U nedelju 26. maja oko 12:45 časova duga je napravila pun krug oko Sunca. Tako nešto retko se događa, ali veliki broj građana Novog Sada koji su se tog momenta našli na prostoru Najlon plaže, bili su svedoci ovog događaja. Ovo ČUDO na nebu mnogi su uslikali mobilnim telefonima i velikodušno podelili na društvenim mrežama. Da se i drugi dive ili isčuđuju toj pojavi. Iako nemam pretenzija da ponemuti ZAPIS sa neba poistovećujem sa kakvim predskazanjima, ipak mnogo zadovoiljniji bih bio da je sredinom maja napravljen OBRUČ oko gradonosnih oblaka koji su u svom prvom ovogodišnjem NASTUPU pričinili srpskim poljoprivrednicima velike štete a one koji brinu o zaštiti useva PONOVO IZNENADILI.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Kritičnog dana i noći od takozvane protivgradne zaštite nije bilo veće vajde i pored toga što je u nebro ispaljeno preko 800 raketa. Grad veličine lešnika a povremeno i oraha ispostavio je visok ceh voćarima, povrtarima i ratarima na području Čačka, Ivanjice, južnog Banata i Fruške gore. Štete se još sabiraju a prema proceni struke one su dosta visoke pre svega kada su u pitanju voćni zasadi sa kajsijama, jabukom, šljivom a na udaru se našla i malina koja je u ovom periodu osetljivija od sapunskih mehurića. Prvi nalet grada uz kasni mraz mogli bi da „uštinu“ ukupni ovogodišnji prinos voća za preko 150.000 tona šro nije mala para s obzirom na činjenicu da najveće količine odlaze u izvoz.
Termin TAKOZVANA protivgradna odbrana nisam ja ustanovio, već su to učinili poljoprivrednici koji decenijama PREVIJAJU RANE koje im prave ledenice sa neba. Ona je kažu u nekoj vrsti atrofije i gde se ceo sistem svodi na obećanja i pretnje gradnonosnim oblacima u stilu priča za predškolarce kao što je ona: „ako nam se suviše približite dobićete po ćuški“. Kao glavnog krivca poljoprivrednici i njiihova udruženja označili su državu koja naprosto luta kada je u pitanju uređenje ove izuzetno značajne logističke podrške za celokupni agrar.
O protivgradnoj zaštiti do sada jedino nije brinulo udruženje ugostiteljskih radnika, taksista ili neka od navijačkih grupa. Njih sam namerno pomenuo, jer na pojedinim derbi utakmicama oni na stadione donesu i ispale više pirotehnike nago što odleti raketa na gradonosne oblake. Smenjivali su se mnogi u ulozi organizatora ovog posla od: Republičkog hidrometereološkog zavoda, sektora za vanredne situacije do MUP-a. Kako se efikasnost odbrane nije poboljšavala sve se vraćalo na početak a da lokalne samouprave nisu priskakale u pomoć, prvenstveno, kod nabavke protivgradnih raketa i dodavanja neke „siće“ na račun mizernih naknada od 4.000 dinara mesečno za strelce, ovaj sistem bi bukvalno kolabirao.
ČUDNA JE LOGIUKA, da ne kažem, FILOZOFIJA DRŽAVE zbog čega više ne ulaže u MODERNIZACIJU I PODIZANJE EFIKASNOSTI ODBRANE OD GRADA. Ispada da joj MANJE DRHTE RUKE kada treba za pomoć oštećenim poljoprivrednicima isplatiti 200, 300 pa i više miliona dinara po sezoni, nego petinu te sume usmeriti, primera radi, za hronični problem nabavke dovoljnog broja PROTIVGRADNIH RAKETA. I mene je sramota od pominjanja ponižavajuće naknade za strelce bez kojih je i pored svih, MOZGOVA i drugih STRANAČKIH NATURŠČIKA, nemoguće obaviti bilo kaku odbranu od grada.
Iz Udruženja voćara i drugih poljoprivrednih sektora sve otvorenije govore da država posle toliko godina neuspevanja da uredi sistem protivgradne zaštite zatraži pomoć, ILI ANGAŽUJE, stručnjake iz zemalja u kojima je on znatno efikasaniji.Naravno, da je to rečeno u besu i velikom nezadovoljstvu, jer je i njima jasno da naš PONOS tako nešto neće dozvoliti.„Bolje je da jedemo korenje nego da se saginjemo“ govorili su svojevremeno pojedini politički „buzdovani“. Što se tiče današnjih glasogovornika države, pre svih onih iz Ministarstva za poljoprivredu oni po ovom pitanu ne osećaju bilo kakvu grižu savsti ili odgovornost. Stojeći ispod protigradnih mreža ili štandova Osiguravajućih kuća kažu-rešenje je tu samo ga treba UZETI.
Činjenica je da useve treba osiguravati, da su poljoprivrednici iz zlatiborskog, moravičkog, kolubarskog i jablaničkog okruga dobili značajne subvencije za osiguranje, da protigradnih mreža u prodajnim izlozimai i sajmovima ima više od paukovih, ali kod SRPSKIH VITEZOVA ORANICA nema para. Najveći broj njih ima od tri do pet hektara zemljišta. Najmanje, još 20 do 30 godina od grada i sličnih nepogoda moraće da ih štiti državni kišobran protivgradne odbrane. Dosadašnja iskustva i analize govore da ulaganja u zaštitu nisu trošak, već ona koja imaju punu opravdanaost i najbrže vraćanje. Ko to ne razume on je i dalje u 20. veku!
Možda je baš duga koja je „prstenovala” SUNCE nad Novim Sadom i Vojvodinom, bila upozorenje OVIMA DOLE NA ZEMLJI DA SE UOZBILJE. DA GLEDANJE U NEBO NE POISTOVEĆUJU SAMO SA TIME KADA ĆE PASTI KIŠA. ZNAM DA I ONI ZNAJU DA GRAD NEMA STEPENICE ZA SILAZAK NA BAJKOVITE SRPSKE ORANICE. SEZONA ZAŠTITE OD LEDA TEK JE POČELA.
Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Bilten za poljoprivredu i selo SANU.
Komentari