Sama činjenica da je Svetski dan seoskih žena prošao uglavnom neopaženo, dobro oslikava njihov društveni položaj. Žene na selu spadaju u društvene grupe koje su u izuzetno teškom položaju i neophodna im je podrška društva i države.
Petnaesti oktobar ustanovljen je kao Svetski dan seoskih žena, ili dama u poljoprivredi, na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu, 1995.godine. Međutim,ovaj važan datum protiče u senci daleko manje značajnih događaja, bar što se našeg društva tiče.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Da je tako govori činjenica da nijedan zakon u Srbiji ne prepoznaje poljoprivrednice kao posebno definisanu kategoriju stanovništva. Samo dva dnevna lista i jedna televizija nisu zaboravili da 15. oktobra kažu neku reč više o Međunarodnom danu žena na selu i damama čestitaju praznik koji, istine radi, ni same slavljenice gotovo da i ne znaju kada je i šta on u suštini znači.
Žene u poljoprivredi – “Živimo mi u porodici dobro, ali dobro i radimo!”
Ipak, da događaj ne prođe bez odjeka i pažnje pobrinula se potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajiović.
“Žene na selu su najugroženiji i najranjiviji deo seoskog stanovništva te je neophodno podržati ih I ohrabriti da se udružuju,registruju poljoprivredna domaćinstva I zajedničkim snagama nastupaju na tržištu”, izjavila Zorana Mihajlović povodom povodom Međunarodnog Međunarodnog dana žena na selu.
Potpredsednica Vlade je još dodala da su žene na selu ogroman potencijal i imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i poljoprivredi, kao i da ne smeju ostati marginalizovane i neplaćene za posao koji obavljaju.
Sama svoj gazda:Ovako izgleda imanje na kome žena vozi traktor
Predočila je takođe da je država kroz IPA fondove obezbedila 300.000 evra za projekte koji imaju za cilj ekonomsko osnaživanje žena na selu.
Žene na selu i dalje u teškom ekonomskom i socijalnom položaju
Objektivno, i pored svih mera koje država preduzima poslednjih godina , ekonomski I socijalni položaj žena na selu je veoma težak.
Jelena Kostović iz Dedevaca kod Kraljeva kaže da ima poljoprivrednu penziju ali je ona nedovoljna da pokrije lekove i neke druge najosnovnije obaveze. Udruženje penzionera je jedina organizacija koja penzionerke okupi i to prilikom novogodišnjih praznika i meseca starih što je nedovoljno.
“Meni je lakše kad pomislim da je više od polovine žena na selu formalno nezaposleno, da 60 odsto nema pravo na penziju i da su retko vlasnice imovine”, kaže ova 77-godišnja penzionerka iz Dedevaca. Statistički podaci uverljivo potvrđuju izrečene konstatacije.
Na primer, tek četvrta nekretnina u Srbiji 100 odsto je u vlasništvu žena, 11 odsto je u mešovitom posedu, dok su, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, samo 17 odsto žena vlasnice poljoprivrednog gazdinstva.
Konstatacije da su žene na selu u neravnopravnom položaju, ne samo u odnosu na muškarce već i na žene u urbanimim sredinama apsolutno su tačne i unazad decenijama malo se toga promenilo. U gradu ipak žene primaju platu, dok nemali broj njih na selu svoju zaradu uglavnom daju mužu, ocu, svekru, bratu…
Žene na selu rade svakog dana, a vode se kao nezaposlene.
Prema izveštaju o implementaciji Strategije za smanjivanje siromaštva u Srbiji, na ruralnom području čak 71 odsto domaćinstava ili nema zemlju ili je ima manje od jednog hektara. Članovi takvih domaćinstava u većini su žene, i najviše su izložene riziku od siromaštva.
Žene stub porodice i domaćinstva
U mnogim seoskim domaćinstvima žene rade najteže poslove i u kući i u poljoprivredi. Njihov radni dan najčešće započinje sa prvim zracima sunca, a završava se kad padne noć.
U sezoni poljoprivrednih radova rade znatno duže od 12 do 15 sati, čak i kad se ohrabre da započnu neki biznis to je iz domena domaće radinosti, veza, štrikanja, evantualno spremanja zimnice, a tek u poslednje vreme bavljenja seoskim turizmom.
Ovo je pravi recept za uspeh: Žena brine o finansijama a muž radi u polju
Na osnovu svega rečenog nameće se zaključak da je ženama na selu potrebna veća društvena i državna briga i podrška. Njihov trenutni ekonomski, socijalni i kulturološki položaj nije nimalo zavidan. Pri tom treba imati u vidu činjenicu da većina od ukupnog broja stanovnika Srbije živi na selu, oko 55 odsto, i u većini su to žene koje, kako je kazala ministarka Mihajlović, predstavljaju ogroman potencijal.
Komentari