Priče pa i tvrdnje da posle pandemije koronovirusa više ništa neće biti kao pre, čini mi se, da su dosta proizvoljne. Klimave i ishitrene što je uočljivo diljem svih meridijana i naravno kod nas. Primetno je da su ljudi samo nešto više zabrinuti, uplašeni i rezervisani dok je sve ostalo po starom. Doduše, mnogi su svojim pesimizmom nadmašili i onu Šekspirovu misao iz „Bure“ gde on kaže: PAKAO JE PRAZAN, SVI ĐAVOLI SU OVDE. Sa druge strane političke OKLAGIJE neumorno razvlače testo za PRAZAN BUREK. Čak su pre zvanične medicine potvrdili da pandemija ima svoj REP. Za razliku od onog koji služi za rasterivanje muva i obada, ali i šepurenje NJIHOV udara u najoseljivije damare građana pa i naroda raspirujući svađe i mržnju. Uzeću za primer KOŠKANJE između Crne Gore i Srbije oko toga ko će prvi stići da osoli pozadinu na Jadranskom moru: Beograđani, aristokratija iz Beča, gospoda iz Ljubljane, Budimpešte, Tirane ili Varšave. Da li ove kozerije služe da se neke ozbiljnije FLEKE gurnu u senku i zaborav vreme će pokazati.
Neko će reći kako to da se ništa ne menja niti događa kada „gori“ Amerika zbog nasilnog ubistva afro-amerikanca Dzona Flojda (46) od strane policije. Slažem se da je u pitanju događaj koji je, ako ništa drugo, PODIGAO CENU ljudskog život i to u trenutku kada je u istoj zemlji preko 100.000 građana ubio bezosećajni virus. Dobro je primetio i pozorišni reditelj Kokan Mladenović, da je korona preskočivši moćni Kineski zid izbrisala blokovske i druge granice na Zemlji, ali i ta geografija nije toliko značajna ako nema promena u glavama i ponašanju ljudi. Naravno, da se ne može zaobići ni zahuktavanje kampanje za parlamentarne izbore u domaćem šoru. Iskren da budem ni jedno od obećanja nisam uspeo da zadržim u glavi duže od pola dana što znači da nije bilo dovoljno ubedljivo niti, kako to vole da kažu oni sa belim čarapama, krucijalnlo značajno. Reč poljoprivreda retrko i teško je izgovarana, a oni koji su se okuražili da je pomenu „cedili“ su kao da je u pitanju DONJI VEŠ neke aktuelne starlete. Zbunjeno, nemušto i bez ikakve „maštovitosti“. I mahanje sa Zakonom o ispitivanju porekla imovine istovetno je dotrajaloj lepezi od koje ne možete očekivati nikakvo osveženje, jer slične parole, slušamo pune tri decenije. Nije me fasciniralo ni nedavno gostovanje šetorice pristojnih mladića koji su ispred spomenika Vojvodi Mišiću u gradu na Kolubari, poručili: DA ĆE VALJEVO, JEDNOG DANA, BITI KRALJEVO? Osim rimovanja ništa drugo nisam razumeo. Nažalost, niko se nije ni nakašljao na podatak Centra za medijska istraživanje da je blizu 80 kandidata koji se nalaze na potvrđenim izbornim listama ovdašnjih stranaka bilo u sukubu interesa dok su „drmali“ na određenim javnim funkcijama. Spočitava im se da su zapošljavali rodbinu, švalerke i slične poznanice, ali i često zaboravljali da na vreme prijave prihode za oporezivanje.
NA TEREN izborne kampanje i agitovanja UGAZIO je i Nacionalni tim za preporod srpskih sela i obnove zadrugarstva. Naime, oni su prvi za naše brojne POVRATNIKE koji su se u domovinu sklonili od desanta koronavirusa, napravili spisak zanimljivih i isplativih poslova u poljoprivredi ako se odluče da OVDE OSTANU. Uz detaljnu podršku vrsnih domaćih stručnjaka predložene biznis šanse fokusirali su u dvadesetak poslova od: povrtarstva, gajenja cveća, lekovitog bilja, seoskog turizma, voćarstva, ribarstva, stočarstva, živinarstva do otvaranja mini farmi i prerađivačkih kapaciteta za mlečne proizvode. Sačinjene su i okvirne kalkulacije za početna ulaganja, ali i procene očekivanih zarada i šansi za rentabilnu dugoročnu održivost. Podsetili su gastarbajtere sa „dubljim“ džepovima i na mogućnost izvoznih poslova iz sektora agrara i njihovog uključivanja u VISOKO DRUŠTVO domaćih proizvođača hrane. Nema sumnje da je to za svako uvažavanje pod uslovom ako bi povratnici o svemu na isti ili sličan način razmišljali. Međutim, mnogi od njih upravo su POBEGLI OD MOTIKE sa kojom nisu mogli ništa značajnije da urade osim obezbeđivanja uslova za puko preživljavanje. Zbog toga je iluzorno očekivati od njih da joj ponovo pruže ruku.
Predhodno ozbiljnije OPIPAVANJE gastarbajterskih slamarica i emocija, odnosno nagovaranja na ulaganja viška novca u određene poslove u domovini bilo je 80-tih godina prošlog veka. Njihovi razgovori kako na nivou države, okruga i lokalnih zajednica bili su zapravo pravi PLENUMI. Država je davala garancije, a najčešče, ČASNU REČ da će svi dogovori i ugovori biti transparentni i pošteni. Ponuđeno je na stotine projekata i date mogućnosti za hiljade samoinicijativnih poslova uz punu logistiku nadležnih službi koje su trebale da pojednostave procedure dobijanja dozvola i saglasnosti. Nažalost, domaća birokratija i nagomilana administracija to su videle kao šansu za svoje dodatno jačanje i komplikovanje života svakome ko je morao da stane u red ispred njihovih ŠUBERA. Ni kasnije osnivanje Ministarstva za dijasporu nije moglo da popravi situaciju tako da je i ono vremenom isčezlo. Naprosto tog dela građana setimo se tek kada nam trebaju PARE, GLASOVI ILI KADA NEŠTO „ZABRLJAJU“.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
I DA SE BIROKRATE I DRŽAVNA ADMINISTRACIJA UDARE PO PRSTIMA I UBRZAJU SVOJ RAD I OBUZDA KORUPCIJA CELA PRIČA O SAMOZAPOŠLJAVANJU POVRATNIKA DOSTA JE ANEMIČNA. ČAK I PARADOKSALNA. ZAMISLITE KOLIKO KURAŽI I VEŠTINE U RAZGOVORU TREBA DA BI SE JEDAN PROBNI VOZAČ U „MERCEDESU“ ILI MAJSTOR U „GEA GRUP“ PA I SAKUPLJAČ KORPI U TRGOVINSKOJ KOMPANIJI „METRO AG“ U NEMAČKOJ, NAGOVORIO I UBEDIO DA DIGNE RUKE OD TAMOŠNJEG POSLA I POČNE DA GAJI KOKOŠKE U SVOM DVORIŠTU ILI POSADI DVA HEKTARA MENTE. PORED OSTALOG ZA TU HOBISTIČKU TRIČARIJU MORA DA IZVADI NA DESETINE SAGLASNOSTI I DOZVOLA GDE JE NA KRAJU KLJUČNA ONA KOJU TREBA DA MU „IZDAJU“ PRVE KOMŠIJE. DA NIJE IZBORNA GODINA OD OVE NESEBIČNE PONUDE NE BI BILO NIŠTA, JER NAŠA POLJOPRIVREDA IMA SIJASET DRUGIH PROBLEMA. U NJOJ JE NEIZVESNOST I DALJE NAJVEĆA IZVESNOST. IZNENAĐUJE I PREVID MOTIVATORA POMENUTE IDEJE NA PODATAK DA KROZ TAKOZVANE DOZNAKE KOJE ZAPOSLENI U INOSTRANSTVU ŠALJU RODBINI KAO I ZA IZMIRIVANJE DRUGIH OBAVEZA GODIŠNJE „PROKNJIŽE“ OD 3 DO 3,5 MILIJARDE EVRA. KADA ЈЕ RODNA GODINA TO JE UMALO KOLIKO CELOKUPNI PROMET POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA U IZVOZU ZA GODINU DANA. MALO LI JE?
S OBZIROM NA MRZOVOLJAN DOČEK, KOJI NE MOŽE LAKO IZBLEDETI, NA IZMAKU PANDEMIJE ZA NAŠE GASTARBAJTERE BI TREBALO OGRANIZOVATI, MAKAR, PRISTOJAN ODBOR ZA ISPRAĆAJ: U DRŽAVE, MESTA, ŠTRASE I FABRIKE IZ KOJIH SU SE PRED NALETOM KORONAVIRUSA PRIVREMENO SKLONILI U OTADZBINU .POSLE SVEGA IM PEVATI „OSTAJTE OVDE“ KAKO BI NAŠLI SREĆU U GAJENJU CVEĆA, PUŽEVA, KOZA ILI GLJIVA ŠITAKA, NIJE ZA PODSMEH, ALI NI DOBITNA KOMBINACIJA. UDARATI IM NA EMOCIJE TAKOĐE JE ĆORAV POSAO. TAKOĐE, PRAVITI OD NJIH POŽELJAN PLEN U LOVAČKOM REVIRU PREDIZBORNE KAMPANJE NIJE KOREKTNO. TU PRAZNINU, LIČNO BIH POPUNIO SA TRUBAČIMA ILI FILMSKOM KASETOM „ŽIKINE DINASTIJE“ KOJU NAJRADIJE VRTE KADA KRENU U NOVU BERBU DEVIZNIH PLODOVA.
Komentari