽNI događaji. Samo na području Kolubarskog okruga ovog leta tokom poljskih radova i berbe voća zmije otrovnice su ugrizle preko 20 meštana. Zahvaljujući tome što je infektivno odeljenje Opšte bolnice u Valjevu imalo dovoljne količine protivotrova, odnosno seruma, nije bilo životno ugroženih pacijenata. Velike probleme pravile su vremenske nepogode praćene gradom, olujnim vetrom i grmljavinama. Udari groma i munja palili su kuće, ekonomske prostorije i staje, A NISU ZAOBILAZILI NI LJUDE. Zvanično, od udara groma smrtno je stradala žena iz okoline Prokuplja dok je brala šljive, a nezvanični podaci govore da je bilo najmanje tri žrtve.
Iako nema preciznih pa ni okvirnih podataka, veliki broj poljoprivrednika zadobija lakše, teške i opasne po život povrede od svojih osnovnih sredstava koja koristi u procesu proizvodnje. Najtragičniji je bilans sa vožnjom traktora gde prema nezvaničnim podacima godišnje strada od sedam do deset poljoprivrednika i članova njihovih porodica. Drugi oblici povređivanja skoro da se ne registruju, iako ih tokom letnjih meseci ima u zabrinjavajućim razmerama.
Međutim, ko se nedavno susreo sa pričom Miomira Filipovića Fiće o NAJTEŽEM poljoprivredniku, pedesetogodišnjem Jovici Manojloviću iz sremskog sela Erdevika, teškom 210 kilograma, na trenutak je stekao utisak da srpski paori i farmeri PUCAJU od zdravlja. Jovica doduše s lakoćom obrađuje četiri hektara vinograda i izvršava ostale obaveze u domaćinstvu. Nema zbora da je jako prijatan i ohrabrujuć susret sa ovakvim ljudima, ali da oni nisu posebni, ne bi dospeli na prve stranice dnevne štampe. Realna, bolje reći prava situacija sa našim poljoprivrednicima kada je u pitanju NJIHOVO ZDRAVLJE, prevencija i lečenje, sasvim je drugačije. Nije retka situacija da VITEZOVI ORANICA svoje prvo viđenje sa lekarima imaju kada u neku zdravstvenu ustanovu budu dovezeni kolima hitne pomoći ili doneti na nosilima. Obično je to u poslednji čas ili kada je već kasno.
Valjevo je jedna od retkih opština, danas gradova, koje je još pre dve decenije zajedno sa Zdravstvenim centrom pokrenulo akciju pod nazivom MEDICINSKO SELO. Dva puta godišnje tokom proleća i jeseni lekari svih specijalnosti sa svim raspoloživim i pokretnim medicinskim uređajima dolaze NA NOGE MEŠTANIMA SVIH PA I ONIH NAJUDALJENIJIH SELA u koja se jedino može stići pešice ili na konju. Ovo je akcija kojoj se podjednako raduju meštani, odnosno poljoprivrednici, lekari i svi ostali učesnici. Tokom jednog vikenda opšti, a neretko i temeljni pregled obavi od 2.500 do 3.000 ljudi svih uzrasta. I što je najbitnije, tada im niko ne proverava da li imaju overenu zdravstvenu legitimaciju ili neki drugi birokratski isečak. Stigne se i do kuća, odnosno kreveta onih koji su nepokretni i suviše stari. Uostalom, i ovom prilikom je bitno reći da preglede u specijalizovanim dispanzerima imaju: deca, školarci, zaposleni, žene, uniformisana lica, kao i penzioneri, a JEDINO niko nije PREPOZNAO POLJOPRIVREDNIKE.
Rezultati se posle svake akcije MEDICINSKO SELO očekuju sa nestrpljenjem i velikom znatiželjom, jer zapravo oni predstavljaju njihov ZDRAVSTVENI KARTON. U njemu stoji da je naš poljoprivrednik u proseku pregazio petu deceniju, da je žilav, koščat, uporan i sa još sačuvanom voljom. Takođe, da je i on podložan stresu, hroničnim bolestima, gojaznosti, šećeru, pušenju, kao i još nekim lošim stilovima života. Ovo je JEDAN OD ODGOVORA na pitanje KO NAŠIM PROIZVOĐAČIMA HRANE DEGUSTIRA ZDRAVLJE. Što se tiče preventive, zbog slepe posvećenosti svom imanju i neke iskonske neraskidive veze sa njim, naši poljoprivrednici retko odlaze kod lekara. Ne žele da pogledaju ni u oči one koji po srpskim zdravstvenim ustanovama i klinikama utvrđuju LISTE ČEKANJA. Naprosto, oni se plaše da će čuti neke loše vesti i prognoze o svom zdravlju, na šta ih većina nije spremna.
Zvuče kao motiv iz bajke da je ljudima sa sela omiljena lekarska metoda, kada se loše osećaju, da puste krv, bilo zasecanjem bolnog mesta ili prepuštanjem pijavicama. Da probleme rešavaju odlaskom kod vračara ili valjanjem u lekovitom blatu nekih divljih banja. Javnost i oni koji IZGINUŠE ZA PREPOROD SELA treba da znaju da je odavno prošlo vreme BIZARNE medicine, ali i LAŽI u vidu svakoraznih OBEĆANJA koja se izgovaraju sa neverovatnom količinom emocija. Ako se postojeća situacija ne promeni bojim se da ćemo biti svedoci kada će proizvođači hrane, odnosno ljudi koji obrađuju srpske oranice, početi da JEDU sami sebe. Tada će priče o stršljenima, gromovima, zagubljenim zdravstvenim kartonima ili iznenadnom kašlju biti nevažne!?
Izvori informacija: lična dokumentacija, portal AGROMEDIA, Bilten za poljoprivredu i selo SANU.
Komentari