Mnogo toga ide u prilog Bil Gejtsu osnivaču Majkrosofta, osvedočenom humanisti, istraživaču i futuristi. Američko Ministarstvo za poljoprivredu nedavno je odobrilo proizvodnju i prodaju goveđeg mesa „utovljenog“ u laboratorijama koje je pokrenuo i finansira Gejts. Svetske medijske agencije još pre dve godine su prenele njegovu informaciju da bi sve bogate zemlje trebale da koriste u ishrani sintetičku govedinu. Prehrambeni meni u najvećem broju zemalja, među kojima je i Srbija, i dalje sastavljaju nutricionisti tipa: superćelijskih oluja, dugotrajnih suša, kataklizmičnih poplava i ostalih vremenskih nakarada na koje pečat ostavljaju globalne klimatske promene.
Na Gejtsovu vidovitost, podozrenje i smeh čuli su se sa mnogih strana, a tamo gde isključivost nije imala alternativu, vapaji za pomoć, plač i najgore slutnje. Uostalom, u pitanju je hrana gde u poslednjih pola veka konstantno u svetu ima preko 100 miliona neuhranjenih i gladnih ljudi od koji oko 10.000 godišnje umire.
Hrana ne pada s neba, već značajno, negde i presudno, zavisi od njega!
Više od istog autora
NE BACAJTE LEBAC!
20/05/2023
PODRIGIVANJE GOVEDA
Uvaženi Bil Gejts, nije u traganju za „novom“ goveđom šniclom krenuo zarad profita, jer para ima, kako kaže naš narod, kao blata.On je zapravo jedan od pionira u borbi protiv globalnog zagrevanja Zemlje, čije posledice mogu da budu nepredvidive i pogubne za njen dalji opstanak.
U korpusu brojnih emitera štetnih gasova, ponajviše ugljen-dioksida njegovi istraživači su utvrdili da se nalaze i farme goveda svih kategorija i uzrasta. Samo od podrigivanja i prdeži tih papkara godišnje se u atmosferu uputi preko 27 miliona kubnih metara ugljen dioksida i drugih štetnih gasova koji podstiču efekat staklene bašte, odnosno povećavaju rast temperature na Zemlji.
Posledice tog globalnog otopljenja preko klimatskih promena stigle su i do naših prostora što se u poslednje vreme manifestuje u vidu dugotrajnih suša, poplava, požara i pojavom superćelijskih oluja koje su sredinom jula protutnjale većim delom Srbije ostavljajući iza sebe pustoš i što je najgore ljudske žrtve. Troje ljudi sa područja Vojvodine i jedno iz Zapadne Srbije smrtno su stradali u nevremenu za koje smo po snazi i razornoj moći mislili da je daleko od nas!?
GROM IZ „VEDRA“ NEBA
Što se tiče materijalne štete, po mnogim procenama sa terena, najgore je prošla poljoprivreda. Neko će reći da i ovog puta nije imala sreće, da je ništa što je loše ne zaobilazi, ali pored ostalog, istina je u tome da se 98 odsto biljne proizvodnje organizuje i odvija pod „vedrim“ nebom.
Namerno sam „vedrinu“ stavio pod navodnicima, jer je poljoprivredna proizvodnja u potpunosti izložena posledicama klimatskih promena, u koje kako čuh nedavno od jednog iskusnog agroekonomiste, još uvek ne veruje ni značajan broj meteorologa?! Inače, kada nas te promene iznenade ili uhvate u dremežu mi ih odmah poredimo sa onom narodnom izrekom da se sve desilo kao: „udar groma iz vedra neba“!?
Zbog takvog razmišljanja posle svakog većeg nevremena ključna aktivnost svodi se na popisivanje štete i nagađanje koliko će se država „ispružiti“ i pomoći. Kada je u pitanju udar nekoliko poslednjih superćelijskih oluja,a sobzirom da su u pojedinim krajevima države, ratarske kulture, voćnjaci i povrtnjaci uništeni u potpunosti, pitanje je hoće li se i kada utvrditi pravi iznos šteta?!
RIZIK KAO ADRENALIN
Generacije naših ljudi pa samim tim i poljoprivrednika živeli su u turbulentnim društvenim, ekonomskim i uz sve to ratnim vremenima.U tako neveselim situacijama rizici, svih oblika, postali su deo njih i oni su se pozicionirali kao neka vrsta adrenalinskog goriva. Rizik je po, jednoj od pravničkih definicija, stavljanje u izgled nekog zla, kao što je na primer bestijalna pretnja ili nereagovanje na neku kataklizmičnu vremensku nepogodu i slično.
Nama kao da to ne smeta.Iako se na nekoliko fakulteta studiraju rizici mi ih samo usput pominjemo ili nešto ozbiljnije raspravljamo kada se dogode velike štete ili propusti. Primera radi 30 i kusur godina bavimo se pitanjima kako da se letina odbrani od grada. Koplja se lome oko toga da li će biti dovoljno raketa, odnosno koliko povećati nadoknade strelcima sa sela da u vreme nailaska gradonosnog oblaka ne ostanu ispred lokalnih prodavnica da ispijaju pivo?
U međuvremenu dok se samo govorilo šta i kako organizovati protivgradnu zaštitu iz državne kase je isplaćeno toliko novca, da se sa istim mogla kupiti omanja flota poljoprivrednih aviona iz kojih bi se vršilo takozvano zasipanje agensima gradonosnih oblaka. To je inače jedan od najefikasnijih načina za suzbijanje ove vremenske nepogode…
ŠTA ČINITI
U više navrata na stranicama portala AGROmedia pisali smo i komentarisali potrebu ozbiljnijeg pristupa svim oblicima izazova koji dolaze sa klimatskim promenama, odnosno povećanim globalnim zagrevanjem Zemlje. Naravno, da pojedini naučni instituti, katedre i istraživačke grupe ne sede skrštenih ruku. I pišu i brišu. Preuzimaju i dele iskustva iz zemalja koje sprovode određene mere, ali kod nas je i dalje mnogo toga zaglavljeno u čekaonici za praktičnu primenu.
Jasno da u susret tim promenama treba ići sa selekcijom novih sorti poljoprivrednih kultura koje su otpornije, u odnosu na mnoge sadašnje, na duge suše, vetrove ili hladnoće. Da je potrebno sagledati okolnosti za skraćivanje perioda vegetacije, uključivati nove tehnologije, bioinženjering, primicati se još više laboratorijama ili dobro poznatoj hidroponici, odnosno načinu uzgajanja biljaka u vodi bogatoj hranljivim materijama. Dakle, bez upotrebe zemlje…
One koje zovemo real političarima ili stručnjacima kažu da treba ulagati mnogo više u zalivne isteme, jer sadašnjih nepunih pet procenata pokrivenosti obradivog zemljišta sa vodom je simbolična podrška poljoprivrednoj proizvodnji.Istovremeno kada se dogode velike štete, kao nedavna od superoluje, kritikuju se proizvođači što nisu osigurali letinu. Paori odgovaraju da je to, bez obzira što država subvencioniše najveći broj kupljenih polisa, za njih i dalje visok izdatak. Prazni su im dzepovi.
NE POMAŽE NI LOTO SEDMICA
U pomenutoj situaciji i ponašanju gde su i klimatske promene postale trinaesta rupa na svirali ne čudi što i dalje ne stižemo da registrujemo štete od superoluje, ali i od pređašnjih nevremena. Ta nova vrsta bahate oluje osvanula je sa izveštajima i komentarima u svim medijima. Međutim, na jednom uglednom portalu među objavljenih 40, kako su ih nazvali, najdramatičnijih fotografija, nije bilo ni jedne, sa prostora nekog sela, oranice pod usevima ili poljoprivrednog dobra.
Zbog toga je na kraju ove kolumne zgodna prilika da podsetim na onu pošalicu, ali u suštini istinu, kada su srpskog seljaka pitali šta bi radio da na Lotou dobije sedmicu. Ni da trepne, odsečno je odgovorio: „SVE ĆU DA VE TUŽIM“!!!
…
Komentari