Svoju julsku kolumnu na portalu Agromedia otvoriću sa jednom idejom, odnosno inicijativom koja je na zajedničku sreću, već pretočena u odluku. Doduše, njen život i praktična primena tek slede. Ali, i mimo toga ona vredi „stotinu“ dukata. Naime, odbornici grada Kragujevca na jednom od nedavnih zasedanja jednoglasno su prihvatili inicijativu aktuelnog gradonačelnika Nikole Dašića, da ubuduće svi investitori koji budu zidali u tom gradu moraće da posade po jedno drvo za svaki stan ili lokal, odnosno za izgrađeni poslovni objekat do 1.000 kvadrata 10 stabala i na svakih 500 kvadrata preko toga još po jedno drvo. Od Ekološkog ustanka na ovamo nisam čuo bolju ni pozitivniju vest.

Mnogi analitičari naše stvarnosti, posebno kada su u pitanju vrednosni i motivacioni standardi, u više navrata su naglašavali da će dobre ideje, inicijative, vizije i naravno inovacije, biti najskuplji proizvodi u 21. veku.Skuplji čak i od novca.Naravno, to ne treba shvatiti kao kakve futurističke priče, jer mnoge dobre ideje i vizije u svim segmentima života, rada i stvaranja pokazale su i pokazuju svoju natprosečnost i brojne druge benefite.

Nažalost, kod nas takva „roba“, još uvek ne vredi mnogo i često je samo zaklon za neke druge ambicije ili namere sa kojima se stvara privid da će se uraditi nešto veliko i značajno.U agraru dobre ideje lako prelaze u propagandne formate, nagovaranja, obmane i svakorazna „filovanja“ sa predznakom da su od izuzetnog javnog ili opšteg, odnosno nacionalnog interesa.Najednostavnije tumačeno, one su najčešće kao letnji pljusak.Stignu iznenada uz puno grmljavine i još brže nestanu.

Zbunjujuća

Da se razumemo, ovde nije reč o inovacijama, već idejama kao što je primera radi ona koja je kružila uoči prošlogodišnje nezapamćeno skupe setve pšenice. Ratarima su plasirane priče da će odlično proći a kada je počeo ratni sukob u Ukrajini, da imaju šansu da zarade velike novce.Naprosto, tvrđeno je da zbog činjenice da su Ukrajuma i Rusija dva najveća svetska proizvođača žita, njega neće biti na tržištu i da će zrnevlje pšenice vredeti kao zlato.

Domaći ratari su zavrnuli rukave, zadužili se i uz sve teškoće sa skupim gorivom, veštačkim đubrivima i ostalim inputima, posejali optimalnih 630.000 hektara hlebnog zrna.U međuvremenu cena pšenice je rasla, čak nekoliko nedelja postižući istorijske rekorde, ali kako je rat u Ukrajini bio sve brutalniji, zbog takozvane prehrambene bezbednosti, zaustavljena je prodaja van granica.Time su mnogi ratari ostali uskraćeni da ostvare značajne novčane efekte.

Doduše, oni nisu gubili nadu sakriveno trljajuči ruke i ceneći da će se njihova ideja, odnosno zamisao da poseju maksimalne površine ipak biti isplativa.Međutim, kada je nedavno počela ovogodišnja žetva usledila su svakorazna zbunjivanja i demantovanja kao što je ono da u robnim rezervama nema 700.000 tona pšenice, već 60 do 70 odsto manje.Ako je tako, logično je bilo očekivati da država bez diskusije otkupi 200.000 tona po 50 dinara koliko su ponudili proizvođači.Ali, tačka je stavljena na 135.000 tona i to po ceni od 40 dinara za kilogram.Nastao je muk. Doduše kratak.

Ubrzo su usledile udarne vesti, iz svakoraznih izvora koje niko nije demantovao, da je „iznenada“ kako na berzi u Čikagu tako i Novom Sadu značajno pala i potražnja i cene pšenice.Odnekud je žito „isplivalo“ iako se samo koji dan ranije dramatičnim tonom govorilo o nestašicama i predviđala glad u velikom broju zemalja.Šta reči osim da je još jedna dobra ideja nasamarena!

Babice za bobice

Sjajna agrarna ideja je bila i ona o organizovanju Prvog sajma, odnosno festivala bobičastog voća.Prvenstveno se misli na malinu, kupinu, jagodu, borovnice i ribizlu od čijeg izvoza Srbija ima veliku korist. Samo zamrznute maline godišnje se u proseku izveze, odnosno proda na inostranim tržištima za preko 400 miliona evra.

Organizator ovog festivala Privredna komora Srbije malo se zaigrala pa je voćare pozvala da se predstave publici i javnosti u periodu od 29. juna do 2. jula. Baš onda kada niko od proizvođača nije mogao da podigne glavu od posla, pre svega zbog berbe, jer je u pojedinim područjima lakše pronaći IT stručnjaka nego sezonskog radnika.

Bejah na završnici festivala na Savskoj promenadi (Beograd na vodi) gde bukvalno nije bilo ni jednog proizvođača a i oni koji su ih u tome odmenili čudili su se sami terminu za ovu prezentaciju. Osećali su se kao da su ih tu donele: kakve „babice“ za bobice.

Ideja za stvaranje šampiona

Bukvalno u isto vreme pomenutog promašaja sa terena, odnosno iz malinogorja u kojima se obavljala berba crvenih plodova stizale su izvanredne vesti.Naime, zahvaljujući aktiviranju ideje da umesto za fiksnu nadnicu od 4.000 do 7.000 dinara, berači budu plaćeni po kilogramu ubranih malina, došlo je do obaranja svih pređašnjih rekorda i nadasve zadovoljstva proizvođača.

Ivana Đoković, iz okoline Užica je 2019. godine sistemom branja i plaćanja po kilogramu ostvarila šampionski učinak od 61 gajbice u jadnom danu u kojima je izmereno 122 kilograma malina.Taj rekord potrajao je samo do leta 2021.godine kada je Milica Radulović iz okoline Čačka ostvarila dnevni učinak od 136,5 kilograma crvenih plodova.Sve do pre neki dan mislilo se da njen rekord još dugo neće biti oboren, ali iz sela Zaglavak kod Bajine Bašte, stigla je vest da i od najboljih ima boljih.Perica Vujović iz Užica, u jednom danu ubrao je čak 165 kilograma malina, što je jednako učinku petorice prosečnih berača.

Perica je samo tog dana zaradio 16.000 dinara, dok je vlasniku malinjaka koji ga je angažovao ostalo na kontu 66.000 dinara.Dakle, deset puta više i to samo od jednog berača.Ova ideja, jasno je, pun je pogodak i za berače i proizvođače.

Useljena hiljadita kuća

Na zamisao koju su zajednički pokrenuli Ministarstvo za brigu o selu, Akademijski odbor za selo pri SANU kao država Srbija, o kupovini i dodeli napuštenih seoskih kuća mladim bračnim parovima i drugim zainteresovanim licima starosti do 40 godina, pre neki dan je udaren „suvi“ žig. Mimo mnogih očekivanja, za nešto više od godinu dana dodeljena je, odnosno kupljena HILJADITA kuća sa okućnicom.

Nažalost, televizijske kamere i druge novinarske ekipe zbog niza drugih, doduše ozbiljnih budalaština i događaja, samo su usput zabeležili ovu vest.Inače, hiljadita kuća u akciji za zaustavljanje odumiranja naše prapostojbine, nalazi se u selu Prigrevica kod Apatina, veličine 183 kvadratna metra sa okućnicom od 15,4 ara.Kupovinu je država podržala sa 1,2 miliona dinara a novi vlasnici dvadesetogodišnji Miloš i Ivana, dali su čvrsta uveravanja da žele da potraže svoju sreću i životne snove upravo u ambijentu pomenutog sela.

Ekološke čuvarkuće

Ekološki pokreti, organizacije i društva jedni su od retkih subjekata čije ideje i vizije je jako teško promeniti. Čak nemoguće.Naprosto, sve što rade oslonjeno je na njihovu svest, kulturu, način ražmišljanja i življenja.Uz sve to velika prednost im je što su neprofitne organizacije tako da trvenja oko novca praktično nema.

Impresionira njihova budnost i istrajnost koja je poodavno poprimila karekteristike istinske čuvarkuće.Kada se zbog siline svakoraznih drugih događaja i dešavanja , skoro, zaboravilo na slučaj „Rio Tinto“ iz udruženja „Marš sa Drine“ su obavestili javnost da će ovih dana u Gorbnim Nedeljicama, biti potpisana takozvana „Jadarska deklaracija“ dokument za udruženu internacionalnu borbu protiv iskopavanja litijuma.

Pored ekoloških predstavnika Srbije potpisnici „ Jadarske deklaracije“ biće asocijacije iz Velike Britanije, Španije, Argentine, Čilea, Portugala i Nemačke.To će kažu ekolozi očvrsnuti njihove redove u odolevanju pred onima koji su tu vrstu profitiranja, koje je opasno po zdravlje ljudi i životnu sredinu, obojili u „zeleno“.Tačnije, ironično nazvali „zeleno rudarenje“!?

Bez sadnje nema gradnje

Dakle, svi ovi i brojni drugi primeri sa dobrim ili lošim epilozima govore da ideje nisu samo mišljenje, već i osećanje! Ako njega nema sve je na staklenim nogama.U agraru i njegovoj logistici to je posebno naglašeno, jer je kod njega u opticaju mnoštvo živih bića, procesa, ciklusa i kretanja.Tačnije, stalno je u nekoj vrsti nepredvidivosti i probnog stanja.

Hoće li će izvanredna zamisao gradonačelnika i odbornika Kragujevca :“da bez sadnje, nema gradnje“ biti nešto više i značajnije od letnjeg pljuska brzo će se pokazati!?