Južnobačko selo-naselje Kisač, pored ostalog, poznato je što se u njemu priprema najbolja sarma u Vojvodini. Upravo u prestonici ovog gurmanskog specijaliteta u nedelju 26. novembra „krčkao“ se poput sarme nastavak pregovora između predstavnika vlade, resornog ministarstva i paora iz Inicijative za spas poljoprivrednika Srbije, koji su što aktivno što pasivno protestovali skoro dve nedelje zbog neispunjenih zahteva dogovorenih u maju ove godine. Uz potezanje najznačajnijih razloga i argumenata paori su želeli da na svom terenu uzmu „tri boda“, ali tvrdi pregovarači na čelu sa premijerkom u tehničkom mandatu Anom Brnabić, nisu se lako predali. Rezultat kisačkih razgovora, stekao se utisak, bio je na strani ljudi iz brazde i to uz puno diplomatije. Jer, kako drugačije razumeti epilog pregovora za koje je rečeno da je na njima postignut visok stepen saglasnosti oko većine zahteva!?

Prema izjavi poljoprivrednika Milete Slankamenca iz Inicijative za spas poljoprivrednika Srbije, bilo je u svemu mnogo više od visoke saglasnosti. Zapravo, objasnio je da je postignut dogovor oko subvencija od 18.000 dinara po hektaru plus razlika do 35.000 koja će se isplaćivati po osnovu računa za kupovinu sertifikovanog semenskog materijala. Koliko je razumeo to je učinjeno po ugledu ili modelu nekih zemalja u okruženju i složio se da će deklarisani semenski materijal doprineti i većim prinosima i boljem kvalitetu proizvoda.

Što se tiče akciza na gorivo, rečeno je da će vrlo brzo biti promenjena uredba koja ograničava kupovinu  goriva na dva puta  po 60 litara. U narednom periodu ta granica će biti podignuta na 400 litara odjednom.Naravno, cena plavog dizela će biti 179 dinara po litru uz povraćaj, u razumnom roku, od 50 dinara.

2.

Sve ovo je potvrdila i premijerka Brnabić, koja je najavila da će se ozbiljno i studiozno poraditi na uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda kako bi zainteresovana poljoprivredna gazdinstva mogla da učestvuju na Poduktnoj berzi, odnosno da sama trguju svojim proizvodima. Da to čine terminski i da ne zavise od različitih kartela i monopolista. To će, kako je rečeno, definisati održivost njihovog položaja i poslovanja u narednim godinama. Valja ovde dodati još jednu rečenicu:da naši paori nisu nemušti, nepismeni i neobavešteni ljudi i da oni poodavno govore o potrebi uključivanja u berzanske poslove, odnosno terminsku prodaju  sve do fjučersa (terminski ugovori) i drugih oblika poslovanja…

Insče, dosta toga ostavljeno je za novi skup poljoprivrednika i predatasvnika države u formi komisija kako bi određene pojedinosti bile do kraja defininisane i spremne da se nađu pred poslanicima novog saziva Narodne Skupštine Srbije. Nadasve, za predstavnike Vlade i resornog Ministarstva je bilo vrlo bitno da poljoprivrednici obustave protest i blokade saobraćaja. Bespotrebno je objašnjavati zbog čega!?

3.

Sa ovog sastanka sigurno bi bilo više detalja i pojedinosti da nije, iz nepoznatih razloga, bio zatvoren za novinare. Uz stav: “svi ili niko“, odlučeno je „niko“ što je ostavilo gorak ukus i negovodanje svih medijskih udruženja, pa i samih – poljoprivrednika. Naprosto, ispalo je kao da će se na tom sastanku govoriti o deuterijumu, odnosno teškoj vodi, a ne o podrškama za proizvodnju pšenice, soje, suncokreta pa i tikava ludaja!

Malo je onih koji će poverovati da tamo gde prisustvuju novimnari, kako se nekima iz vlasti pričinilo, treba strepeti od nekakvog oblika rijalitija. Fakat je da mnoge redakcije izveštavaju gore nego da su u tom formatu, ali javnost je ta koja zna, isto kao i poljoprivrednici, da odvoji žito od kukolja.

Možda bi i ovavka ocena bila nebitna da članovi Inicijative za spas poljoprivrednika nisu potvrdili da su oni zapravo predstavljali i dogovarali sa predstavnicima vlasti u ime svih kolega sa područja Srbije. Neki su to prihvatili zdravo za gotovo, dok se više udruženja pobudilo  zbog čega će prvi naredni sastanak imati obavezu da o svemu što je dogovoreno obaveati stočare, voćare, malinare i proizvođače iz drugih sektora agrara. Da im objasne da pojedina nova rešenja za ratare neće ni najmanje uticati na njihove subvencije.

To što nisu sastanku u Kisaču prisustvovali predatsvnici ostalih paorskih udruženja i asocijacija ostalo je takođe nerazjašnjeno, ali to govori o nečem drugom. Najpre, da je njihovih udruženja previše i da se iz tog broja još uvek nije legitimisalo jedno, eventualno dva  kao reprezentativna. Po proceni bolje upućenih u ovu problematiku tako nešto odavno je postalo nemoguća misija. U tom obliku „pakovanja“ oni su pogodni za svakorazna manipullisanja i upotrebe što se u proteklih nekoliko godina u više navrata potvrdilo.

4.

Inače, na samo nekoliko dana od dogovora u Kisaču gde se očekivalo da država podrži i razume domaće poljoprivrednike u blizini Prokuplja na placu Slaviše Momčilovića, tamošnjeg preduzetnika i predsednika Gradskog odbora DS, desio se najgori oblik vandalizma. Nepoznata lica zapalila su mu desetak poljoprivrednih mašina koje je njegova firma uvozila i prodavala.

Pričinjena šteta je procenjana na preko 50.000 evra, ali mnogo veća od materijalne je ona koja obesmišljava svako zalaganje, trud i nesebičnost i logistiku koju je taj čovek pružao svojim sugrađanima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Ako je u sve politika umešala prste onda i ona treba da se stidi što nije imala više  obzira, upravo, prema onima kojima je poljoprivredna mehanizacija namenjena.

5.

Neko mudar je kazao: ko zna cilj, zna i put do njega. Put srpskih poljoprivrednika je jako dug, krivudav, blatnjav, klizav, a povremeno i zatvoren. Kisač je samo jedna od usputnih stanica. Doduše, lepših i koja miriše na sarme. Takođe, usput je i jedna od predizbornih  parola koja je „grunula“ bez trunke cinizma da oni što protestju i blokiraju puteve nisu paori, već GOSPODA poljoprivrednici.

Iako je cilj paora kao proizvođača hrane više nego jasan, zadrigli i bezosećajni predstavnici skoro svih vlasti kao i njihova isključiva birokratija, čine sve da im dolazak do tog uzvišenja otežaju. Ponašanje, koje malo ko razume???

…