Ne ulazi se u dugi luk pamćenja, da ne kažem istoriju ili legendu, samo preko određenih izuzetnosti u književnosti, muzici, sportu ili nauci, već i drugih dela, „sitnica“ i šansi koje se pružaju svakom za života.U jednom od životnih ogledala Đorđe Mihailović, čuvar znamenitog groblja Zejtinlik u Grčkoj, video je mogućnost za sopstveno učešće u svojevrsnoj istorijskoj epopeji.Od 1962. godine kada je zvanično preuzeo od svog oca, odnosno pre toga dede ulogu danonoćnog čuvara i glasnika 7.441 humke poginulih vojnika učesnika Solunskog fronta, njegova iznad svega humana misija, potrajala je skoro pola veka.Sve do nedelje 2. jula ove godine kada je otišao u večnost.
Da sam ovu informaciju prećutao ili pomerio u donji deo kolumne bio bih osumnjičen za neku vrstu nasilja.Zapravo, živimo u vremenu kada mnogi „revizonisti“,koji su do strašnih događaja pre dva meseca u „Ribnikaru“ i selima Mladenovca, držali jezik za zube na sve okolnosti i neprimerenosti, sada i ćutanje proglašavaju za nasilje.
Slažem se da u određenim okolnostima takozvana „gromoglasna“ tišina može biti problematična, ali mnogo manje od nekontrolisanog, nepovezanog, tendencioznog ili podrepaškog blebetanja.Posebno u javnom prostoru.
VIŠE
Besna kolumna
30/03/2023
BREND OD KOJEG BOLI GLAVA
20/06/2023
Četiri musketara porodičnog agrara
29/11/2018
IZVINJENJE CVRČCIMA
19/02/2023
I DALJE MALINA
Pre neki dan sam pojeo prve maline kupljene na pijaci na Bežanijskoj kosi po ceni od 600 dinara za kilogram.Sorta je „vilamet“, ukus i aroma izvanredni, dovoljno i slatke…Istovremeno sam pomislio na proizvođače nezadovoljne otkupnim cenama, koje se i dalje kreću u rasponu od 150 do 240 dinara za kilogram.
Međutim, sa adrese onih koji, kako vole da kažu, stvaraju ambijent i kontrolišu kvalitet ili eventualni reeksport, poručuju da problema sa otkupnim cenama nemamo samo mi.Kao primer naveli su našeg ozbiljnog konkurenta Poljsku, u kojoj se proizvođačima nudi cena nešto malo iznad jednog evra za kilogram.
Tu je i nezaobilazna malina iz Ukrajine, koja je navodno, u zamrznutom stanju u značajnim količinama prisutna u ponudi i koja obara cene ostalih proizvođača i izvoznika.Uz ove proizvoljne, a možda i tendenciozne podatke, iz resornog Ministarstva za poljoprivredu, skupili su kuraž da kažu još nešto jasnije i konkretnije vezano za ovu voćku.
Iako se to moglo čuti još pre 20 godina, ponovljeno je, da cenu maline određuje tršište,odnosno ponuda i potražnja i da država bilo kom privatniku, misleći prvenstveno na hladnjačare, ne može da određuje, pa čak, ni da sugeriše koliko ko kome treba da plaća! Ruku na srce, država im uz određene pritiske pomaže, i štiti ih od sve naglašenije hajdučije u tom poslu.Sam podatak da 40 odsto malih i srednjih hladnjačara nije izmirilo dugovanja za preuzeti prošlogodišnji rod to najbolje ilustruje.
IZGIBENIJA SVINJA
U agrarnoj galeriji brojnih drugih ogledala, nema sumnje, da je jedna od najlošijih vesti pojava bolesti afričke kuge kod svinja koja se ubrzano širi na više lokacija u Srbiji.U nameri da se ova opasna virusna bolest zaustavi preduzimaju se sve mere do onih najrigoroznijih kao što je eutanazija zaraženih svinja.
Na udaru su uzgajivači svinja na području 66 lokacija u Braničevskom, Pčinjskom, Pomoravskom,Moravičkom, Južnobanatskom, Borskom, Podunavskom i Srednjebanatskom okrugu.Zaražene svinje registrovane su i na području Beograda, tačnije u opštini Palilula.Sreća je što zaraza nije registrovana na većim komercijalnim farmama što bi, pored ostalog, za posledicu imalo velike ekonomske gubitke.
Posle duže vremena „mudrovanja“ pa i zbunjivanja, od strane struke je naglašeno da navedeni virus isključivo napada domaće i divlje svinje i da nema opasnosti za ljude. Međutim, i pored te činjenice ljudi su označeni kao jedan od glavnih faktora za prenošenje afričke kuge svinja.Valjda zbog svojih stalnih i često nervoznih komunikacija i trke za zaradom, odnosno profitom.
DIJASPORA PRED VRATIMA
Na relaciji dijaspore i domovine oduvek je bilo finih reči, dobrog posluženja i velikih obećanja…Međutim, nije manjkalo i nepoverenja, koje je dosta dugo potrajalo o čemu najbolje svedoče uložene silne pare u stambene kule i čardake sa liftovima čije ograde su često skuplje od ganc novih „fergusona“ ili IMT traktora.O bazenima i drugim kopijama donetim iz „trulog“ Zapada da ne govorim…
Nedavni Vidovdanski sabor srpske dijaspore koji je u Beogradu okupio 250 predstavnika udruženja i organizacija sa područja celog sveta, reklo bi se sluti, na bolje.Ako ništa, kako je objavljeno, usvojene su takozvane Smernice kako saradnju unaprediti, odnosno ono što je najbitnije, konkretizovati.
Naravno, da su sve vrste investicionih ulaganja, posebno proizvodnih i u IT sektoru, poželjna i da će takvi povratnici imati puno razumevanja od strane naše administracije, ali i državne podrške u vidu određenih olakšica i subvencija.U domovini, kako se čulo, je pravi eldorado za uslužne delatnosti, zanatske i brojne druge poslove među kojima je, zamislite, i poljoprivreda, odnosno proizvodnja hrane.
Donekle i razumem, zbog čega se o mogućnosti i šansi u agraru tiho govorilo, jer se verovatno strahovalo, da će im neko replicirati na račun pojedinih pređešnjih neprijatnih iskustava?!
Još nešto, bez osnivanja Ministarstva za dijasporu i preciznog utvrđivanja broja građana i porodica koje žive i rade van Srbije, sve priče o ovom značajnom resursu biće za dnevnu upotrebu.Uostalom, zar mislite da će se neko iz vlasti loše osećati zbog godišnjeg priliva od 3,5 milijarde evra kroz takozvane doznake, koje stižu našim građanima od srodnika iz belog sveta?!
VIMBLDON, BRE
Od njegovog osnivanja 1877. godine uvedena je praksa da se posetiocima Vimbldona, tokom dve nedelje odigravanja mečeva, nude korpice sa tek ubranim jagodama radi osveženja i održavanja raposloženja.Precizni Englezi su izračunali da se za ponudu od 140.000 korpica ubere skoro dva miliona plodova.Jagode se beru ručno svakog jutra a njihovo puno zrenje, upravo se tempira, za vreme trajanja turnira.
Ovo jeste tradicija i dobra zarada, ali istovremeno i obrazac , posebno voćarskim zemljama, što jeste Srbija, da osmisle slične sadržaje.Ako duže vremena naglašavamo da imamo stalan rast turističkih poseta onda bi u tu „šaru“ zanimljive ponude mogli da ubacimo jedinstvene arome i ukusa: srpsku malinu,jabuku, sušenu šljivu,dunju ili neku sličnu voćku.
Šta sam hteo sa ovim da kažemi, ili bolje reći, poručim? Za sklapanje bilo koje slagalice u poljoprivredi potrebno je dosta truda, kreativnosti, ali i korištenja iskustava drugih zemalja pa i kultura.Doduše, i naša sama agrarna galerija ogledala ima toliko likova,posebnosti, akvarela, preporuka i izazova da je u njoj uvek moguće pronaći dobitnu kombinaciju.Zbog čega onda oklevamo???
…
Komentari