Umesto pojasa za spasavanje dobili su etikete, kritike i grdnje, ali i fizička maltretiranja.  To je deo zaloga trećeg po redu u ovoj godini protesta srpskih poljoprivrednika, koji kako tvrde, nikada nisu bili u težoj i komplikovanijoj finansijskoj situaciji.  Rade u minusu i ne mogu da žive od posla koji obavljaju.  Istom snagom pogodilo ih je ignorisanje i nerazumevanje onih koji su, bukvalno istog dana početka protesta 13.  novembra, trebali da im dodaju pomenuti pojas i podršku.  Bili bi zadovoljni i da su dobili, makar, ispruženu ruku.  Međutim, ni od toga kao i od obećanja dobijenih tokom majskih protesta nije bilo ništa.  Čak su i takozvani mediji, sa više zvezdica na profesionalnim reverima, izveštavali o njihovom protestu kao o nestašici vode u nekoj od poprečnih beogradskih ulica.

Sve ovo je još jednom potvrdilo da je poljoprivreda i dalje u skrajnutom odnosu na druge privredne grane, odnosno da se „podrazumeva“. Ne, nedelju dana protesta, već pola sata trebao bi da bude dovoljan razlog da se sve relevantne institucije vanredno sastanu, bilo to i u tehničkom mandatu, i utvrde razloge nezadovoljstva domaćih proizvođača hrane.

Jedino, ako proizvođače hrane nismo poistovetili sa uvozničkim lobijima, trgovcima, nakupcima, prekupcima i ostalim pantomimičarima koji su se ozbiljno umešali u našu ekonomiju i živote?!

2.

Jedna od karakteristika novembarskiog protesta je, pre svega, njihov razlog. Paori kažu da mnogi od dogovora i njihovih zahteva definisanih tokom majskih protesta nisu ispunjeni. Sužavajući ih oni su četiri izdvojili kao ključne:

• da kupuju takozvani „plavi“ dizel bez akciza,
• da umesto 18.000 subvencije po hektaru budu 35.000 dinara,
• da od dogovora sa uređenjem tržišta poljoprivrednih proizvoda ništa nije urađeno i umesto da poljoprivrednici sami (terminski i na druge načine) prodaju svoje proizvode to i dalje čine preko posrednika,
• dok kao četvrti zahtev traže refinansiranje kredita u koje su mnogi paori zaglavljeni do guše…

Predstavnici vlasti, odnosno aktuelna ministarka za poljoprivredu u nekoliko navrata je kazala da su resorno ministarstvo i Vlada Srbije, ispunili, odnosno ispoštovali svaki dogovor i da joj, naprosto nije jasno, zbog čega poljoprivrednici protestuju.  Iskazala je otvorenu sumnju da su protesti, odnosno izlazak na ulice politički „obojeni“ i za njih neshvatljivi.

Odgovor poljoprivrednika na ovakve tvrdnje svodio se na to da će proteste nastaviti, pa čak, i radikalizovati. Time su nedvosmisleno odbacili sve tvrdnje resorne ministarke koja je inače, jedini glasnogovornik, vlade i države, po pitanju ovog događaja.  Doduše, četvrtog dana protesta poručeno je vladi i ministarki da su spremi na pregovore posle ispunjenja prva dva zahteva, odnosno i za razgovor za narednu godinu, ali na njihovom terenu – nikako u Beogradu.

3.

Goran Filipović iz “Inicijative za opstanak poljoprivrednika” u više navrata objasnio je da ih je na ovakav potez dovela izuzetno loša situacija u kojoj su se našli.  Oni se više ne klizaju, već padaju sa litice koja se godinama i decenijama sistemski postavlja ispred njih. Takvim pristupom i ponašanjem njihov trud i ulaganja se obesmišljavaju i dovode do apsurda.  Kao primer naveo je cene osnovnih ratarskih kultura koje su u odnosu na prošlu godinu pala čak za 100 procenata.  Pojedine i više.

„Poljoprivrednici pucaju po svim šavovima. Ne mogu čak ni da se razduže s obzirom na postojeću agrarnu politiku. Ako u najkraćem roku ne dobijemo neku finansijsku injekciju mi smo gotovi. Zbog toga i tražimo da se ispune neki od osnovnih zahteva  dogovorenih u maju mesecu kako bi sipali gorivo i u traktore, ali i naše posrnule motive i obeshrabrenja“ – kazao je pored ostalog Filipović.

Poljoprivrednik Vojislav Malbaški iz Čente, ukazao je na još jednu dramatičnu liniju, odnosno ponašanje zbog postojeće loše situacije prvenstveno zbog prezaduženosti.  Upozorio je na očajničko ponašanje onih kolega koji su u velikim kreditnim obavezama i da bi se razdužili mnogi planiraju da prodaju najbolje oranice i poljoprivrednu mehanizaciju kako bi se tog „svilenog“ gajtana oko vrata rešili.  “Mi smo u pravoj borbi za opstanak“ – istakao  je Malbaški.

I Mileta Slankamenac iz “Inicijative za opstanak poljoprivrednika” kazao je da novembarski protest još jedan žuti karton vladi i resornom Ministarstvu ne samo zbog neispunjenih zahteva , već i ignorisanja da se u kreiranju i donošenju agrarnog budzeta za narednu godinu uključe predstavnici reprezentativnih poljoprivrednih udruženja, organizacija i incijativa.  “Šta su umislili, da smo mi nepismeni“-upitao se Slankamenac?

4

Uz stalnu blokadu ulaza u NIS Rafineriju u Novom Sadu i povremene blokade kružnih tokova, saobraćajnica i raskrsnica, pre svega na području Vojvodine, Pomoravlja, Stiga i još nekih krajeva novembarski protesti ostaće upamćeni i po besramnom događaju iz banatskog sela Bavaništa, i to još prvog dana. Tačnije tog dana partijski aktivisti iz nekoliko lokanih organizacija došli su na „orginalnu“ ideju da putničkim kolima blokiraju ulaz i izlaz iz kuće poljoprivrednika Jovana Jovanova, jednog od organizatora i učesnika protesta.

Kada su za to čuli njegove komšije i meštani njih blizu 200 došlo je sa traktorima blokirajući stranački praziluk koji je navodno hteo da se nekome dokaže ili pokaže. Kada su osetili preznojavanje pristali su da se mladom poljoprivredniku i njegovoj porodici izvinu posle čega im je dopušteno da kolima odu odakle su došli. To takođe govori koliko one koji nas hlebom hrane nipodaštavamo i guramo u arenu sa razjarenim, kratkovidim, nepristojnim i bahatim pristalicama , obično, vladajućih političkih grupacija. Gubljenje takvog kompasa je gore od svake suše, grada ili superćelijske oluje!

5.

Poslednji pasus ove kolumne ostavio sam za dogovor između poljoprivrednika i predstavnika vlade i resornog Ministarsta. Hteo sam da kažem da se posle sedam dana negodovanja neko urazumio i shvatio ozbiljnost situacije u kojoj su se našli domaći paori.

Nažalost, od takog epiloga još uvek nije bilo ništa? Iako su zahteve za prestanak protesta sveli na svega dva: uređenje propisa, odnosno tržišta o robnim zapisima i kupovini plavog dizela bez akciza na svim pumpama, odgovor nisu dobili. Da li je u pitanju inat, ignorisanje i nerazumevanje, na što sve pomalo liči, nepotrebno je nagađati. Posebno, ne u kojoj je protest boji: političkoj, socijalnoj, ekonomskoj ili predizbornoj?

Svaki novi dan protesta je svojevrsno mrcvaranje i ponižavanje onih koji nas hlebom hrane. Ako uopšte znamo značaj i zaštitničku ulogu poljoprivrede. Ko to ne razume krenuo je opasnom prečicom u nastavak života!!!

. . .