Srpski agrar i njegovu logistiku duže vreme prati neobična ekonomska, pa i životna logika. Naime, da bi neki sadržaj nastavio svoju uspešnu poslovnu liniju potrebno ga je dobro uzdrmati, čak i uništiti. Tada na scenu stupaju svakorazni eksperti, vidari i političari opšte prakse koji svojim magijama oživljavaju i kamen. Hoće li takve sreće biti Beogradska industrija motora i traktora (IMT), ostaje da se čeka i vidi.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Čudo se desilo. Ostatke otpisanog IMT-a (Beogradske industrije motora i traktora) zvanično je kupila indijska firma TAFE, takođe proizvođač traktora i poljoprivredne mehanizacije. Indusi su se „isprsili“ sa nešto manje od 70 miliona dinara, ali i brzo objasnili da su za te pare kupili žig, odnosno ime srpske fabrike koja je decenijama bila u svom sektoru jedan od vodećih proizvođača u Evropi. Ostalo je do daljnjega nejasno kojom „magistralom“ će ići dug od 186 miliona evra koji je registrovn 2015. godine prilikom uvođenja stečaja, kao i još podosta okolnosti i situacija vezanih za imovinu i nova investiciona ulaganja. Blizu istine je da će na komotnom fabričkom placu na Novom Beogradu biti sagrađen poslovno-stambeni kompleks. Na njega su, kažu bolji poznavaoci prilika, oko bacili tajkuni i rentijeri još dok su proizvodne trake radile u dve smene. Međutim, predstavnici vlasti i resornog Ministarstva, pozivajući se na slatkorečivost iz pisma o namerama, uveliko trljaju ruke i na sve dodaju: SRBIJA ĆE PONOVI IMATI SVOJ DOMAĆI TRAKTOR.
Iako sam kroz kolumnu „KONJSKE I ONE DRUGE SNAGE“ na stranama portala AGROMEDIA označio suštinu problema ko je sve uz poraznu ekonomsku TRANZICIJU radio o glavi ne samo IMT-u, već i brojnim poljoprivrednim kombinatima i agrarnim sistemima, najnovija okolnost zahteva još malo svetla. Tačnije, bili bi potrebni reflektori zbog brojnih ŠTETOČINA koje su uništavale sve čega su se dohvatile, pri tom se vešto skrivajući iza svoje partije, komiteta, pa čak i MARŠALATA. Podsećanja radi IMT je u punom radnom pogonu godišnje proizvodio i do 40.000 traktora ne samo za domaće nego i tržišta širom sveta. Slovio je za pravog industrijskog giganta. Upravo u nesvrstanu i prijateljsku Indiju svake godine su odlazili kontingenti od nekoliko hiljada ovih nezamenljivih poljoprivrednih mašina.
U međuvremenu su se uloge promenile, ZBOG ČEGA MI JE LIČNO ŽAO, ali to ne znači da pomenuti poslovni aranžman treba ignorisati ili omalovažavati bez obzira što se nisam zasladio parčetom torte u obliku traktora, koja je služena posle nedavnog potpisivanja kupoprodajnog ugovora. Na strani buđenja nade da od ove priče ipak može biti nešto je i podatak da je TAFE deo „AMALGATIONS GROUP“ koja ima godišnji promet od 2,5 milijardi dolara i treći je po veličini proizvođač traktora na svetu. Bitno je reći i to da su TAFE i IMT intenzivno sarađivali od 1962. do 1992. godine i u tom periodu ostvarili finansijski učinak od 250 miliona dolara.
Ako se ovome, pored ostalog, doda i to da se u osnovi platforme i IMT i TAFE nalazi svetski poznata licenca „Mes Ferguson“, jasno je da iz ove jeftine kupovine mogu da se naprave krupni poslovi. Naravno, to nije jednostavno niti će stići preko neke „Male Krsne“. Međutim, kako je kod domaćih političara jezik brži od pameti zvuči skoro utopijski da će IMT uz pomoć novog vlasnika ponovo postati gigant. Da će uposliti zajedno sa kooperantima nekoliko hiljada ljudi i, što je najbitnije, značajno obnoviti poljoprivrednu mehanizaciju, pošto većina traktora pripada „starijem kamenom dobu“. Hoću, reći da je starija od tri decenije. Ovo je informacija da se ODMAH OTVORI ŠAMPANJAC, ali samo uznekoliko SITNICA od kojih je i ona da se još ne zna gde će se proizvoditi traktori. Na kojoj lokaciji, u kom gradu ili okrugu u Srbiji će biti preporođeni IMT.
Pomenuti entuzijasti prevideli su takođe još nekoliko bitnih okolnosti, a ponajpre da se u protekle dve decenije, koliko traje sunovrat IMT-a, mnogo toga promenilo u toj proizvodnji. Elektronika i visokosofisticirane tehnologije diktiraju većinu konfiguracija, dok tržište i konkurencija za vreme IMT-ovog dubokog sna nisu ni trenuli. Priče o tome da će u novim pogonima biti zaposleno 500 do 800 proizvodnih radnika zvuči nestvarno, tačnije traže odgovor na pitanje: gde pronaći toliki broj majstora. Oni koji su bili u matičnoj fabrici sada su vremešni ljudi od 50 i 60 godina starosti koji pored toga što su zbog duge radne apstinencije nervozni, tresu im se ruke, slabo vide, a i loše čuju. Jedino ako se ne očekuje da će indijski partner uposliti BRIGADU FABRIČKIH ROBOTA i time rešiti problem. Što se pak tiče takozvanog dualnog obrazovanja za srednjoškolce i zanatlije, taj film USKORO DOLAZI. Primera radi, više je nego uočljivo da Beograd i Srbija mesecima nemaju kvalifikovanih vozača za autobuse i kamione, a ako pukne kakva vodovodna cev, prvo dolaze sveštena lica, a majstori tek kada stignu, jer su na nekoj trećoj intervenciji.
Dobro će biti ako uz određenu i minimalnu proizvodnju, Srbija uz podršku TAFE-a i naravno „oživljenog“ IMT-a postane jedan od reprezentativnijih distributivnih centara traktora i rezervnih delova indijskog proizvođača za kupce sa područja negdašnje Jugoslavije i jugoistočne Evrope. I to je nesporno značajan posao koji ne bi trebalo da se nalazi pod stavkom razno, jer pitanje hoće li i kada će se uspraviti bukvalno uništeni IMT velika je nepoznanica. Iako ne cenim ljude koji iz vila sa Dedinja plasiraju svoje dobre namere, ipak lice gospodina: Kamala Ahuđa, zamenika direktora TAFE za evropsko tržište, deluje mi ozbiljno i obećavajuće. Na njemu se ne primećuje ni trunka opuštenosti ili kakve bahatosti zbog činjenice da je indijski TAFE bio jedini zainteresovani kupac, već naprotiv, kao da je brend dobijen u izuzetnoj konkurenciji. Jednom sam i napisao, na svoj račun, da sam u životu uvek više očekivao od Malog nego od Smaragdnog Bude.
U svemu hrabri i aktivno učešće premijerke Ane Brnabić, koja je pre ulaska u premijerski kabinet imala otvorenu i bezrezervnu podršku uredništva i novinara portala AGROMEDIA, i koja je u više navrata naglasila da će „oživljavanje prepoznatljivih brendova i negdašnjih velikih pogona“ biti u fokusu najviših državnih organa, ministarstava i Vlade Srbije. Međutim, nije zgodno čuti kako su na savetničkim mestima bili i ostali nekadašnji ili stranački postavljeni novi direktori tih uništenih preduzeća, među kojima je i IMT. Zbog kojih zasluga su oni na tim mestima?
Bez obzira kakvim se zvanjima i titulama kitili, najveći broj tih rukovodećih kadrova je na direktan ili indirektan način učestvovao u uništavanju srpskih preduzeća i ekonomije. Ako ne ČINJENJEM onda NEČINJENJEM. ĆUTANJEM I KUKAVIČLUKOM. To se ne sme prećutati ni u ovom trenutku, jer u slučaju IMT sami stranci glasno govore i hvale se da su kupili brend. Brend koji su nevidljivi domaći skakavci pojeli i uništili. Oni sada pravdaju takav epilog kako su srpskim poljoprivrednicima potrebni traktori od 120 i 200 konjskih snaga, a ne oni nejaki od 45 i 60 konja i da nije nikakva šteta što je stari IMT pušten niz Savu i Dunav.
Rigolovanje, odnosno duboko oranje po srpskom agraru primaklo se i pred kapije najvećeg preživelog socijalističkog poljoprivrednog kombinata PKB-a. Za razliku od IMT-a, ovaj beogradski mega-špajz i dalje je na nogama i prema nezvaničnim podacima za njegovu kupovinu ima više zainteresovanih poslovnih ljudi i kompanija, kako domaćih, tako i iz inostranstva. Prvi izlazak na crtu planiran je za početak leta. Već sada se, iz neke nelagodnosti, preznojavam. Vrzma mi se istovremeno i zapažanje jednog umnog čoveka koji u mom prisustvu reče: „BITI U INDIJI JE KAO BITI U KNJIZI. U SRBIJI JE KAO U RAJSKIM VRTOVIMA, SVE DOK SE NE UGASE KAMERE“.
Izvori informacija: lična dokumentacija, portal AGROMEDIA, Bilten Odbora za selo i poljoprivredu SANU.
Komentari