POST FACTUM NULLUM CONSILIUM. (Posle dela ne vredi nikakav savet.) Ova latinska mudrost, bolje reći izreka, u današnjim vremenima, u najmanju ruku, je deplasirana. Čak besmislena. Naime, ako neko misli da je hapšenjem četvorostrukog ubice i nagrađivanjem policijskih službenika koji su ga otkrili STAVLJENA TAČKA na slučaj JABUKOVAC, onda je to nastavljanje prevaziđene prakse. Okoristiće se jedino statističke knjige koje sabiraju brojke i procente počinjenih monstruoznih ubistava. U predhodnoj kolumni u više navrata sam istakao da Jabukovac nije ni slučaj niti događaj iz sudsko-policijske, odnosno „crne“ hrnonike, već nešto mnogo značajnije od toga. Ubistvo na kućnom pragu četvoro čestitih i vrednih seljana MORA PROBUDITI sve one koji se kunu u našu prapostojbinu a koja sve češće postaje UTOČIŠTE ZA SVAKORAZNE NEVOLJE.
Zabrinjavajuće i zbunjujuće zvuči da je četvorostruko ubistvo počinio Davor Pernić (35) mlađi meštanin Jabukovca a što je nakon „padanja“ na poligrafu hladnokrvno priznao policiji a kasnije i istražnom sudiji da je iz vatrenog oružja likvidirao: Raju Kazimirovića (72) njegovu majku Dragicu (93), sestru Ljubinu Oprikić (76) i setričinu Draganu Jozeljić (53). Osumnjičeni za ubistvo, inače po obrazovanju automehaničar dodatno je zaprepastio istražitelje i najširu javnost izjavom da su Raja i tri ženske osobe SAME KRIVE što ih je pobio, jer: „da su mu odmah dali novac koji je tražio od nasilja nebi bilo ništa“…Nezvanično ubica je sa sobom odneo plen od 500 evra i 30.000 dinara, a novac mu je navodno bio potreban za lećenje ženske osobe koju je on nazvao-ljubavnicom.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
U nastavku istrage, najverovatnije, će na videlo izaći još neočekivanih podataka i okolnosti koje nisu mogli da sagledaju brojni mediji, u prvom redu tabloidi, obilato kršeći princit pezumpcije nevinosti. Međutim, niko od njih se nije setio da postavi pitanje: zbog čega nije bilo reakcija od strane nadležnih službi na činjenicu da je osumnjičeni za četvorostruko ubistvo Davor Pernić, mesecima postavljao na društvenim mrežama sopstvene fotografije u RAMBO STILU naoružan kao kakav pripadnik specijalnih jedinica policije ili vojske? Kada neko preko iste transmisije mrko pogleda nekog od političkih drozdova vladajućih stranaka u najkraćem roku taj „nevaljalko“ biva otkriven i kastigovan.On je navodno pretnja po sistem i državu.Kako to da dobro plaćeni činovnoci i operativci za „nadziranje“ svega, svakoga i svačega NISU PRIMETILI „NESTAŠLUKE“ AUTOMEHANIČARA IZ JABUKOVCA? Dinamika vremena u kojem živimo, njegova bezosećajnost, svejednost i sumanuta trka za lično pozicioniranje, već su nesreću u ovom srpskom selu potisnuli u drugi plan. Natkrile su ga druge nevolje.Zbog toga ću i na ovom mestu još jednom podsetiti na maksimu: DA JE OD SMRTI JEDINO GORI ZABORAV.
JABUKOVAC traži mnogo pitanja, odgovora, komentara, mišljenja, analiza, procena i predloga o tome kako zaštititi srpska sela, odnosno prepoznati i preventivno otkloniti NJEGOVE NAJVEĆE RIZIKE. Međutim, kada se suočimo sa podatkom da je od 4.709 ruralnih naselja u Srbiji čak 1.200 u fazi nestajanja tako nešto navosmisleno potvrđuje da se o selima samo lepo priča a jako malo radi na njihovoj podršci, uspravljanju i opstajanju.Ubeđen sam da bi do potpunog razočarenja došlo ako bi neko, koliko danas, tražio nešto detaljniju: ličnu, demografsku ili socijalnu kartu naših sela.Ruku na srce ima nešto od poslednjeg poljoprivrednog popisa tokom kojeg se više vodilo računa o broju hektara, traktora, staja i kokošinjaca nego o ljudima. KO JE ZAGLIBIO, KO IZ LJUBAVI A KO IZ EKONOMSKOG INTERESA ILI NUŽDE OSTAO NA OČEVINI I DEDOVINI? KO JE NA POLA PUTA A KO NI TAMO NI OVAMO? U PITANJU SU LIČNOSTI I NJIHOVI PROFILI I BEZ TAKVIH PODATAKA SVE OSTALO, PA I BEZBEDNOST SELJANA, JE KRHKA I NEPREDVIDIVA.
Sećam se devedesetih godina prošlog veka kada je država bila u rasulu malinogorjem na području Kolubarskog okruga špartali su svakorazni trgovci i meštari. Na noge su dolazili proizvođačima donoseći u aktn-tašnsma ili ruksacima desetine hiljada nemačkih maraka kako bi kupili dobru robu. Malina je tada u izvozu imala atraktivnu cenu.Hoću da kažem da je svaki malinar posle prodaje i uzimanja novca mogao da bude „tipovan“ lopovima i sličnim nasilnicima. Istovremeno policija je tada imala „preča“ posla, jer je, pored postalih, jurila Makija, Tešu, Miku patiku, Mišu Četnika ili magistra Predraga Vuletića, jednog od osnivača prve opozicione stranke u Srbiji, koji su navodno bili vlika opasnost za režim Slobodana Miloševića…
Baš u vreme dok je osumnjičeni za četvorostruko ubistvo pokazivao gde je zapokapo oružje sa kojim je počinio zločin u javnosti se pojavila priča i podsetnik kako je Dušanov zakonik, nastao još u srednjem veku, efikasno štitio seljane od svih napasti, a ponajpre lopova, otimača i ubica.Duduše, selo je tada uz porodicu bilo osnov države iz čega je proizilazlo da su SEOSKI ORGANI pokretali postupak za pronalaženje lopova i razbojnika. Profesionalni lopovi kažnjavani su oslepljivanjem a razbojnici vešanjem „naopačke“… Vrlo efikasan u praksi bio je princip „kuća da plati“ što je zapravo predstavljalo obavezu kolektivne krivične odgovornosti cele porodice za „neopreznost“ ili pohlepu nekog njenog člana.
Dobro je u svakom slučaju što smo dovoljno udaljeni od mračnog srednjeg veka, ali je za uvažavanje činjenica da je i u toj tmini bilo brige o selu, ljudima i odnosima unutar njih. Mi se sela setimo tek u kakvim predizbornim kampanjama ili uz čuvene „petoletke“, zelene i slične planove. Domaći mediji danima otvaraju svoje informativne afiše pričama kako će, primera radi, u Beogardu, Novom Sadu, Nišu, Valjevu i drugim Svilajncima biti montirane na hiljade kamera za praćenje i „skroziranje“ pešaka, učesnika u saobraćaju i svega onog što se miče ili ćuti. SELO PRI TOME NIKO NIJE NI POMENUO iako ništa ne bi falilo da u njihovim najprometnijim prostorima, mislim na delove gde se neko kreće, dolazi i odlazi, postavi jedna ili dve kamere. U svetu reke, planine, ptice, insekti i biljke kada se nađu u ugroženim situacijama dobijaju zaštitu nivoa koja je skoro IZJEDNAČENA SA LJUDSKIM PRAVIMA.
Ako neko misli da se srpsko selo iz višedecenijskog mulja može izvući uz VOLOVSKU VUČU ili zaštititi od pljačkša i ubica postavljanjem STRAŠILA ZA VRANE grdno se vara. INSTALIRANI NARATIV da ga štite sve domaće bezbedonosne strukture samo se delimično može prihvatiti, jer praksa, često, pokazuje nešto drugo. Pod ZAŠTITOM ne mislim samo na onu od strane policije, već na sveobuhvatne aktivnosti i sadržaje kojim će društvena zajednica i njene institucije na ozbiljan i konkretan način pomilovati i učiniti održivim i pristojnim život u srpskim selima. JOŠ NEŠTO, JABUKOVAC NIJE ANTIČKA, VEĆ NAŠA TRAGEDIJA. VERUJEM, DA SMO SE RAZUMELI !
Izvori informacija; Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Bilten Akademijskog odbora sa poljoprivredu i selo SANU.
Komentari