Evropski sistem za brzo uzbunjivanje za trgovinu hranom (RASFF) ponovo nam je podigao pritisak. Sada na granici sa Slovenijom gde je stopiran izvoz 18 tona svežih krastavaca namenjenih tom tržištu a u kojima je potvrđeno prisustvo, veće od dozvoljenog, fungicida metalaksila. Istovremeno, da ne kažem po navici i starom običaju, oni koji su zaduženi da sprečavaju takve štetne pojave iscrpno su objašnjavali, zarad svoje odbrane kako taj fungicid nije na listi štetnih i opasnih. Falilo je, samo još da kažu, kako se može bezbedno sipati i u limunadu. Tek na kraju tih tirada izgovorene su ključne reči i poruke.

Pošto je natrljan nos medijima koji su objavljivali informacije o predhodnim slučajevima sa zaustavljanjem izvoza breskvi i šljiva a potom i pošiljke sa svežim krastavcima, retorika je u međuvremenu postala malo drugačija. Napokon se čulo da izvoznici poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, moraju da imaju „svest“ i prate šta je a šta nije dozvoljeno i da će se u protivnom pristupiti merama kažnjavanja.
Sve učestalije „packe“ evropskog sistema kontrole inicirali su i upućivanje preporuke proizvođačima da se strogo pridržavaju pravila i uputstava koja su jasno propisana kada je u pitanju upotreba sredstava za zaštitu bilja i sličnih preparata.

2.

Dobro je što slučaj sa svežim krastavcima i ranijim pošiljkama voća nije zataškan, jer sistem (RASFF) koji funkcioniše na prostoru EU, za kratko vreme je izvršio više od 1.000 takozvanih presretanja. Naprosto, postavio je „sitnu“ mrežu na sve prehrambene proizvode koji nisu usaglašeni sa njegovim satandardima i procedurama. Svaki prekršaj, povraćaj i opomena se beleže što može da proizvede određene posledice.

Kažem, dobro je jer je pažnja javnosti, baš u to vreme, bila usmerena na posledice i brojne žrtve nekoliko novih kataklizmičnih događaja kao što su zemljotres u Maroku i poplave u Libiji. Na domaćoj sceni uz turbulentna politička dešavanja pod krovom Narodne Skupštine, na redovnim protestima „Srbija protiv nasilja“, ali i nekim drugim premlaćivanjima, podvalama i lopovlucima dobili smo i „Dane parizera“.

Mesna salama-parizer došao je u prvi plan zbog svog pojeftinjenja. Našao se na čelu, ne baš duge, kolone u potrošačkoj korpi namirnica čije cene su značajno snižene. Pored njega tu su još mleko, jogurt i proizvodi iz kućne hemije, održavanje higijene i slično. Naravno, da od pomenute priče nebi bilo ništa da akciju pojeftinjenja pomenute salame nije javnosti izreklamirao predsednik države u društvu dva ministra: finasija i trgovine.

Građani, mediji , ekonomski analitičari, trgovci, nutricionisti i drugi stručnjaci opšte prakse kao da su tako nešto jedva dočekali i horski su se „bacili“ na seckanje i seciranje parizera. Bilo je tu ozbiljnih zapažanja od onih da se i od navedene jeftine salame niko neće najesti, da je parizer nezdrav, ali i puno skečeva i aforizama na račun cele akcije sve do zaključka da je tim činom potvrđeno da veliki broj građana živi na ivici siromaštva, upravo, zbog preskupe hrane.

Priča o jeftinoj salami i „slamanju“ trgovaca, dobavljača i drugih monopolista nad prehrambenim proizvodima, uz sve prateće sadržaje, prerasli su u „Dane parizera“, jer graja o tome kao i o eventualnom novom paketu pojeftinjenja nije prestajala. Regler je ponovo podignut u nedelju 17. septembra, kada je predsednik predstavio novi spisak namirnica sa sniženim cenama na kojem su se našli: jestivo ulje, brašno, viršle, pasulj, grašak, kiselo mleko, luk, kupus, margarin i nekoliko domaćih marmelada i džemova.

3.

Na prvu rundu pojeftinjenja prehrambenih proizvoda reagovali su i poljoprivrednici. Tačnije, oni protiv takvih akcija nemaju ništa, ali su ipak iskazali strah da im pomenuta i druga najavljena sniženja mogu doneti određene probleme. Tako našto, kako navode, ne govore proizvoljno, jer u sličnim situacijama dolazi do smanjivanja otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda, što preko povećanja svih redovnih troškova kao i akciza na energente, može ozbiljno otežati nastavak njihove proizvodnje.

U „Danima parizera“ oglasio se i Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata. On se prvenstveno osvrnuo na kašnjenje isplate svih predviđenih subvencija što ih dovodi u komplikovanu situaciju. Iako se godina približava svom kraju neophodne novčane podrške nema, a plaši ih, da neće biti ispoštovan ni najnoviji rok isplate koji je predviđen za 1.oktobar.
Za agenciju Beta, Kleut je kazao da i pored toga što vlast tvrdi: „da smo ušli u zlatno doba ekonomije, subvencije za poljoprivrednike će stići tek na zimu. Dakle, za skijanje, odnosno sankanje“?! Naglasio je da brojni dispariteti i niske cene poljoprivrednih proizvoda, sa kojima često, nisu u stanju da pokriju troškove proizvodnje postaju velika pretnja ovoj privrednoj grani. Takva situacija, po njegovom mišljenju, ne može motivisati regrutovanje novih, pre svega mladih poljoprivrednika, bez kojih sve priče, planovi i želje o moćnom i uređenom agraru padaju u vodu.

4.

Na globalnom planu kada je u pitanju proizvodnja hrane a prema izveštajima FAO, nikada nije bila bolja situacija.Zabeleženi su rekordni prinosi skoro svih žitarica, porasla je proizvodnja voća, povrća, mesa, mleka i mlečnih proizvoda…U takvoj situaciji nikome nije jasno zbog čega su osnovne životne namirnice u maloprodaji, od kojih je većina iz sektora poljoprivrede, postale izuzetno visoke i nepodnošljive za najveći broj kućnih buzdeta.

Odgovor na ovaj paradoks traže mnogi i stiče se utisak, da će onaj ko iznađe rešenje, biti ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu. Ili je pak takvo ponašanje takozvana „nova normalnost“ koja je zapljusnula planetu uzduž i popreko?!

5.

Kako primećuju pojedini stručnjaci navedeni raskorak je u tome što su pokidane logične interesne veze između proizvođača sirovina i prerađivača u sektoru hrane. Prerađivači zejedno sa trgovcima u situaciji su da kontrolišu i diktiraju cene hrane. Naravno, njima pred očima nisu bilo kakve druge okolnosti i slike osim profita. S obzirom da brojne medjunarodne organizacije nemaju autoritet da „udare“ šakom o sto i hranu učine dostupnom svim socijalnim slojevima to u poslednje vreme čine same države, odnosno niihove vlade.
Naš teren nije toliko klizav, ali i u poslednje vreme oni koji se bave preradom, uvozom i prodajom hrane, na izvestan način vređaju i neposredne proizvođače i građane. Naprosto, sa cenama preteruju gubeći svaku realnost, društvenu odgovornost, moralne i druge kodekse.
U svojoj neočekivanoj epizodi parizer je, ipak, dobro odigrao svoju ulogu. Nekoga je obradovao, druge rasrdio a neke i dobro nasmejao. Pojavio se u trenutku dok su sa razvratnim cenama trgovci „brijali na suvo“ sve kupce koji bi se uputili ka rafovima njihovih dućana.
Međutim, uz sva uvažavanja i zasluge: parizer ne sme postati mera, utočište i bilo kakav standard. Ko se ne slaže sa tim neka prihvati predlog aforističara Zorana R.Tomića u kojem stoji: „Vratimo se korenima. Pa nam ova poskupljenja neće teško pasti“!!!
…