Da su kojim slučajem predstavnici domaćih novinarskih udruženja i asocijacija umesto olovki ili računarskih „miševa“ u rukama držali motike, odnosno neke druge poljoprivredne alatke, zasigurno bi imali čime da se pohvale. Međutim umesto žetve i berbe oni su skoro celo leto pisali reagovanja i kritike na to kako je vršena raspodela budzetskih sredstava namenjenih za SUFINASIRANJE MEDIJSKIH PROJEKATA. Velike pare su podeljene po uigranim burazerskim i podobnim kriterijumima, SVIMA samo ne onima koji bi svaki dinar pretočili u delo. Ovo se ponavlja već nekoliko godina a kada sam pre tri, upravo putem jedne od kolumni, tražio od Maloga, tada gradonačelnika Beograda, da bude Veliki i poništi konkurs, je su se u ovu raspodelu „udenule“ svakorazne interesne grupe, udruženja i krajnje sumnjivi medijski poslenici, umesto bilo kakvog odgovora stigla je samo GROMOGLASNA TIŠINA.

Prema najnovijoj informaciji UNS (Urduženja novinara Srbije) iz republičkog, pokrajinskog i budzeta lokalnih zajednica za sufinasiranje medijskih sadržaja za sedam meseci u ovoj godini izdvojeno je 1,53 milijarde dinara. To je 54 miliona više nego lane. Kajmak su i ovog puta pokupili tabloidi i mediji bliski strankama na vlasti uz određene „uskoke“, odnosno takozvane povezane firme koje su stale u red pored državne „vrcaljke“ sa nepoznatim, sumljivim ili najčešće virtuelnim projektima. Uz sve to mnogi koji su dobili novac predhodno su, ne više desetina, već STOTINA puta, na najgrublji način kršili Kodeks novinara Sbije. Oni koji su vodili računa o svakom detalju i u svojim projektima posebno isticali JAVNI INTERES nisu bili zanimljivi za ocenjivačke komisije koje se u proteklih nekoliko godina formiraju po čudnim kriterijumima i u kojima praktino nema predstavnika reprezentativnih novinarskih udruženja. Kratkih rukava ostali su mnogi, ponajviše među njima mediji koji prate SRPSKI AGRAR, jer pored stranačkih zamajavanja i svih oblika populističke menažerije i sličnog praziluka, kome je još stalo do poljoprivrede. Zbog toga su takvi mediji dobili podršku u stilu one mangupske izreke: DRŽITE, EVO VAM NIŠTA.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Leto mi je gurnulo u zagrljaj još jednu, slobodno mogu reći, finasijsku MINIJATURU. Naime, Poreska uprava je obelodanila da je u Srbiji porez na zarade pijavilo 25.615 građana koji su imali godišni priliv veći od 2,4 miliona dinara.U „TOP 100“ ušli su oni građani koji su zaradili od 52 do 350 miliona dinara. Na čelu kolone su izvesni menadzeri, zamislite DIREKTORI i inženjeri od kojih je većina nastanjena u Beogradu. Iako sam u pregledu pomenutog izveđtaja koristio LUPU nisam uspeo da naiđem ni na jednog proljoprivrednika, odnosno proizvođača hrane. Neko tu nije dobro snimio stanje, jer postoje i u agraru ozbiljni poslovi i „igrači“ kao, primera radi, što su oni sa izvoznim poslovima. Ako se oni sa svojim zaradama „vrte“ oko potrošačke korpe onda se svima nama loše piše!?

Sa druge strane, kako među poljoprivrednicima da bude milionera, kada se od njih u pojedinim lokalnim zajednicama NAPROSTO STIDE. U Mladenovcu je jedna fotografija ovaca sa izložbe ovih papkara od pre koju godinu, izazvala pravi zemljotres ili ako vam je prihvatljivije cunami. Zbog postavljana te fotografije na fejsbuk stranici „Alo Mladenovac“ administrator tog sadržaja kažnjen je sa 3.000 dinara uz najavu podnošenja krivične prijave. Naime nekoliko odbornika iz lokalne skupštine u toj opštini čudnom asocijacijom je sebe videlo kao ovce, zbog čega su žestoko burno reagovali, optužujući administratora da je sve uradio tendenciozno uz njihovo neprimereno ponižavanje i vređanje. Aktivisti okupljeni oko pomenute stranice na fejsbuku kategorično su tvrdili da to nije tačno i da im je NAMERA BILA da ukažu DA OPŠTINA MLADENOVAC IMA ODLIČNE MOGUČNOSTI ZA PONOVNI RAZVOJ OVČARSTA, ALI DA TO NEDOVOLJNO KORISTI. U tako nešto lokalni politički puritanci nisu poverovali dok je prava šteta što o svemu ne mogu da se IZJASNE I POMENUTE OVCE. ISTINA BI U TOIM SLUČAJU, ZASIGURNO, IZAŠLA NA VIDELO!?

Kako bi onda većina građana trebala da reaguje na vest o postignutom dogovoru za NEOGRANIČEN IZVOZ SVINJSKOG MESA U KINU. Cepidlake, kao one iz Mladenovca, i u ovom slučaju mogle bi da kažu: kako je ovu dobru vest prva u javnost pustila novinska agencija TANJUG, koja je pre više od tri godine izbrisana iz javnog registra privrednih subjekata, odnosno društava. Međutim, sve i da je netačna, nikome nije bilo ni na kraj pameti da se SPRDA I TRAŽI NEKAKVE ASOCIJACIJE u ovoj izvanrednoj informaciji, pre svega, za srpske poljoprivrednike koji se bave tovom svinja, junadi ili gaje ovce. Neke naše „sitne“ funkcionere i političare koji su dobili mandat od građana da rade u javnom i njihovom interesu, a ne u sopstvenom, trebalo bi poslati na MAGAREĆE LIVADE radi trežnjenja od opijenosti vlašću, makar to bio i nivo, trećeg člana popisne komisije za sitni inventar.

Vest koja je i na plus 36 stepeni unela dosta hladnoće i nestabilnosti a tiče se smanjenog i otežanog izvoza voća u Rusiju, zabrinula je domaće poljoprivrednike. Posle nekoliko vizita domaći voćari uz pomoć stručnjaka uspeli su da dođu do dijagnoze za ovu letnju „drhtavicu“. Za pomenutu situaciju, koja je uočena još prošle godine, „prozvana“ je UREDBA kojom je broj registrovanih firmi koje mogu da izvoze voće iz Srbije u Rusiju smanjem sa 650 na 55 do 60. Ovo drastično kresanje organizovano je na zahtev službe za sanitarni nadzor iz Rusije, ali i uz insistiranje na ujednačenijem kvalitetu robe kao i efikasnijoj kontroli i sprečavanju reeksporta.U sve se umešala okolnost oko dužine transporta robe do krajnje destinacije koja u proseku traje 12 dana. Podsetiću da u južnom Tirolu svaka zadruga specijalizovana za voćarsku proizvodnju u svom voznom parku ima avion, upravo, namenjen, brzom transportu. Naravno, da smo još uvek daleko od tog standarda pa i razmišljanja, ALI ZATO NE FALI DRUGIH LUCIDNIH IDEJA KAO ŠTO JE ONA DA IMAMO – VIŠE REGISTROVANIH IZVOZNIKA NEGO PROIZVOĐAČA VOĆA.

Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA , Bilten za poljoprivredu i selo SANU.