Iako to odavno nisu retki slučajevi vest da je Rusija blokirala uvoz mesa četiri srpska privredna društva, odnosno kompanije baš me iznenadila. Dodatno sam se uznemirio kada sam čuo njihova imena, jer i „Karneks“, „Matijević“, „Big bul fuds“ i „Zlatiborac“su u ovom sektoru iz takozvane PRVE LIGE i velikog skoro NEOGRANIČENOG POVERENJA. Da li su imale loš dan ili su podcenile „protivnika“ vreme će pokazati. Međutim, istina je u tome da pored sve veće konkurencije uvoz mesa i mesnih proizvoda ne kontrolišu samo veterinarske inspekcije nego i sami POTROŠAČI i njihova udruženja. Više niko u svetu, pa ni oni najsiromašnijiji, nemaju novca za bofl i raznorazne podvale.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Bez ombicije da se stavljam u ulozi bilo čijeg savetnika, jer sami izvoznici najbolje znaju kakvim se posledicama izlažu kada im se stopira, makar i privremeno, plasiranje roba na inostranmim tržištima. Najednostavnije rečeno izgubiće kupce, poslovni renome i novac. Upravo tako razmišljajući nametnulo mi se jedo takođe ZNAČAJNO, AKO NE I NAJZNAČAJNIJE pitanje. Naime, kada naši izvoznici podvaljuju Rusima šta li onda RADE NAMA? Kakve nam oblande i priče prodaju umesto mesa i prerađevina, od kojih su pojedine, sećam se samo viršli da su još pre tri i više decenija kao blagotvorna i nutritivno vredna hrana servirane pacijentima po srpskim bolnicima.Nisam siguran da je danas takva situacija !?

Ruske veterinarske službe posle obavljene kontrole donele su rešenje o zabrani uvoza mesa navedenim kompanijama od 4. juna ove godine do daljnjega, odnosno dok ne otklone uočene nepravilnosti. Propusti se odnose na: način klanja životinja, njihovu ishranu, obradu i čuvanje mesa, uslova prerade i skladištenja. Reklo bi se nekih osnovnih tačaka i procesa koji utiču na kvalitet mesa i njihovih prerađevina. Drugi tumači ovih zamerki kažu da se radi o neusaglašenosti naših sa procedurama ruskih normativno-tehnoloških uslova i da sve to može da se razreši u kratkom, odnosno kako bi pravnici rekli, razumnom roku. Glasogovornici iz pojedinih izvoznih firmi u svom relaksiranju celog događaja objašnjavaju javnosti da su problem izazvale izgubljene NAUŠNICE na pojedinim zaklanim životinjama.Umalo da ih porede sa pankerima u čijoj je kulturi i načinu odevanja pomenuta naušnica nezaobilazna. I takva trabunjanjua o naušnicama prijaće nečijim ušima.

Sam ministar poljoprivrede zabrinut zbog blokiranja izvoza naglasio je da domaće kompanije MORAJU da shvate da je konkurencija u ovom poslu sve veća, odnosno da je tržišre Ruske Federacije, još od 2011. godine uvelo visoke standarde koje doslovno primenjuje i poštuje. Inače, stvaranje atmosphere da je govedarstvo, odnosno proizvodnja junećeg kao i oslalih vrsta mesa naša neograničena izvozna šansa lako može da uđe u svoju suprotnost. Iz takvog O RUKzaleta brzo se može upasti u greške i propuste koji poput „divljeg” reeksporta i sličnih podvala mogu da ispostave visoke račune, pre svega, poljoprivrednim neposrednim proizvođačima koje izvoznici nemilosrdno „tranžiraju” preko otkupnih cena i drugih ucena. Naši poljoprivrednici, za izvoznike se valjda podrazumeva, treba da znaju da prilikom izvoza njihove proizvode ne kontroliše samo, ili jedino, veterinarska i srodne poprečne inspekcije, već sve VIŠE I DETALJNIJE POTROŠAČI, ODNOSNO KUPCI I NJIHOVA UDRUŽENJA.

Danas oni koji indirektno kupiju meso i mesne proizvode, mislim pre svega na potrošače iz Evropske unije, uz podršku struke i nauke hoće da znaju bezbroj detalja o proizvodima koji se nalaze na njihovom jelovniku. Narodski rečeno, NEĆE svašta da jedu. Zbog toga su na snazi pravila koja bi mnoge naše proizvođače, odnosno stočare začudila pa I nasmejala. Ali, šalu na stranu: POTROŠAČI traže meso i mesne proizvode sa jasnom potvrdom da su isti dobijeni od životinja koje su gajene u dobrim uslovima.Ti uslovi podrazumevaju konforan smeštaj, adekvatnu ishranu, pažljivo i pristojno ophođenje prema životinjama, redovne veterinarske preglede i sprečavanje izlaganja najmanjem STRESU. Kao posledicu suprotnog postupanja oni navode pojavu sindroma DFD koji doprinosi, primera radi, da juneće meso u krajnjoj obradi bude: TAMNE BOJE, TVRDO I SUVO.

Smejao sam se kada je još pre 30 i više godina jedan naš povratnik iz inostranstva podigao farmu tovljenika u okolini Zaječara u kojoj je pored dobrog osvetljenja stalno emitovana instrumrentalna pa i klasična mkuzika. Na pitanje zbog čega to čini objašnjavao je da su uz muziku tvoljenici raspoleženiji i da imaju povećan prirast. Nije to bio nikakav futuristički „izlet”, već je čovek još tada čuo ili pročitao da GOVEDA, NISU SAMO GOVEDA.

Mi smo generelno gledao od ovakvih priča još udaljeni. Izuzetak su napredne kompanije koje imaju svoje stručne i istraživačke timove. U pojedinim farmama mogu da puštaju, ako treba, i filmove. One će se prilagoditi zahtevima sve probirljivijih potrošača. O dobrobiti životinja kod nas se poodavno govori i svaki pristojni domaći ima krajnje odgovoran odnos prema njima. Njihov hormon sreće je aktivniji, jer su naprosto zadovoljni. Takva je situacija i sa porodicom Jelić iz sela Crvsko na Pešterskoj visoravni. Jelići koji žive isključivo od stočarstva brižni su i ponosni na svoje stado. Ova porodica ima i šestoro zdrave i vredne dece. Bez struje su punih PET godina.

Neko će reći zbog čega sad njih dovodim u vezu sa pomenutim slučajem blokade izvoza i novih standarda kod proizvodnje mesa. ZBOG BIROKRATSKOG NASILNIŠTVA I NEODGOVORNOSTI DRŽAVE. MOŽDA I DVE, JER OVA PORODICA DEO IMANJA IMA I U CRNOJ GORI. IAKO SU CIVILIZACIJSKI PONIŽENI JELIĆI ČINE SVE DA NI JEDNO GRLO IZ STADA NE OSRETI NJIHOV BES. DRUGA STVAR SVE SE OVO DEŠAVA NA PEŠTERU „SRPSKOM MISIRU“ ZA STOČARSTVO. DA MOŽDA NE GREŠIM?!

Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Bilten sa poljoprivredu i selo SANU.