Novembar je čudan mesec. Barem ovogodišnji. Neuobočajeno visoke temperature, čak blizu istorijskog maksimuma kao i maratonska suša, napravile su brojne probleme poljoprivrednicima. Da imaju dozvolu za nabavku i upotrebu nekog od eksploziva, kako primeti jedan zemljoradnik, samo miniranjem bi mogli da propreme zemljište za jesenju setvu.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Mali traktori koje u najvećem broju poseduju u betoniranim brazdama se ponašaju kao najobičnije igračke. Sa druge strane na istorijskom minimunu su otkupne cene jabuka koje se na području Smedereva, Grocke, delovima Banata, Istoćne i Južne Srbije plaćaju tri (3) dinara za kilogram.
Odavno nisam primetio da se bilo ko sagnuo na ulici da podigne i stavi i dep uočenu petodinarku. Sitna je to para i za prosjake. Novembarska vest dana je zasigurno i hapšenje prvog čoveka kompanije „Agrokor“. Uz ovu informaciju gura se i ona da je Ministarstvo za poljoprivredu produžilo rok za 40 dana (pomerite se sa mesta) za sve one koji se osećaju mladi i jaki ( od 18 do 40 godina) za dobijanje bespovratne novčane podrške u iznosu od 9.450 evra.
Milena otišla, ostale Priče iz Nepričave
Posle godinu dana provedenih u egzilu, šopingu, ali i futingu kada bi god prepoznao novinare iz Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno njenog glavnog grada Londona, vlastima u Hrvatskoj isporučen je Ivica Todorić, čelni čovek multikompanije „Agrokor“. Da ne bi bilo ono zbog čega se mi uzbuđujemo i gledamo komšijama u dvorište – podsetiću da u sastavu pomenutog tajkunsko-politićkog projekta posluje čak pet firmi iz Srbije koje se bave proizvodnjom hrane, zamrznutih namirnica, brašna, jestivog ulja,vode i sličnih roba.
U svojstvu kćerki firmi, snajki, radodajki i sličnih kardeljevskih izmišljotina u sastavu hrvatske multikompanije posluju: uljara „Dijamant“, „Frikom“, MG „Mivela“, „Kikindski mlin“ i „Nova Sloga“ iz Trstenika u kojima je zaposleno više hiljada radnika. Nadprosečne poslovne rezultate, sve vreme, imaju „Frikom“ i „Dijamant“.
Kada je pre dve godine počelo da se odmotava klupko afere u „Agrokoru“ utvrđeno je da su Todorić i njegovi saradnici napravili brojne malverzacije u poslovanju, odnosno raspolaganju sa novčanim sredstvima. Osnovano se sumnja da je, sam Todorić, prisvojio oko 200 miliona evra.
Taj novac je najvećim delom uskraćen brojniim dobavljačima među kojima je najviše onih srednjih i malih. Dakle, onih kojima to nisu bila samo osnovna zarada za preživljavanje i nastavak proizvodnje, već: znoj, nadanje, planiranje i snovi.
Naravno, svakom prilikom kada se otvori priča o ovoj aferi nameće se pitanje ko je i zbog čega naše izuzetno uspešne firme i fabrike iz agrokompleksa i proizvodnje hrane gurnuo u zagrljaj Hrvatskoj kompaniji? Ali i ja previše da ne filozofiram kada o tome govori naše mesto na listi korumpiranosti, podmitljivosti, drskosti, neodgovornosti i bezobrazluka. Ivicu je sačekala marica, a naše piljare, onog najvrednijeg što imamo u agraru, duboki nakloni za lažan uspeh i uspešnu trgovinu.
Gde god nađeš dobro mesto, ti smokvu posadi
I u vreme nezapamćene hiperinflacije devedesetih godina prošlog veka fabrike iz sastava „Agrokora“ poslovale su sa profitom, odnosno zaradom i radom u tri smene. Jasno, nisu one štancovcale vreće za cementare, već su proizvodile hranu za ljude. Da se previše ne zadržavam na najnoviji podatak OUN koji govori da na planeti Zemlji svakih 10 minuta umre jedno dete zbog gladi.
Da su prognoze za naredne godine vrlo loše čime se dodatno potvrđuju prednosti i sigurnost onih država koje imaju kapacitete za dovoljnu proizvodnju hrane. Međutim, naši genijalci, stranački i drugi naturščici, koji misle da su popili svu pamet ovoga sveta, rasprodaju sve što im padne pod ruke.
Omiljeni su im sadržaji iz agro kompleksa od poljoprivrednih oranica do kombinata i prerađivačkih kapaciteta. Na simpozijumu 2014. godine jedna pametna srpkinja je glasno primetila: “Kad neko ne zna šta da radi sa zemljom, onda dođe neko drugi pa mu je uzme“. To nam, nažalost, nije poslužilo za nauk!
Ne želim da naričem ni za „Frikomom“ niti za PKB-om kao primerima privatizacionog bagatelisanja, već da ukažem da sa njihovim, navodnim udomljavanjem nismo dobili mnogo. Čak ništa, još uvek. Radi poređenja uskoro će građani Srbije moći izbliza da vide na beogradskoj „Marakani“ fudbalera iz PSŽ koji je plaćem duplo više (220 miliona evra) od sume (105,5 miliona evra) za koju je prodat PKB.
Neko će reči da ovo nije dobar primer za poređivanje sa čim se ne slažem, jer sa sigurnošću znam da neko ko dobro ćera loptu na bilo kojoj pijaci i kantaru ne može biti vredniji od kombinata sa preko 20 hiljada hektara zemljišta, isto toliki broj rasnih domaćih životinja, ponajviše muznih krava, koji ima sopstveni Institut, Poljoprivrednu školu i da ne nabrajam. Ako neko misli da je pomenuti fudbaler istovremeno i genijalac ni sa tim se neću složiti, jer mi odmah dođe na pamet podatak da je i neponovljivi svetski naučnik i Nobelovac Albert Ajnštajn, imao mozak prosečne za ljude težine od 1.400 grama.
Koji faktori utiču na cenu jabuke i kako dobiti najvišu cenu za svoj proizvod?
Na istorijskom minimumu ovog novembra našla se i otkupna cena jabuka. Reč je o voćki koja je u poslednje vreme počela, čak, da preuzima i primat malinama i od čijeg izvoza je država godišnje inkasirala blizu 100 miliona evra. Međutim, vesti koje stižu iz okoline Smedereva, Banata, Južne, Istočne pa i centralne Srbije, naprosto su neverovatne.
Plodovi dobrog izgleda i još boljeg kvaliteta koji imaju status industrijske jabuke samo zbog toga što nisu sortirani i upakovani u drvene gajbe otkupljuju se po ceni od tri (3) dinara za kilogram. Ovako nešto niko ne pamti, a gde je došlo do kratkog spoja za sada se samo nagađa. Zbog ove mizerne cene može se čuti kako voćari neće brati jabuke, da će je davati svinjama, peći rakiju pa čak i prosipati. Sve su to komentari iz revolta koji če skrenuti pažnju sa suštine problema koji se vrti oko ponude i potražnje i izvoza na tržište Ruske Federacije. Ako u te relacije uđu neki nezvani gosti, što nije redak slučaj kod nas, problemi su neizbežni.
Bezimeni pljačkaši gori od najezde skakavaca
Da sunčani novembar ne ispadne previše crn pobrinuli su se iz Ministarstva za poljoprivredu iz kojeg je saopšteno da se produžava konkurs za novčanu podršku mladim poljoprivrednicima. Produžen je za 40 dana tokom kojih za bespovratni novčani iznos od 9.450 evra mogu konkurisati mladi zemljoradnici od 18 do 40 godina starosti.
Produženo trajanje, uz povećanje subvencije za skoro 2.000 evra, učinjeno je zbog velikog interesovanja, jer se u ovoj godini na konkusr prijavilo 1.275 kandidata što je skoro za duplo više nego lani. Novac će se dodeljivati onim mladim poljoprivrednicima koji su zainteresovani za nabavku nove meanizacije, ulaganja u biljnu i stočarsku proizvodnju kao i za unapređenje prerade mleka, voća i povrća. Uslov koji otključava bravu pomenutog konkursa je da mladi poljoprivrednici sami obezbede petinu planiranog novca za buduću investiciju.
Ovo su, nema sumnje, dobre informacije, ali bi bile još bolje da je novčana podrška za mlade poljopeivrednike 20 hiljada evra. Ne govorim gluposti, jer ako imamo stotine miliona evra za školovanje lekara na pet fakulteta koje na buljuke „izvozimo“ u svet zbog čega onda škrtaranje za spas srpskog sela i podmlađivanje poljoprivrednika i proizvođača hrane. Primera radi za kupovinu paradajza, paprika, šargarepe i svih vrsta voća na pijaci u Zemunu, gde najćešće idem, nikada nisam stajao u redu, jer je tih proizvoda bilo dovoljno na svim tezgama.
Skoro godinu dana kolumne sam pisao sa jednim okom, jer je toliko vremena prošlo dok nisam stigao na red za operaciju katarakte. A lekari ne prestaju da odlaze! Setih se na ovom mestu aforizma Branka Ćopića, zbog kojeg je doduše ima manjih problema sa čuvarima lika i dela Josipa Broza. Aforizam glasi: „Bežimo drugovi, pobeda je naša“.
Komentari