U JEDNOJ KOLUMNI SUBVENCIJE SAM NAZVAO MAJČINIM MLEKOM ZA POLJOPRIVREDNIKE. Nisam progrešio, jer u ovom izuzetno značajnom poslu ništa ozbiljnije ne može da se uradi bez državne novčane pomoći i drugih podsticaja.U poslednje vreme za tu svrhu iz budžeta se izdvajaju sve veća sredstva i u opticaju za ovu godinu je suma od blizu 40 milijardi dinara. Velike su to pare i da krenemo da ih brojimo trebalo bi nam najmanje pola dana. Međutim, jedna narodna mudrost kaže: tamo gde se vrca med postoji šansa da se pored njegovih proizvođača oslade i mnnogi drugi. Šira javnost i dalje nema preciznih podataka koliko sredstava za subvencije završi tamo gde je predviđeno, koliko je „skrenulo“ s puta, negde zastalo, debelo okasnilo ili konkretnije rečeno: završilo u nekim drugim dzepovima ili za potkusurivanja računa koji nemaju nikakve veze sa poljoprivredom. Iako je portal AGROMEDIA na strani svih onih koji podržavaju domaći agrar on nikada nije zatvarao oči pred svakom vrstom izopštavanja, obmanjivanja i potkradanja zaposlenih u najvećoj kompaniji pod vedrim nebom. Nismo ignorisali bilo čije sumnje da i SUBVENCIJE IMAJU SVOJ KOROV I DRUGE ŠTETOČINE.
Uz retke agrarne hroničare, analitičare i istraživače koji se zavlače ispod „postave“ subvencijama nedavno je najavljena još jedna PRINOVA za njihovo skeniranje. Na moje iznenađenje nabasao sam na konkurs putem kojeg UNS (Udruženje novinara Srbije) poziva mlade novinare i studente završnih godina žurnalistike da se uključe u: ISTRAŽIVANJA PUTEVA NOVCA DRŽAVNIH SUBVENCIJA I DRUGIH PRINADLEŽNOSTI U POLJOPRIVREDI. Junoše će imati priliku da putem istraživačkih priča na ovu temu rade sa iskusnim kolegama dok će rezultati do kojih dođu biti objavljivani na sajtu UNS-a i društvenim mrežama. Istraživačke priče će biti rađene, kako je objašnjeno, u okviru projekta: “Tragom budžetskog novca-novinari istražuju a građani saznaju kako se troši novac u poljoprivredi“ koji je podržao UNDP. Bez obzira što u redovima rukovodstva UNS ima nekoliko izrazitih isgtraživačkih novinara, imam utisak, da stavljanje na „PIK“ subvencija u poljoprivredi nije slučajno i da se IZA BRDA nešto krupno valja!?
Možda vas zanima
Neko će reći: „DA DOKON POP I JARIĆE KRSTI“, odnosno da je neshvatljivo da pored toliko mafija, afera, korupcije i drugih finansijskih hajduka i uskoka treba strahovati za UMILJATE SUBVENCIJE koje se daju domaćim poljoprivrednicima i njihovim organizacijama. Polazeći od činjenice da su u pitanju krupne brojske to u našim uslovima, navikama i kulturi, ipak, nameće sumnju i traži punu oprez. Naime, u 2020. godini za AGRARNI BUDŽET SRBIJE je opredeljeno 51,99 milijardi dinara, od čega će za subvencije biti izdvojeno 37, odnosno uz dobacivanje iz ostalih domaćih i predpristupnih fodnova EU ta suma će iznositi preko 40 milijardi dinara.To je velika količina novca koja je sama po sebi pored žuljevitih privlačna za mnoge druge prste koji se motaju oko njega. Inače, subvencije se daju za hektar posejanih oranica, za nabavku mehanizacije, semenskog materijala, đubriva, goriva, za umatična grla svih vrsta domaćih životinja, živinarstvo, povrtarstvo, nove voćne zasade, dok se velike pare izudvajaju za zalivne sisteme, automatizaciju protivgradne zaštite do digitalizacije i uvođenja najnovijih informatičkih tehnologija u sektoru poljoprivrede. Posebna priča su podsticaji za organsku proizvodnju, vinogradarstvo, ribarstvo, gajenje gljiva, odnosno kultivisani uzgoj lekovitog bilja. Zanimljivo je, bolje reći značajno i to što država, barem u ovoj godini, izuzetno povoljno subvencioniše kredite za poljoprivrednike sa čijim sredstvima mogu da kupe: SVE ŠTO IM PADNE NA PAMET.
Zbog toga ne iznenađuje što se još poodavno moglo čuti da su SUBVENCIJE u domaćem agraru izuzetno zgodne BISAGE sa kojima se može na bezbroj načina manipulisati. S obzirom da još ne postoji uspostavljen jedinstven sistem analize i kontrole namenskog trošenja tog novca to je osokolilo mnoge da bukvalno KIDIŠU na isti. Slobodno se može vršljati i pored Agencije za sprečavanje korupcije koja samo povremeno pokazuje svoje BEZUBE desni. I druge kontrolne službe odavno su izgubile licencu javnih delatnika, odnosno čuvara državnih para. Nenamensko trošenje vuče korene još iz osamdesetih godina prošlog veka i čuvenog „Zelenog plana“ kada se JEDINO ZNALO ko plaća dok o onima koji povlače i troše niko nije znao ništa. Situacija se ni kasnije nije bitnije menjala, jedino što zbog ekonomskih kriza, ratova i drugih turbulencija u državnoj kasi za podršku poljoprivredi nije bilo novca.
Kada se nešto kasnije situacija normalizovala subvencije su postale bitan VETAR U LEĐA svim učesnicima u agraru. Međutim, javna je tajna da u partokratskoj državi budžetski, odnosno novac poreskih obveznika DELE partije, mislim figurativno, a u stvarnosti bitno utiču koliko će ko dobiti. Oni koji se „klanjaju“ eliti imaju adekvatnu podršku a tvrdoglavi i ponosni morali su da čekaju bolja vremena. Ima prigovora i komentara da su takvi kriterijumi i danas na snazi što je TEŠKO PROVERLJIVO, odnosno za državne i lokalne funkcionere naprosto UVREDLJIVO pitanje. Inače za SUBVENCIJE dve ključne primedbe na njihov račun su da su i dalje NAJMANJE u okruženju i naravno Evropi, kao i da njihova isplata HRONIČNO kasni. Tako je postao svojevrstan PARADOKS da se novac za setvene poslove, koji spadaju u red najznačajnijih u poljoprivredi, DELI umesto dok se setva priprema to čini kada se ona završi a četo i u vreme žetve. Upravo predugo kašnjenje isplate subvencija, lično znam, oborilo je mnogo dobrih projekata i ideja iz oblasti poljoprivrede iako su u isto vreme iz nadležnih resornih službi tvrdili da po tom pitanju nemaju nikakvih problema. Svojevremeno sam pisao o Peci Petroviću iz mioničkog sela Paštrića, koji je zbog predugog čekanja na suvbencije morao da rasproda, bolje reći otera pred klanicu, 20 grla buša i nekoliko podolaca koje je gajio u okviru projekta zaštite genetskog materijala domaćih rasa goveda. Na stalna pitanja kada će stići subvencije kako bi im kupio hranu dobijao je identičan odgovor: “biće, biće…“. Nisam siguran ni posle osnivanja Direkcije za agrarna plaćanja i elektronskog umrežavanja najvećeg broja korisnika da ovaj novac neće imati svoje rupe, prečice i komplikovana objašnjenja, donsono obrazloženja. Jednostavno rečeno tamo gde se vrca med ima puno onih koji bi da se oslade umakanjem jednog prsta, kasnije dva i na kraju cele šake.
NARAVNO, DA JE BOGU PLAKATI I ISPOD SVAKE PRISTOJNOSTI, MAJČINO MLEKO, USKRAĆIVATI, UMANJIVATI I PODKRADATI ONIMA KOJI BEZ NJEGA NE MOGU DA PREŽIVE A TO SU MALA I FINASIJSKI NEJAKA POLJOPRIVREDNA GAZDINSTVA. SUBVENCIJE SU JAKO BITNE I ZA ONE PROIZVOĐAČE HRANE KOJI ŽELE DA UĐU U RAVNOPRAVNU TRKU SA KONKURENCIJOM. BITNE SU ZA MENJANJE UKUPNE AGRARNE MAPE. NAŽALOST I OVO DRŽAVNO DOBROČINSTVO NAPADAJU KOROV I DRUGE ŠTETOČINE. ZBOG TOGA PROJEKAT, ODNOSNO KONKURS UNS-A CENIM KAO OHRABRUJUĆI IZ JEDNOSTAVNOG RAZLOGA, JER SAM UVEK VEROVAO, U TAKOZVANO MEDIJSKO ZAPRAŠIVANJE NEDOSTOJNIH U ODREĐENIM POSLOVIMA I SITUACIJAMA. SVE DOK SE I U NAŠIM INSTITUCIJAM NE POJAVE AGILNI I MLADI LJUDI, KOJE ODNEDAVNO MNOGI U REGIONU NAZIVAJU DRITANIMA, KOJI ĆE ENERGIČNO REAGOVATI NA SVE OBLIKE, VRSTE I PODVRSTE KORUPCIJE, SAMOVOLJE I BAHATOSTI POJEDINACA ILI GRUPA IZ VLASTI. NAŠI DRITANI, VEROVALO SE, DA SU TAKOZVANI UZBUNJIVAČI, ALI KROZ NEKOLIKO PRIMERA POKAZALO SE DA SU ONI SAMO ZADOVOLJENJE FORME I EVROPSKIH STANDARDA NA BALKANSKI NAČIN. SKORO SVAKOG DANA NA KANTAMA ZA OTPATKE NA ZEMUNSKOM KEJU GLEDAM JEDNOG OD UZBUNJIVAČA ČIJI SAM DO PRE KOJU GODINU BIO SUGRAĐANIN. STEKAO SAM UTISAK, POSMATRAJUĆI MU LICE, DA JE ZADOVOLJAN. MOŽDA JE NEŠTO UOČIO ŠTO JA JOŠ UVEK NISAM I JOŠ NEŠTO: O POŠASTI KORUPCIJE TREBA PISATI I GOVORITI NA OTVOREN I NAJGORI MOGUĆI NAČIN. JER,KAKO NEKO PRIMETI: NIŠTA NIJE TAKO PRAKTIČNO, KAO DOBRA TEORIJA KOJU UZ MITOVE, I DALJE VIŠE VOLIMO, OD BAKINIH KOLAČA!
Komentari