Od BLATA DO ZLATA, tako bi u najkraće mogao da se izrezbari ram za 2019. godinu. I pored brojnih problema, afera, pa čak i vaseljenskih nasrtaja kao što su klimatske promene, dobro je što nas napušta, ali ne treba imati ništa protiv što će je mnogi dugo pamtiti.
U godini u kojoj smo imali dve „žetve“ afera poljoprivrednici su, ipak, gledali svoja posla. U protivnom građani su mogli da dožive situaciju iz vremena Marije Antoanete, koja je francuskim podanicima bestidno poručila: AKO NEMAJU HLEBA , NEKA JEDU KOLAČE. Zahvaljujuči srpskim VITEZOVIMA ORANICA, imali smo u 2019. i hleba i kolača.Ono između trebalo bi što pre razjasniti, a potom ZABORAVITI.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Teško je nabrojati AFERE, nazovimo tako sve nasrtaje i štetočinsko ponašanje prema javnim dobrima i interesima građana Srbije, koje su nas danima i mesecima iznenađivale, nervirale, zaprepašćivale a pojedine i gorko nasmejale. Mnoge od njih su unosile ozbiljne zabune i najčešče pitanje: da li se to dešava nama ili nekom drugom? Ja znam da je savremeni čovek izgubljeni slučaj, ali ni ta okolnost nije mogla da ga isključi od interesovanja šta se to događa sa nama, u nama i oko nas. Bez potpunog odgovora i završnog epiloga ostale su AFERE: trgovine oružjem poznatijom u javnosti kao slučaj „Krušik“, poljoprivrednog dobra „Jovanjica“, prodaje ispita na Pravnom fakultetu u Kragujevcu „Indeks“ do čijeg sudskog prvog čina je došlo ove godine, plagiranja nekoliko doktorata, paljenja knjige zamenika gradonačelnika Beograda, takozvane „Gondole“ a pre njih drskog svojatanja Instituta „Vinča“, još drskijeg bagatelisanja Luke Novi Sad, afere sa lokalnim voždovima iz Brusa, Grocke, Leskovca i još nekih Sopota u kojem je na čelu opštine jedan čovek punih 30 godina. Građanima je jedino ostalo da ga nazovu Tito…
U godini u kojoj smo imali dve „žetve“ afera poljoprivrednici su, ipak, gledali svoja posla.
Da su kojim slučajem naši poljoprivrednici bili aktivnije uključeni, bolje reći zaluđeni, svim tim rijalitijima, ali u pojedinim slučajevima i vrlo ozbiljnim kršenjima zakona, UBEĐEN SAM DA NE BI IMALI VREMANA DA ZASADE JEDAN KVADRAT MLADOG LUKA ILI BRAZDU KROMPIRA. Znam da bi se takvoj situaciji radovali uvoznički lobiji i druge trgovačke družine, koje po pravilu, najbolje prolaze kada se nekom smrkne. Međutim, naši VITEZOVI ORANICA ni u takvoj gunguli svakoraznih previranja nisu zaboravili na svoju ključnu obvezu: PROIZVODNJU HRANE. Godina je i pored nekoliko nepovoljnih vremenskih situacija, najpre junskih poplava a potom dugotrajne suše, ipak UHVATILA PROSEK. Kukuruz je priskočio u pomoć pšenici, a kupine malini. Da smo se ugledali na njih druge bi nam TIKVE pevale.
Kako poljoprivreda nije u bezvazdušnom i nedodirljivom prostoru, već deli sve što je dobro i loše u jednoj društvenoj zajednici, tako ni ona u 2019. godini nije uspela da prođe neokrznuta i sa svojim AFERAMA. Oktobarsko PROPUŠTANJE meštana sela Topli Do kroz „toplog zeca“, odnosno šake batinaša koje je angažovao investitor, zato što su se usprotivili nastavku radova na mini-hidroelektrani na lokalnoj rečici, nije samo afera, već ponižavanje onih koji brane pravo na vazduh, vodu i zemlju. Sličnih problema, ali ne sa epilogom Toplog Dola, bilo je u još nekim seoskim prodručjima gde su „lovci“ na obnovljive izvore energije naumili da u betonske cevi UTAMNIČE vodu nekoliko stotina rečica i potoka, BOLJE REĆI VODNIH BISERA, koje ima Srbija. Za ovo kidisanje niko nije dobio ni „žuti“ karton što navodi na sumnju da u svemu ima prećutnih dogovora i saglasnosti. Skoro šapatom nedavno je u javnost prostrujala informacija o bahatosti i zloupotrbama koje su se dešavale tokom, skoro, desetogodišnje akcije vakcinacije protiv klasične svinjske kuge. U toj frontalnoj akciji finansiranoj iz državne kase za te potrebe izdvojeno je oko 70 miliona evra, dok je letimičnom kontrolom utvrđeno, da je skoro 15 miliona evra završilo u privatnim džepovima. Velika para i lopovluk koji nadležne zanima koliko lanjski sneg.
Kako poljoprivreda nije u bezvazdušnom i nedodirljivom prostoru, već deli sve što je dobro i loše u jednoj društvenoj zajednici, tako ni ona u 2019. godini nije uspela da prođe neokrznuta i sa svojim AFERAMA.
Poljoprivredu su, poput stršljena, u više navrata napadale firme i pojedinci skloni REEKSPORTU svakoraznih proizvoda, a najviše voća. I to se završavala sa opomenama i pretnjama da više za takvo ponašanje neće biti TOLERISANJA. Slučaj sa poljoprivrednim kombinatom „JOVANJICA“ samo ću pomenuti, jer su istražne radnje u toku, ali bez obzira na mogući epilog, već sada su nanete ogromne štete domaćoj poljoprivredi posebno organskoj proizvodnji za koju je država i resorno ministarstvo u najnovijem budžetu izdvojilo visoke podsticaje.
U 2019. godini mnogo toga je ostalo u takozvanim NAJAVAMA, ali istine radi urađeno je poprilično u njenom interesu. Primera radi država je otvorila nekoliko NOVIH i izuzetno značajnih tržišta kao što je ono u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu Kini, zatim u Turskoj, a potpisan je i izuzetno povoljan trgovinski sporazum sa zemljama Evroazijske unije. Tako nešto je podrazumevalo značajno uvećanje agrarnog budžeta, odnosno u okviru njega izdvajanja za suvbencije u domaćem agraru za koje je rečeno da su najveće u proteklih 45 godina. Ovde posebnim hvalama nema mesta, jer je poznata stvar da je konkurencija na tržištima hrane sve oštrija i onaj ko želi da ostane u trci mora da obezbedi sve potrebne preduslove. Vremena prodaje MAGLE, DOBRIH NAMERA I PLASTIČNIH ĐINĐUVA je odavno prošlo.
U 2019. godini mnogo toga je ostalo u takozvanim NAJAVAMA, ali istine radi urađeno je poprilično u njenom interesu.
Nema sumnje da je OBNOVA SRPSKOG ZADRUGARSTVA, odnosno nacionalna akcija „500 zadruga u 500 sela“ u ovoj godini DOTAKLA ZVEZDE. Za nepune tri godine, rok je bio pet, premašena su sva očekivanja i već sada srpski agrar je bogatiji za preko 600 novih zadruga koje je država finansijski snažno podržala. To praktično znači da se očekuje da u logotipu početne akcije bude dopisana još jedna nula i krene ka brojkama od nekoliko hiljada. Ohrabrenje za tako nešto stiže i od samih poljoprivrednika koji su POVRATILI POVERENJE U ZADRUGARASTVO i shvatili da bez UDRUŽIVANJA nema održivosti niti opstanka malim i porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Uz sve ove i slične dobre vibracije 2019. je bila godina starenja i sporog podmlađivanja srpskih sela. Ubrzanog učenja nemačkog jezika, odlazaka i rastanaka, suza, ali i obećanja čim tamo UHVATE ono što su naumili eto ih kući. Mnogi se u ovim još nezavršenim godinama TRANZICIJE ponašaju kao Nušićev pripiti bekrija: KOJI ZNA DA NA NEBU OLAKO PRONAĐE SAZVEŽĐE VRELIKOG MEDVEDA, ALI NIKAKO SVOJU KUĆU. To nije bio slučaj sa PREDRAGOM MARČETIĆEM, doskorašnjim ZLATAREM iz Pančeva koji se vratio na imanje u rodno Kačarevo i započeo posao uzgoja, odnosno TOVA SVINJA. Shvatio je ovaj sredovečni Vojvođanin da je i proizvodnja hrane, u njegovom slučaju, mesa unosan i zlatan posao. Ali isto tako kao da je pre donošenja takve odluke pročitao onu KOLUMBOVU tvrdnju: „NE MOŽEŠ PREĆI OKEAN, AKO NEMAŠ HRABROSTI DA IZ VIDA IZGUBIŠ OBALU-KOPNO“!
Komentari