U srpskom agraru najveći parlog, pored zakorovljenih pola miliona hektara obradive zemlje, jesu bezidejnost i nisko postavljene mete. Svakom prilikom treba praviti poređenje sa Holandijom koja je otimajući peskovitu zemlju od hladnog mora uspela da godišnje od agrara prihoduje blizu 80 milijardi evra. Mi smo u svojevrsnom evropskom „Misiru“ i dalje u „mlađem kamenom dobu“. Hoće li trinaesti ministar srpske poljoprivrede popraviti ovo neprijatno poređenje?!
Pročitajte i KOLUMNE BUDA NOVOVIĆA: “KO JE I ZAŠTO ZAKAZAO U SPREČAVANJU ŠIRENJA BOLESTI KVRGAVE KOŽE KOD GOVEDA?” i “SELO I POLJOPRIVREDA U MEDIJIMA – DA LI IMA PRAVIH INFORMACIJA?“.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Stići će dan, bez obzira putovao on i vozom preko Male Krsne, kada će Srbija konačno shvatiti da je, uz ponosne i talentovane građane, njen najznačajniji resurs proizvodnja hrane, odnosno poljoprivreda. Ovu konstataciju ponovio sam mnogo puta i sa njom mahao kao da sam ja sve vreme bio agrarni čelnik.
Međutim, taj zanos najčešće je bio razočaravajući, jer iako živimo u jednoj od najbajkovitijih zemalja na planeti, gde i kamen rodi ako se na vreme smesti u brazdu, naša stvarnost po ovom pitanju i dalje se drži za „plot“. Stalno sam insistirao na poređenju sa Holandijom, čiji su pegavi paori stolećima otimali od hladnog mora peskovitu zemlju, ali su došli dotle da godišnje od poljoprivrede prihoduju fantastičnih 80 milijardi evra. Mi se i dalje „prsimo“ sa 3,5 milijardi.
Na „crtu“ ovom i ostalim izazovima nedavno je stao Branislav Nedimović, novi ministar poljoprivrede, inače 13. po redu od demokratskih promena 2000. godine.
Da li će aktuelni ministar biti vesnik nekih novih događanja u agraru možda je rano reći, ali prema uočenoj energiji, razumevanju stvari, rangiranju prioriteta, kao i nameri da što manje vremena provodi u kabinetu kadrovski broj 13 koji mu je posle demokratskih promena pripao, najverovatnije neće ništa bitnije remetiti. Koliko smo razumeli, ministru je jasno da su u svakom poslu greške neminovne, ali i ističe da je jako bitno da se ne ponavljaju.
„Nisam preuzeo ovu funkciju da bih nastavio s lošom praksom, već da bih je iskorenio“, kazao je Nedimović.
U paleti prioriteta resornog Ministarstva, pored ostalog, naveo je striktnu primenu novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim je zaustavljena uzurpacija državne imovine. On je rekao da je ova pojava, bolje reći navika i praksa, bila rak-rana, jer je od svakoraznih zloupotreba, pre svega nedonošenja godišnjih programa za izdavanje zemlje u zakup od strane lokalnih zajednica, država godišnje gubila desetine miliona evra.
Gde je taj novac nestao, odnosno u čije džepove se slio, teško da će se ikada saznati. Uostalom, dok se ne ukloni senka takozvanog TRIBALIZMA (plemenske zajednice lišene funkcionisanja državnih ustanova i institucija), beskrajna traka otimačine biće nastavljena. Verujem da novi ministar to ima na umu!
U paleti prioriteta resornog Ministarstva, pored ostalog, novi ministar je naveo striktnu primenu novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim je zaustavljena uzurpacija državne imovine.
Ono bez čega ne može biti bilo kakve ozbiljne proizvodnje i konkurentnosti nije nepoznata formula, ali i pored toga ona je često zaturana ili zaobilažena.
Novi ministar je glasno istakao da će tri glavna stuba srpskog agrara biti: udruživanje, stalno ulaganje, odnosno investiranje, i primena novih znanja i tehnologija. Jedino kvalitetom, rekao je, možemo da se izborimo za mesto na domaćem i inostranom tržištu, dok je kao vrlo bitno naveo ulaganja u prerađivačke kapacitete kako bi se kupcima nudile robe višeg stepena obrade, a ne jeftine sirovine. Bez optimuma prerađivačkih kapaciteta nema ni zamaha u primarnom sektoru.
Složio se da su veliki problem napuštena sela koja su bitan faktor u agrarnom lancu. Po ovom pitanju ohrabrio je čvrstom porukom da će uskoro biti formiran zaseban sektor u Ministarstvu koji će se baviti utvrđivanjem i predlaganjem posebnih programa i mera za podsticanje mladih da ostanu na selu.
Kada se radi o zaštiti tržišta, odnosno potrošača od GMO kultura i organizama, novi ministar je dosta jasan.
„Republika Srbija ima zakon koji precizno reguliše ovo kompleksno i važno pitanje. Naši propisi zabranjuju ove organizme. Ako bi bilo predloga za promene, to bi zahtevalo ozbiljnu i široku raspravu uz nespornu zaštitu naših interesa. Takođe će vrlo brzo biti formiran stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane u kojem će biti angažovani vrhunski stručnjaci.“
Jedan od prioriteta resornog Ministarstva je i popravka stanja u okviru stočnog fonda, ozbiljniji pristupi projektima za konkurisanje kod fondova EU, kao i izrada programa za nove podsticajne mere, pre svega, malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima i firmama. Paleta mera i aktivnosti za unapređenje situacije u poljoprivredi biće stalno nadograđivana i dopunjavana, dok će jedino biti nedodirljiv uvoz.
Bez obzira na to da li će proizvođači biti zadovoljni otkupnim cenama, uvoz ostaje kao „sveta krava“. Ubeđeni smo da je mislio na uvoz banana, kakaoa ili traktora iz programa „Džon Dir“…
Novi ministar je glasno istakao da će tri glavna stuba srpskog agrara biti: udruživanje, stalno ulaganje, odnosno investiranje, i primena novih znanja i tehnologija.
U ovom krokiju za najnovije kadrovske i druge promene neophodno je reći i to da mi uvek pogrešno štedimo. Imajući u vidu potencijale, kao i decenijsko zanemarivanje agrara u Srbiji, trebalo bi umesto jednog da imamo barem dva Ministarstva za poljoprivredu. Međutim, i tom jedinom pridodato je Ministarstvo za životnu sredinu. Obrazloženje je kratko – zbog štednje.
Kao da su u pitanju službeni „audiji“, a ne oblast čiji je zadatak da brine o zaštiti i čistoći vode, vazduha, zemlje, ekološkoj kulturi i budućnosti jedne nacije.
Bez obzira na tesnu povezanost proizvodnje hrane i životne sredine, i jedna i druga delatnost traže punu posvećenost, profesionalnu organizovanost i kontinuitet. Postojeća simbioza ne garantuje uspešnu realizaciju navedenih obaveza, ali istovremeno ozbiljno može da naruši i „istanji“ stratešku liniju resornog Ministarstva za poljoprivredu.
Opasnost je da se na takozvanim „marginama“ nađu i jedna i druga strana, što bi predstavljalo izuzetno „skupu uštedu“ za budžet, odnosno građane Srbije.
Ovo su samo neke od pukotina koje se nalaze na tkivu srpske poljoprivrede. Da li će „melemi“ novog, 13. ministra biti delotvorni, ostaje da se vidi uz nadu da nam predstojeće vreme rada, iščekivanja, strepnji i života neće proći u propuštenim šansama!
Izvori: Press kliping UNS, intervju sa ministrom Branislavom Nedimovićem kolege M. Filipovića za list „Politika“, lična dokumentacija
Komentari