Taman kada smo pomislili da su domaći voćari srećno i uz veliku podršku klimatskih promena izbegli takozvani kasni prolećni mraz, stigle su loše vesti. Posle pravih tropskih vrućina u februaru, martu i prvih nedelja aprila jedan iznenadni hladni talas na prostoru centralne i zapadne Srbije kao i u subotičko-horgoškom kraju „obrao“ je pre vremena mnoge voćnjake. Pre svih one pod šljivom, višnjama, trešnjama, kruškama, kajsijama a nije poštedeo ni malnu i kupinu.
Prema prvim procenama štete se kreću od 30 do 50 procenata zavisno od vrste voća, a nezvanično, brojke kažu da je mraz uništio oko 200.000 tona plodova vrednih 125 miliona evra. Nije puno, već previše!
Ne kaže se džabe da je poljoprivredna proizvodnja jedna od najrizičnijih. U toj fabrici pod vedrim nebom vrebaju mnoga iznenađenja među kojima su najnepredvidivija, i često najpogubnija, ona sa vremenskim neprilikama od: suša, poplava, požara, grada a u poslednje vreme i superćelijskih oluja.
Ako one zaobiđu tu su svakorazni „inženjeri“ da zakinu, iskomplikuju, ignorišu i usput pokažu svoje loše namere, neznanje i nepoštovanje prema ovoj privrednoj grani.
STO GODINA RVANJA SA LEDOM
Za koji dan zvanično će početi sezona protivgradne zaštite. Ova za poljoprivredu kobna vremenska nepogoda 24. aprila u poslepodnevnim časovima „otvorila“ je ovogodišnju sezonu u okolini opštine Ub, ali i nekoliko perifernih beogradskih četvrti, odnosno u Kaluđerici, Vinči i Leštanima. Na sreću, grad je samo pokazao da je pred vratima, ovog puta, ne pričinivši značajniju štetu.
Inače, borba protiv oblaka natovarenih ledom kod nas traje decenijama, da ne kažem sto godina od vremena kada su poljoprivrednici u polja iznosili sekire i druge oštre alatke, rasterivali oblake zvonjavom, vikom i driugim kukama i motkama. Rezultati su uvek bili polovični a najčešće neuspešni.
Kada je protivgradni kišobran postao nešto organizovanije i bolje otvoren, vrlo brzo su se pojavili određeni problemi koji su bitno umanjivali njegovu odbrambenu moć. Kuburilo se sa blagovremenim uočavanjem i dojavama o kretanjima gradonosnih oblaka.Neko je i na tim bitnim sredstvima veze štedeo ili njihov značaj nije razumeo.
Jedno vreme bilo je lakše nabaviti ili naručiti interkontinentalnu neko protivgradnu raketu. Ta vrsta škrtarenja nastavila se i dalje traje. Ako se tome dodaju i strelci na protvgradnim stanicama koji se prvenstveno regrutuju iz redova „zaludnih“ i mrzovoljnih meštana naših sela među kojima je bilo i žena koje su zašle u osmu i devetu deceniju života, a koji su za svoj rad mizerno plaćani, dovoljno je objašnjenje što je grad „uredno“ uzimao svoj danak.
ULAGANJE JEDNOG STADIONA VRAĆA DVA
Posle pričinjenih šteta i vapaja poljoprivrednika najčešći komentari odgovornih bivaju u stilu žaljenja ali i kritike: ,,da su sami krivi, jer nisu osigurali useve“!? Činjenica je da je u poslednje vreme premiranje polisa za osiguranje poljoprivrednih useva značajno uvećano i da ima određenog efekta. Međutim, i poljoprivrednici i stručna javnost očekuju da se pitanje protivgradne zaštite reši sistemski i uz najsavremeniju opremu i logistiku.
S obzirom da smo pretežno poljoprivredna zemlja u kojoj se obrađuje preko tri miliona hektara oranica, voćnjaka, vinograda i povrtnjaka, može se čuti, da nije preterano razmišljanje o zasipanju agansima gradonosnoh oblaka iz vazduha, odnosno avionima.
Da svaki protivgradni punkt treba da je umrežen i da priče, kako nema dovoljan broj raketa za gađanje gradonosnih oblaka, treba u potpunosti zaboravaiti…
Nedavno sam čuo, po ovom pitanju, komentar jednog poljoprivrednika iz Mačve, koji razmišlja: da bi država novcem koji bez poteškoća daje za izgradnju fudbalskoih stadiona, samo u visini jednog i to omnjeg, usmerila u protivgradnu zaštitu brzo bi joj se vratilo da izgradi još nekoliko novih i većih. Hteo je da kaže da su štete, često, ogromne a njihova nadoknada simbolična i uvek po džepu poljoprivrednika.
BEZ PRVENSTVA NA GRANICI
Zaista, na direktan i indirektan način domaći voćari, ali i ostali poljoprivredni proizvođači, nalaze se pored sve usčestalijih i brutalnih klimatskih promena i na meti birokratskih i drugih „inžinjera“ i njihovih veština. Tako je nedavno obelodanjeno da je Uprava carina 12. aprila na gradničnim prelazima: Batrovci, Horgoš i Vastin ukinula pravo prvenstva prelaza teretnjacima, odnosno kamionima hladnjačama koji prevoze voće, povrće, meso i druge poljopriveredne proizvode.
Objašnjenje je bilo da se poslovna zajednica prevoznika uplašila od zloupotreba prekorednih prelazaka granice od strane drugih teretnjaka koji navodno „glumataju“ da prevoze voće ili povrće. Pa valjda i njih neko kontrolliše i takve okolnosti jednostavno utvrđuje.
Još gore je objašnjenje u kojem se navodi da je pomenuta poslovna zejednica tražila da za teretnjake sa poljoprivrednim proizvodima nema prava prvesnstva za prelazak granice zbog nekakvih „bezbednosnih“ razloga?! Kao da postoji potencijalna opasnost da gajbe sa voćem ili povrćen eksrplodiraju i tome slično. Vređenje zdrave pameti!
Uz puno uvažavanje izvoza četki, metli, šrafova, stolica ili betonskih blokova, ipak, poljoprivredni proizvodi kod onih što podižu i spuštaju rampe na graničnim prelazoim ne smeju izgubiti prioritet. Ne samo zbog toga što godišnje državnom BDP-a donose preko pet milijardi evra, već i zbog činjenice da u srpskom agraru radi, sanja, nervira se i raduje preko milion građana!
MEDONOSNA MIGRACIJA
Migracije su reč, odnosno termin koji je duže vremena u žiži javnosti. Najpre su to bile, nažalost i dalje traju, ekonomske a u poslednje vreme i takozvane izborne migracije. Za ovu poluprazničnu kolumnu podsetiću na jednu lepšu i prihvatljiviju migraciju.
Naime, u okviru projekta „Ne kosi još, lolo“ iza koje stoje JKP „Gradsko zelenilo“ uz podršku ambasade Holandije, Beograd će omogućiti svim oprašivačima biljaka na čelu sa pčelama, leptirima, bubamarama i drugim insektima istinsku dobrodošlicu.
Za početak u Akademskom parku a zatim i ostalim biće posađeno medonosno bilje, koje će mozaički biti košeno, kako bi pomenutoj „gospodi“ bilo omogućeno da se bave svojim poslom. Pre svega oprašivanjem i sakupljanjem nektara.
Zanimljiv podatak je da u Beogradu i drugim većim gradovima „stanuje“ oko 250 vrsta pčela nemđu kojima su najborojnije takozvane solitarne.Na prostoru Srbije ima oko 800 vrsta pčela. Inače, uočene su njihove, doduše manje migracije iz ruralnih u gradske prostore, i to čine zbog često nekontrolisane upotrebe na poljoprivrednim površinama pesticida, herbicida i drugih hemisjskih preparata koji su za njih kobni.
Kako na ovakve i slične informacije, što primeti aforističar Slobodan Dzudović, ,,Puna usta, uglavnom ćute“, ja sa puno radosti pa i ushićenja skidam kapu i pčelama i „lolama“ iz Gradskog zelenila Beograd!!!
…
Komentari