Nije žurnalistički okrenuti glavu na prošlonedeljne vanredne Parlamentarne, Pokrajinske, za grad Beograd i još 64 lokalne zajednice izbore u Srbiji. Nećemo ih kao agrarni portal analizirati, već elementarno sabirati. Uz solidan uzlet opozicije njihovi rezultati su repriza prošlogodišnjih izbora. Šta to praktično znači nije potrebno objašnjavati, ali je neizostavno potrebno ukazati da je insitut SMENLJIVOSTI vlasti kao najznačajniji demokratski princip, ali i svojevrsna brana za svakorazne vezire i doživotne foteljaše i „budže“,  tek okrznut(!?). Međutim, ono što većina građana hoće i želi to i dobije. Decembarski izbori su, po mnogim procenama, trebali da imaju još kraću kampanju. Jer kako primeti poznati kardiovaskularni hirurg dr Vladimir Konjuh, stres je srednje ime čoveka savremenog doba, te ga dodatno pritiskati  sa svakoraznim plićacima takozvanih ispraznih dijaloga sa nedoraslim i uplašenim moderatorima kao i uz prateće „krezavo-populističke“ slike iz života, odnosno ankete, nije dobro za zdravlje nacije.

Naravno, razumem donekle i zagovornike neprestanih izbora, jer oni u tom prostoru od cepanja plakata, borbe za produženje radnih ugovora, prikupljanje „kapilarnih“ glasova, nošenjem pokretnih štandova kao delova garderobe, vide kao svrhu žitova. Izbori su ponajviše potrebni onima koji su ozvaničili politiku kao profesiju.

Kada bi se u zajednici nešto zbоg tog  demokratskog procesa menjalo, onda i da se zažmuri na jedno oko, ali epilog većine izbora završava se u stilu prsta u oko. Kao što je to slučaj sa glasanjem u Beogradu?! I još nešto, umesto da izbori „peglaju“, svi od reda, produbljuju i zaoštravaju podele među političkim suparnicima, i što je najgore, među građanima.

2.

Pritajeno i tradicionalno izborima su se radovali i domaći poljoprivrednici. Iako su ih u kampanji sporadično pominjali, zapravo da nije bilo novembarskih protesta bili bi bukvalno zaboravljeni. I mimo toga poljoprivrednici od svakih izbora, pa i najmanjih personalnih promena, očekuju da će biti bolje viđeni.

Šansa za tako nešto ukazala im se dan pred izbore, kad a su na opšte iznenađenje, upravo predstavnici poljoprivrednika koji su pregovarali da predsednicom vlade i resornog ministarstva dobili poziv za sastanak u Beogradu. Kako im je poručeno radi konkretizacije dogovora iz Kisača od 26. novembra. Uz manju dilemu, ipak, su odlučili da prihvate poziv.

Umesto tapije sa preciznim rokovima oko početka, odnosno dinamike isplate uvećanih subvencija po hektaru, točenja dizela po utvrđenoj ceni od 179 dinara uz povraćaj od 50 dinara po litru kao i konkretnih predloga vezanih za takozvanu terminu prodaju na berzi, paorima je podeljena brošura vladajuće stranke kao deo marketinškog materijala za izbore.

3.

Premijerkin poziv izjavili su poljoprivrednici Đoko Ćurčić i Marko Gabrić, zaista ih je iznenadio, ali i pored toga dobro odštampanu sa puno kolor fotografija brošuru nisu odbili. Međutim, razumeli su da su dan uoči izbora iskorišćeni za neku loše zamišljenu propagandu, koja je u jednom momentu, podsećala da obmanu i cirkus.

Nisu se primili ni na priču, pre izlaska iz kabineta predsednice vlade u tehničkom mandatu, kada im je rečeno da će razgovori na Kisačke dogovore biti nastavljeni za nekoliko dana, uz napomenu, da će tom sastanku prisustvovati i predstavnici čak 61 udruženja poljoprivrednika. Razlog tome je što su u međuvremenu glas podigli i iz udruženja stočara, proizvođača mleka, voćara i drugih sektora agrara koji se bune protiv „favorizovanja“ ratara.

Đoko Ćurčić, je iskazao razočarenje na većinu koraka prema vojvođanskim paorima uz napomenu da će posle međusobnih dogovara utvrditi na koji način da pokažu nezadovoljstvo i bukvalno vređanje od strane države.

4

Prema rezultatima decembarskih izbora, gde je većinu na nivou Republike, osvojila dosadašnja vladajuća SNS stranka, logično je očekivati da će izuzetno značajan resor poljoprivrede upravo oni voditi. Pogrešno je reći da paore ne zanima ko će biti na čelo vlade i resornog Ministarstva za poljoprivredu. Za  tako nešto su pomno  zainteresovani iz više razloga.

Na čelo svih je, usuđujem se reći, konačna izrada dugoročne NACIONALNE STRATEGIJE poljoprivredne proizvodnje. Jer, bezbroj je posledica nedostatka tog orijentira i svetionika u agraru počev od podsticajnih otkupnih cena, unapređenja sortnih i rasnih resursa pa sve do tržišta bez nelojalne konkurencije i izvozno uvoznih lobija, uvođenja novih sofisticiranih tehnologija i konkurentnosti na inostranim pijacama…

Međutim, kada se dogode određene  neregularnosti ili sumnje na njih, formiranje vlade i predlozi za neka nova personalna rešenja u ministarstvima i organima državne, mogu da potraju. To nikome neće ići u prilog, a ponajmanje poljoprivrednicima. Dok je sve bilo maksimalno utegnuto i tada su ih „vrteli“ na petoparcu o čemu najbolje svedoče novembarski protesti.

5.

Kao što vreme ima svoje superćelijske oluje, poplave ili suše i izborna grafika često beleži određene ekstreme i amplitude. Neko to naziva i velikim iznenađenjima. Upravo, na decembarskim izborima dogodila se jedno od njih. Zove se lista, odnosno politička grupacija „Dr Branimir Nestorović-Mi-Glas iz naroda“ za koju je malo ljudi čulo i u centru Beograda, a tek po neko, u srpskim selima. I pored toga dobro poznati doktor pridobio je  4,8 odsto glasača koji su mu doneli 13 poslaničkih mandata.

Svako iznenađenje je na izvestan način dobro. Na doktorov uspeh, kojeg poređuju sa čuvenim „Joga letačima“ iz 90-tih godina prošlog veka, mnogi vrte glavom. Sumnjaju i doživljavaju kao „kukavičje jaje“ ovih izbora. Domaći paori još se na tu okolnost nisu oglašavali, ali s obzirom na višedecenijsku situaciju u agraru, stiče se utisak, da  ne bi imali ništa protiv da na čelo resornog ministarstva dođe neko sličan „Joga letačima“. Možda bi i domaća poljoprivreda tada uzletela. Ko zna?

!Ili, kako bi sve ovo prokomentarisao Slobodan Simić, naš poznati aforističar: “Svi znaju da postoje vladari iz senke. Ali niko ne zna čija je to senka“.

….

 …