MALA KOLIČINA NAIVNOSTI NIKOME NE SMETA. Medutim, ako se pretera, čemu smo mi inače skloni, GUBI SE VERA U ČINJENICE. U domaćem agraru često se mogu čuti svakorazna zbunjivanja, dileme, nedorečeni i čudni podaci i informacije. Ako već znamo KO VODI pitanje je KO ZAVODI naše poljoprivrednike i javnost koja prati njihov rad. Praksa je pokazala da su glavni „zavodnici” STATISTIČARI I POLITIČARI.
Ovih prvih najači šarm su: podaci, procenti, brojevi, grafikoni, količine, proseci koji sadrže dosta „fila“ i druge pikanterije. Političari u svako vreme i svakom mestu drže u rukavima adute u obliku:obećanja, novih projekata, planova, olakšica, podrške, dobrih rešenja, održivosti i sličnih korporativnih šećerlema.MEDIJE, preciznije najveći broj njih, isključio sam jer danas vesti, izveštaji, pa i autorski komentari, mogu biti kupljeni, sponzorisani ili jednostavno ućutkani.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Jako zavodljiv podatak iz zbunjujuće grupe je da se u Srbiji NAJREĐE RAZVODE BRAKOVI KOJE SKLAPAJU POLJOPRIVREDNICI. To su nalazi Republičkog zavoda za statistiku iz kojeg su bez ikakvog dodatnog objašnjenja obelodanili ovaj „fenomen“. Doduše, podatak skreće pežnju s obzirom na to da se kod nas razvodi svaki četvrti brak.
Primera radi 2015. godine u Srbije je sklopljeno 36.994 a razvedeno 9.381 brakova. Zbog čega je kod poljoprivrednika prava retkost razvod i koga tako nešto može da iznenadi kada se zna da su od 70 godina prošlog veka naše devojke selu okrenule leđa. Brzo se pokazalo da su bile u pravu, jer one koje su ostale da rade, radjaju i čuvaju žišku na ognjištima svedene su na demografsku brojku i statistički podatak.Bilo je nekih pokušaja da se popravi položaj žena na selu, ali vrlo bledih i neuspešnih.Praktično do obavezne registracije poljoprivrednih gazdinstava ŽENE SU BILE NEVIDLJIVE.
Zbog takvog stanja koje je uzrokovalo da u poslednjih 30 godina srpska sela budu prepuna neženja eto i objašnjenja zbog čega se poljoprivrednici najređe razvode. NAPROSTO, NEMAJU OD KOGA?! U nameri dad a se ovaj “post” prevaziđe retki entuzijasti i provodadzije počeli su u naša sela da dovode snajke iz: Ukraine, Rusije, Rumunije, Albanije, BIH, Skadinavskih zemlaja a ne reko i s „kraja sveta”, primera radi, iz Vijetnama i Filipina.
Naravno, sve je ovo „ubod komarca” u odnosu na realno stanje i ambicije domaćih poljoprivrednika. Isto tako pomenuta demografska studija kaže da su mešani brakovi između pripandika različitih etničkih grupa manje stabilni što navodi na pitanje zbog čega pored velikih akcija obnove zadrugarstva, spašavanja i podmlađivanja srpskih sela nema i KAMPANJA O MOTIVISANJU DEVOJAKA da svoj život, rad i snove vezuju za selo.
Još pre više od godinu dana u jednoj kolumni sam se zapitao: „Ko će srpskim veitezovima oranica da pere čarape”?! Da sam se sa razlogom zabrinuo govori i to da je ovih dana jedna od najaktuelnijih vesti na društvenim mrežama, ali ne samo i njima, bila da su se: „Miljana i Zola ponovo vratili u Zadrugu”. Reč je o virtuelnoj rijaliti Zadruzi u kojoj ženski deo učesnica glasno promovkiše nekulturu, niske strasti i nerad.
JOŠ ZAVODLJIVIJEzazvučala je nedavna izjava Dragana Đilasa, jendog od čelnika srpske opozicije i lidera i osnivača „Stranke slobode i pravde” kada je u pitanju PKB (Poljoprivredna korporacija Beograd) da knjiga nije zatvorema. Bez obzira što je ovaj poljoprivredni gigant još prošle godine privatizovan on je poručio kada se ONI budu vratili na vlast da će PKB biti NACIONALIZOVAN i ponovo vraćen Beogradu i Srbiji, odnosno njenim građanima.
Kao ključne razloge za taj čin naveo je poodavno izrečenu konstataciju od strane stručne javnosti da država ni pod kojim uslovima ne sme da prodaje izvore sa pijaćom vodom, rudna bogatstva i poljoprivredno zemljište.Druga zamerka je neodgovorna rasprodaja uz podsećanje da je hektar poljoprivrednog zemmljišta prodat po prosečnoj ceni od 4.000 evra što je tri puta manje od tržišne. Kupac kompanima „Al Dahra” iz UAE (Ujedinjenih Arapskih Emirata) pored ostalih nepokretnosti i farmi za cenu od 105,5 miliona evra kupila je i 17.000 poljoprivrednog zemljišta u okolini Beograda.
Nadobudni predstavnici države, odnosno Ministarstva za privredu, po završetku prodaje slavodobitno su objavili da su napravili odličan posao i PKB spasili od totalne propasti.Da bi bili još plastičniji na sve napade, pa verovatno i Đilasove, odgovaraju kako niko zemlju iz Srbije ne može odneti na letećim i drugim čarobnim ćilimima. Da će ona sve vreme biti tu oko Surčina, Vrčina, nekoliko dunavskih ritova i Padinske skele.
U tako nešto ne treba uveravati bivše radnike PKB koji su izgubili pravo da kao mali akcionari dobiju besplatne akcije. Neki prevaranti i u to su umešali svoje prste i interese i prevođenjem društvene svojine kombinata u državnu, one koji su postavili temelje ove nadaleko poznate agrarne kompanije, ostavili su bez akcija.Bez svojevrsnih udarničkih znački i priznanja da njihova posvećenos i težak rad nisu bili uzaludni. O malim akcionarima samo ime sve govori i objašnjava za kakve brojeve su oni predodređeni, ali veliki pohlepnici i manipulatori ni tako nešto ne dopuštaju. Đilasova namera je plemenita, ali dosta naivna. Mnogo kasni.
SVINJETINA će se, uskoro, plaćati SUVIM ZLATOM! Ovako bi se moglo nasloviti višemesečno zbunjivanje sa pojavom i svim opasnostima vezanim za Afrifičku svinjsku kugu. Činjenica je da je ova opasna virusna bolest smanjila promet živih grla i svinjskog mesa i da zbog toga trpe svi u lancu ove vrste proizvodnje.Država i njene stručne službe pre svih Uprava za veterinu preuzimaju sve preventivne i ostale mere kako bi se zaštitili.
Međutim, u celoj ovoj neveseloj situaciji najglasniji su trgovci i mesari koji bi, da je živ, i samog Ajnšatjna angažovali da im pronađe formulu za poslovanje sa profitom.Ta vrsta laktanja da je profit iznad svega bacila je u drugi plan jednu od KLJUČNIH pitalica koliko je pomenuta virusna bolest OPASNOST ZA LJUDE? Umesto jasnog i glasnog objašnjenja iz Direkcije za veterinu su bukvalno kroz zube procedili :”Ne ugrožava život čoveka, ali čovek predstavlja bitan faktor u prenošenju bolesti”.
Koliko god da podignu nos „konstruktori” ovakvog odgovora su u najmanju ruku neozboljni i neodgovorni. Kako primeti jedan moj drugar: imaju sreću što ne žive i rade u srednjem veku.To istovremeno otvara sumnju da su i ljudi od struke zaslepljeni arogancijom koju im nameću nezasiti lovci na profit.
U pvi mah sam pomislio da sam pogrešno čuo kada je objavljeno da će skup domaćih PČELARA, u formi takozvanog okruglog stola, biti održan u PALATI SRBIJA na Novom Beogradu. Nekada čuvenom SIV-u. Taj raskošni prostor prepun zamiljivih i visokovrednovanih mozaika i drugih umetničkih eksponata, na moje a verujem i opšte iznenađenje, otvorio je vrata za srpske pčelare. Radni naslov te sesije mogao je da bude u stilu: PRAVDA ZA PČELE ili SRPSKI MED OSVAJA SVET.
Činjenica je da sa 1,2 miliona košnica naša zemlja predstavlja pčelarsku velesilu, čak smo jaći, u odnosu na broj stanovnika, i od Amerike i Kine. Procene su da bi u vreme dobrih sezona mogli od meda u izvozu da zarađujemo koliko i od malina preko 150 miliona evra. Međutim, bez obzira što ZAVODLJIVCI iz ove oblasti govore i iznose u javnost, ne može se prenebregnuti neprijatna činjenica da kod nas u prometu ima nekoliko puta više falsifikovanog nego pravog meda. To se ne može sakriti niti gurati pod tepih. Priče o tome kada nestane pčela da će to biti i kraj za ljudski rod su za malu decu i to pred spavanje. Imam utisak da tako nešto služi za ublažavanje pomenute podvale.
Niko ne spori da su pčele čudo i svojevrstan dar prirode, najbliži saradnici poljoprivrednika koji ih neopreznom upotrebom opasnih insekticida, pestiucida i druge hemije truju i ubijaju. Udruženja pčelara zajedno sa Fitosanitarnom inspekcijom i policijom već su krenuli u akciju kontrole i kažnjavanja onih koji truju radilice. Odlična je vest da se uveliko u Beogradu sprovodi obuka za takozvano URBANO gajenje pčela, odnosno postavljanje košnica na krovovima zgrada, hotela, javnih ustanova po baštama, terasama i svim drugim zgodnim mestima.
Taj med, kažu bolji poznavaoci prilika, biće zdraviji od onog iz ruralnog područja, jer se beogradski cvetovi ne prskaju pesticidima. U ovoj ideji, nema sumnje, ima podjednako i zavodljivosti, fatamorgane i zebnje. Šta će na kraju ispasti registrovaće statističari i naravno političari. Isto kao što su ubedljivo i sa nekom vrstom zadovoljstva utvrdili DA SE SRPSKI POLJOPRIVREDNICI, KOJI SU INAČE HRONIČNE NEŽENJE, NAJREĐE RAZVODE. Ako se taj TREDN NASTAVI svaka nova priča, tema i izazov koji se pojavi na agrarnom horizontu biće slična HORIZONTU DOGAĐAJA što je drugi naziv za nedavno izdefinisanu svemisrsku CRNU RUPU. Neki su je već videli kao VRATA KA ZEMLJI ČUDA. MI U JEDNOJ ODAVNO ŽIVIMO, OREMO, ŽANJEMO I NA UDALJENOST OD 55 MILIONA SVETLOSNIH GODINA GLEDAMO KAO NA KRIVUDAVI SOKAK IZMEĐU UBSKIH SELA CRVENE JABUKE I PIROMANA!?
Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Bilten za selo i poljoprivredu SANU
Komentari