Pripreman u tišini, sa javnom raspravom u vreme letnjih odmora, gotovo neprimećeno uoči Nove godine usvojen je, posle dve decenije izbegavanja države da primeni Zakon o zadrugama iz 1996. godine, novi Zakon o zadrugama. Na snagu je stupio 07. januara ove godine.
Piše: Đorđe Bugarin, agrarni analitičar
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Pročitajte i KOLUMNU ĐORĐA BUGARINA: “KO I KAKO ZASTUPA I ŠTITI INTERESE SELJAKA U SRBIJI?”
Pročitajte i INTERVJU SA ĐORĐEM BUGARINOM: “U SRBIJI RASTE IZVOZ SIROVINA, ALI I ZAVISNOST SELJAKA OD VLASNIKA FABRIKA“
I mnogi, nakon usvajanja, rekoše da Srbija konačno dobija zakon koji će reformisati zadrugarstvo u Srbiji i doprineti da srpski seljaci konačno dobiju svoje organizacije preko kojih će, bolje organizovani, nastupati na tržištu. Da li je baš tako? U traganju za odgovorom nastao je ovaj tekst.
Ceo tekst pročitajte OVDE!
Oni koji obelodaniše nova rešenja u javnosti naglašavaju da je za osnivanje zadruge sada umesto deset potrebno pet fizičkih lica (da li je to najvažnije?) i da je konačno rešeno pitanje upisa zadružne svojine u evidencije o nepokretnostima, pa će zadruge moći da se kreditno zadužuju garantujući svojom (zadružnom) imovinom.
Novi Zakon o zadrugama ne garantuje da će preostalom zadružnom imovinom upravljati seljaci.
Zaboraviše da napomenu da je, zbog neprimenjivanja ranijeg Zakona o zadrugama, zadružni pokret u Srbiji u prethodne dve decenije ostao, po grubim procenama, bez dve trećine nepokretne imovine koju država nije htela da vrati zadrugama već ju je, pod imenom društvene svojine, prodala u postupku privatizacije onih firmi kod kojih se ta imovina zatekla u momentu privatizacije.
Zaboraviše takođe da napomenu da zakon ne garantuje da će preostalom zadružnom imovinom upravljati seljaci.
Ceo tekst pročitajte OVDE!
Zakonodavac nije pravio ni analizu primene sada već nevažećeg Zakona o zadrugama (1996) sa aspekta uticaja i ostvarivanja upravljačkih prava od strane onih zbog kojih zadruga treba da postoji. Da jeste, isključio bi pravo radnika zaposlenih u zadrugama da održe status zadrugara i upravljaju zadružnim poslovima i to pravo preneo isključivo na seljaka-zadrugara.
Dakle, stvarni upravljači i gospodari zadruga koje imaju nasleđenu imovinu biće i dalje zaposleni u zadrugama.
Ceo tekst pročitajte OVDE!
Umesto da uvede konkurenciju u poslove zadružne revizije, zakonodavac je ekskluzivno pravo vršenja zadružne revizije dao postojećim zadružnim savezima.
Šta seljaci u Srbiji dobijaju novim Zakonom o zadrugama ? Odgovor je jednostavan – isto što i do sada. Sa ovakvim rešenjima Zakon o zadrugama njima ne donosi NIŠTA.
Pročitajte i KOLUMNU ĐORĐA BUGARINA: “KO I KAKO ZASTUPA I ŠTITI INTERESE SELJAKA U SRBIJI?”
Pročitajte i INTERVJU SA ĐORĐEM BUGARINOM: “U SRBIJI RASTE IZVOZ SIROVINA, ALI I ZAVISNOST SELJAKA OD VLASNIKA FABRIKA“
Komentari