Počele su 33. Olimpijske igre novog doba u Parizu. Planetarni događaj koji u nadnaslovu ima, dok one traju, zaustavljanje svih netrpeljivosti, zavisti, loših misli i nadasve ratnih sukoba i borbi osim onih za prestiž i medalje.
Međutim, samo dan posle spektakularnog otvaranja agencije su javile o nastavku krvavih i rušilačkih akcija na podrnučjima ratnih zona izemđu Ukranije i Rusije, odnosno Izraela i Palestine, tačnije njene militantne formacije Hamasa.
Jedino, da se u blizini planete pojavi kakva leteća ćuskija veličine nekoliko Ajfelovih kula, milsim na kakvu kometu ili meteor, ratoborni i „neustrašivi“ mitomani zatražili bi da promene gaće i sklone se u armirane „mišje“ rupe. Sramota. Civilizacijski poraz!
Međutim, naše industrijske, postindustrijske, tržišne i druge mutne „igre“ i „borbe“, nisu samo prateći, već neodvojivi deo svih sfera rada i života. Njihove karakteristike su bezosećajnost, surova konkurencija, nerazumevanje i nepoštovanje.
To je načelni okvir Olimpijade naše stvarnosti koja je često samo privid u odnosu na najstarije i najmnogoljudnije sportsko nadmetanje.
Što se tiče poljoprivrede, odnosno proizvođača hrane ta delatnost je u neprestanim tenzijama i pomenutim „igrama“. Samo zahvaljujući posvećenim ljudima koji su duboko zagazili u brazdu, ali i dalekovidim futuristima prava je sreća što ne gladujemo. To nije nikakva igra reči, već istina!
MASLAC IZ NIŠTA
U takvim okolnostima tek bi se klali, ali među planetarnim svetinama ovog doba postoji i dobro znani Bil Gejts, osnivač „Majkrosofta“ koji svoje ogromne novce ulaže u razvoj dalekovidih projekata za proizvodnju hrane. Posle šnicle „utovljenje“ u laboratorijskim uslovima, koja je inače početkom godine krenula u susret potrošačima, Gejts je započeo proizvidnju maslaca, odnosno putera iz ništa.
Nije baš iz ničega, jer je za to delikatno hranjivo ipak koristio vodu i vazduh. Od ove novotarije ne treba da strahuju farmeri na bilo kojem kraju sveta jer je njihovo prisustvo kako u industriji hrane tako i biodivizirtetu i njegovoj ravnoteži vrlo bitno.
Međutim, na taj način im je dato do znanja da povedu više računa o zaštiti životne sredine i smanje uticaj na efekat takozvane „staklene“ bašte, odnosno globalnog otopljavanja.
Proizvodnja putera iz „ništa“ stigla je do predkomercijalne faze, a prema izjavi samog Gejtsa, prilikom degustiranja nije mogao da primeti razliku u odnosu na klasično spravljeni.
I ONI KONJA ZA TRKU IMAJU
Baš kao što je Bil Gejts, posvećen svjim projektima tako i naši poljoprivredici slave, zahvalju Bogu, plodnoj zemlji, svom znoju i upornosti na dobroj žetvi, berbi i ostalim birićetima. Nisu u pitanju nikakvi vašarski restlovi, kako se obično misli, već osmišljene i iskrene namere da se ukaže zahvalnost i poštovanje prema dobrom rodu.
U vanrednim vremenskim okolnostima, odnosno temperaturi od plus 40 Celijusovih stepeni u Osipaonici nisu odustali od tradicionalne „Bostanijade“. Okupio se veliki broj proizvođača lubenica i dinja sve sa namerom da potvrde da im trud nije bio uzaludan. Da i oni imaju „konja za trku“ kada je u pitanju težina i slast ludenica i dinja.
Luka Jovanović iz Osipaonice, čija je pobednička lubenica bila teška 37,6 kilograma radovao se kao da je osvojio Olimpijsku medalju.
Samo koju nedelju ranije u Lebanu je organizovan „Paradajz fest“ manifestacija u čast ovog povrća. Imali su proizvođači iz tog dela Srbije šta da pokažu, ali i da zamere resornom Ministarstvu što dopušta nekontrolisani uvoz paradajza koji je i kvalitetom i cenovno nepovoljniji u odnosu na domaći.
Učesnici „Družionice“ tradicionalnog običaja Bunjavaca i Hrvata sa područja Sombora, i ovog leta su iskazali zahvalnost dobrom rodu, pre svega, žita. Manifestaciju počinju tako što odnose domaćinu grada hleb koji su umesili od pšenice najnovijeg roda.
Više od pola veka u Brankovini kod Valjeva, okupljaju se najuspešniji proizvođači malina iz Kolumarskog i susednih okruga. Na njoj se čuje i neka reć kritike, ali ponajviše iskazuje poštovanje crvenim plodovima magične voćke…
KRAVE KAO EKOLOŠKE BOMBE
Igre u koje često upadaju poljoprivreda i paori znaju da budu iznenađujuće, ali i ponižavajuće. Naime, za najveći ekološki problem na području turističke destinacije Kopaonik, označane su dve krave.
One nisu zauzele bilo koji apartman, već su locirane u tamošnjem vikend naselju u vlaništvu vremešnog bračnog para. Pored dve krave brinu i o dvoje teladi i jednoj svinji.
Od kravljeg mleka spravljaju sir i kajmak koji nude vikendašima, ali i zainteresovanim turistima. Međutim, neko od „belih okovratnika“ iz opštine Raška, na čijoj teritoriji se nalazi vikend naselje, doneo je rešenje da vlasnik u roku od mesec dana iseli sa tog područja krave uz obrazloženje da su one za tu destinaciju ekološki problem. Samo je još nedostajalo da dodaju kvalifikaciju „ekološka bomba“.
I sami Nemanjići utemeljivači Srpske države u Staroj Raškoj, na ovakvu odluku krstili bi se i levom i desnom rukom. Ali, bez vraćanja u prošlost odnos prema poljoprivredi i proizvođačima hrane neprestano je u nekoj „igri“ za čije koreografije su zaduženi svakorazni tupamarosi. Najblaže rečeno.
OKOPAVANJE KUKURUZA
U „borbi“ za iskopavanje litijuma, odnosno zabranu da se tako nešto radi, posle silnih isključivosti sa jedne i druge strane pojavljuje se i više ideja za razumni razgovor i dijalog. U Narodnoj Skupštini iz redova opozicije poslanik Nenad Mitrović, predložio je da se organizuje grupa od 50 ljudi svih zanimanja i stranačkih obeležja i upute u Australiju da bi na licu mesta videli rudnik litijuma kompanije „Rio Tinto“ kao i njegov uticaj na životnu sredinu.
Istovremeno pokrenuta je ideja o formiranju parlamentarne komisije za argumentovano otvaranje rasprave o rudarenju litijuma. Prema rapoloženju onih koji su najradikalnije uključeni u to pitanje taško da će pristati na pomenuti predlog tako da kao krajnja varijanta ostaje, kako je najavio predsednik Republike Srbije, orgabizovanje referenduma na kojem će građani izreći svoj sud.
Dok sve ovo traje kao kolateralna šteta pojavila se poljoprivreda. Iz tog sektora značajan broj aktivista pokazao se kao najsrčaniji protivnici rudarenja zbog čega su ih vodeći glasogovornici vladajuće stranke uzeli na zub.
Tako su sasvim neočekivano, kao jednog od najvećih zagađivača životne sredine, označili poljoprivredu, ilustrujući to uz komentar: da se kururz više ne okopava motikom, već da sve završava hemija.
Takva povika na dojučerašnju ekonomsku i socijalnu uzdanicu ne samo što nije primerena, već je svojvrsna litijumska „igra“ u čije kolo će biti, hteli to ili ne, uključeni mnogi. Nije nemoguće da se na tom spisku, jednog dana, nađu i odgajivači golubova. Visokoletača!!!
…
Komentari