Uz razumevanje i uvažavanje svačije muke i nevolja na ŽRTVENIKU klimatskih promena, ali i velikog NEMARA, posle nedavnih poplava našli su se pre svih domaći POLJOPRIVREDNICI. Ponajpre mali, ali i znatan broj onih koji imaju ozbliljne planove u ovom sektoru. Nabujale rečice, potoci i vododerine za nekoliko časova, krajem prošlog meseca, napravile su pravi zulum na objektima za stanovanje, stajama, voćnjacima, povrtnjacima, ribnjacima, oranicama sa usevima, a uništeni su i prvi otkosi najkvalitetnije stočne hrane. Štete se još sabiraju, ali nema sumnje, da će konačni bilans biti više destina miliona evra. Na žalost, podivljala rečica Studenica, u ataru sela Đakova kod Kraljeva, bila je kobna za bračni par Bogojević. Mutna i hladna voda reke Toplice nije dala mira ni upokojenima, pa je posle probijanja zaštitnog bedema poplavila gradsko groblje u Prokuplju.
Bujični vodotokovi koji su se bukvalno PRETPLATILI na prostor zapadne Srbije i nešto manje na delove istočnog i centralnog njenog područja posebno su fatalni za puteve, mostove, elektro i vodovodne mreže koje su žile kucavice za funkcionisanje tamošnjeg stanovništva. Ono što deprimira i najtvrđe meštane je činjenica da se pomenute letnje poplave PONAVLJAJU godinama. Da se naprosto „guraju“ u red neke od tradicionalnih manifestacija čiji epilog nisu radost i veselje, već tuga i razočarenje. Prema nezvaničnim podacima štete koje se još popisuju procenjuju se na više desetina miliona evra. Međutim, pre konačnog bilansa visoki državni funkcioneri, u svom već prepoznatljivom maniru, poručili su: DRŽAVA JE TU DA NADOKNADI ŠTETU. VAŠE JE SAMO DA SE PRIJAVITE. Brojni mediji „specijalizovani“ sa sve vrste stradanja i nevolja odmah su pojurili da traže HEROJE POTOPA.
Nema ničeg lošeg u tome da se pohvali određena služba iz sektora spasavanja ili onih koji su plaćeni da štite živote ljudi i materijalna dobra od svih oblika stihija, elementarnih nepogoda, pa i poplava. Međutim, niko od medijskih „statističara“ i drugih popisivača da postavi neko od NEZAOBILAZNO BITNIH PITANJA. Primera radi: gde je u svemu lokalna vlast i njene službe? Šta je i koliko urađeno na preventivnim poslovima regulacije, čišćenja i opšte zaštite u periodu od predhodne nevolje? Gde je zapelo: da li kod novca, nerada ili nečeg trećeg? Da li je neko od lokalnih VEZIRA (čitaj predsednika opština ili gradova) prozvan i pozvan na odgovornost što se brojni potici skoro svake godine u isto vreme pretvaraju u prave zveri noseći sve pred sobom, ali i ubijajući ljude? Razumem da imaju „preča“ posla, ali u njihovim pašalucima i ovo su bitna, pa i prioritetna pitanja i poslovi.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Ako nas potot biblijskih razmera iz 2014. godine nije uozbiljio i upozorio da sa bujičnim vodama nema šale, onda je i ovo što pišem uzaludna priča, iako nemam nameru da se pridružim horu medijskih „tamburaša“ koji u svakoj prilici više vode računa o vlasti, nego o građanima. Doduše, država preko Kancelarije za javne radove i JVP „Srbijavode“poručuje svakom zgodom da se na velikim vodotokovima uradilo i radi dosta toga. Kao ilustraciju navode podatak da je u proteklih šest godina uloženo preko 120 miliona evra, kako domaćih tako i para od pomoći i fondova EU. Da su slivovi Kolubare, Tamnave, Timoka, delova Save na području Mačve dovedeni u red i da bi sa lakoćom mogli da odole i ciklonu „Tamara“ koji se valjao 2014. godine niz Kolubaru i potopio polovinu postrojenja i otkopa REIK-a i skoro ceo grad Obrenovac. Što se pak tiče vodotokova drugog reda kojih na mapi Srbije ima, što je ruku na srce pravo BOGATSTVO, čak 11.000, oni su u nadležnosti lokalnim samouprava, odnosno mesnih zajednica, opština i gradova. Nema više nikakve dileme da one nisu KADRE da upravljaju njihovim ODRŽAVANJEM I RIZICIMA. Skoro 40 godina koliko sam bio u Valjevu, izvesni potok, poznat pod imenom Ljubostinja, svake godine je, bar jedanput, bio prava Drina i to u užoj gradskoj zoni. Čim je sređeno i zakopčano korito sve je dovedeno u red.
TO ŠTO JE ONOMAD U 20 OPŠTINA PROGLAŠENA VANREDNA SITUACIJA ZBOG POPLAVA NAJBOLJE GOVORI SA KAKVIM PROBLEMOM SE KONSTANTNO SUOČAVAMO. MEĐUTIM, TO JE POSTALA „ZGODNA“ SITUACIJA ZA POLITIČKU PROMOCIJU LOKALNIH VEZIRA I NJIHOVO TAKMIČENJE U KUKNJAVI I PROSJAČENJU NOVCA I SLIČNIH POMOĆI. DRŽAVA JE TU UVEK DA PRISKOČI U POMOĆ I AMORTIZUJE OVU PROBLEMATIKU I TAKO GODINAMA U KRUG. TO ŠTO: BELICE, MORAVICE, SKRAPEŽI, OBNICE, KAČERI, JADRI I BROJNE DRUGE BISTROOKE KRKUŠE, TEK ŠTO SE NAOBLAČI, POSTAJU GOROPADNE VODENE ZVERI KLJUČNI KRIVAC JE NEMAR. PUNO ANALIZA JE POKAZALO: DA NAJČEŠĆE, DO NJIHOVIH IZLIVANJA DOLAZI, USLED NEOČIŠĆENIH KORITA, OBALA, NEKONTROLISANOG ODLAGANJA ŠUTA I DRUGOG OTPADA, ZAPUŠENIH MINI BRANA ILI IMPROVIZOVANIH KASKADA. NEMA SUMNJE DA ZBOG LOŠEG RADA KONTROLNIH SLUŽBI, NEKO IH ZOVE INSPEKCIJA, U NJIHOVIM KORITIMA SE PODIIŽU SVAKORAZNI OBJEKTI, VADI ŠLJUNAK, PA ČAK I GRADE KUĆE, ODNOSNO VIKENDICE. SLAŽEM SE, KAKO NEKO PRIMETI, DA SU POMENUTI POTOCI I REČICE LJUTE NA ČOVEKA ZBOG NEBRIGE I BROJIH DRUGIH POVREĐIVANJA I DA MU NA NAJGORI NAČIN TO VRAĆAJU. SVOJEVRSTAN JE PARADOKS DA U SRBIJI DVE NAJVEĆE PRETNJE DOLAZE OD ZAGRLJAJA. MOŽE DA BUDE FATALNO SVAKO GRLJENJE ZBOG KORONAVIRUSA A ZAGRLJAJ OD STRANE, DO JUČE, NAMA BISTRIH POTOKA TAKOĐE OSTAVLJA NEZGODNE I BOLNE OŽILJKE. KOJE JE OVO VREME KADA I OD ZAGRLJAJA MORAMO DA SE ČUVAMO I STREPIMO?
I kao što sam na početku naveo najveće, ili među najvećim štetama od junskih poplava pretpeće poljoprivrednici. Cela zapadna Srbija je malinarski kraj dok su Prokuplje, Blace i Kuršumlija prestonice višanja i značajnim delom šljive. Prema prvim procenama vodeni talas je uništio nekoliko stotina hektara pod ovim voćem, a na više od 2.000 hektara stradale su ratarske i povrtarske kulture. Seoski i drugi nekategorisani putevi, bez kojih poljoprivrednici ne mogu da funkcionišu, oštećeni su na preko 290 kilometara, a u kilometrima su izbačeni iz stroja lokalni vodovodi i prenosnici električne energije. Uz sve ovo, vodena stihija je odnela ili oštetila nekoliko desetina mostova. Što se tiče nadoknade štete, ni tu ne ide sve po loju. Na nju se čeka mesecima, a negde i godinama. Primer su pojedini građani mioničkog kraja koji od jakog zemljotresa iz 1998. godine i dalje čekaju na novac ili materijal kako bi sagradili krov nad glavom. Naknade za štete se, po pravilu, relativizuju, ujednačajavu i uvek su ispod crte. Ovo govorim sa namerom da se potstakne aktivnost na zaštiti i prevenciji od svakog oblika elementarnih nepogoda.
NAPROSTO, NA POLJOPRIVREDU TRČI SVAKI ĐAVO I NEVOLJA. SVI JOJ KUCAJU NA VRATA NE SAMO ZBOG KAFE ILI ČAŠE SOKA OD ZOVE, VEĆ NAJČEŠĆE NEVOLJE. ZATO ME NIJE ME IZNENADIO KOMENTAR NA PITANJE KAKO POLJOPRVREDNIK DA ZARADI PRVI MILION DOLARA? TAKVO ČUDO MOŽE DA SE DESI, GLASI SAVET DOBRIH POZNAVALACA PRILIKA, AKO ULOŽI DVA MILIONA DOLARA I NASTAVI DA RADI TEŠKO I ŠTEDLJIVO. NARAVNO, SA ŠTO MANJE POPLAVA!
Komentari