Lakše nam je da pijemo, nego da se bunimo! Ovu poruku iz filma „Praznik rada“ reditelja Pjera Žalice, začinjenu mirisima roštilja i zvucima trubača, dobro su razumeli svi osim poljoprivrednika. Ne što oni nemaju osečaj za filmske asocijacije, već što rade izuzetno težak, zahtevan i odgovoran posao. Ako im to neko još i omalovaži onda je svako opuštanje isključeno. Njihove „bune“ su zapravo pritisci na državu da se malo više uozbilji i udubi u probleme koji ih muče. Zbog toga su iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, po prekidu avgustovskih protesta, najavili čim završe određene poslove oko žetve i pripreme za jesenju setvu da će ponovo sa traktorima izaći na „korzo“ glavne vojvođanske varoši, ali i brojnih drugih mesta koja nose epitet agrarnih. Hoće li ih u međuvremenu nova mandatarka i predsednica Vlade Srbije „pomilovati“ po glavi saznaće brzo iako mi se, ni najmanje nije svidela, njena prognoza da od 1.septembra ulazimo u period nestabilnosti.

Bez obzira na sva potencijalna iznenađenja, očekivane ekonomske karakondzule i druge nepogode bilo je prihvatljivije da je premijerka najavila neka „čupava“, prohladna i stisnutija vremena, odnosno neizvesnu jesen ili vunenu zimu. Naprosto, od svakog tima u novom ciklusu rukovođenja logično je očekivati više optimizma, podrške i kuraženja kako bi se svi izazovi lakše prebrodili.

Premijerka se već narednog dana dopunila porukom da će se zalagati da sastavi hrabar tim što praktično podrazumeva eliminaciju svakog oblika kukavičluka, depresije i olake predaje. Inače, novi izbor Ane Brnabić za predsednicu Vlade Srbije, među poljoprivrednicima nije dočekan kao iznenađujuća niti loša vest.Srpski ratari ne mogu lako da zaborave da su tokom pregovora o svojim zahtevima u kabinitu premijerke proveli čak 13 sati. Sve vreme ona je bila sa njima.

Priču o ćupu što pre zaboraviti

Inače, pomenuti maratonski pregovori oko otkupne cene suncokreta, regresiranog goriva, subvencije mineralnih djubriva do premija za mleko i još uvek „puste“ želje da po hektaru obradivog zemljišta poljoprivrednici od države dobiju podršku od 300 evra, bili su višestruko značajni. Naime, proizvođači i predstavnici resornog ministarstva, njegovih službi kao i Vlade Srbije, našli su se „oči u oči“ što je bio svojevrstan trenutak istine o aktuelnoj situaciji u sektoru agrara.

U domaćem agraru, kada je u pitanju primarna proizvodnja, mnogi od učesnika pregovora shvatili su da od tržišno-održive ekonomije još uvek nema ništa. Razlog tome je decenijska „spontanost“ i opuštenost koju smo skloni da nazivamo tradicionalnim konceptom, u kojem glavnu reč vode velike kompanije, otkupljivači, izvoznici i trgovci. Očekivati je da nova/stara vlada učini određene iskorake koji sugerišu više ulaganja u prerađivačke kapacitete, kontrolu monopolista i svih onih koji mimo pravila ulaze u korak najbrojnijim subjektima, odnosno malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.

To je samo jedan od segmenata u stvaranju povoljnijeg ambijenta i veće motivisanosti za uspešniji rad domaćih proizvođača hrane.

Lansiranje priče kako „državni ćup nije bez dna“ samo je dodatno povredio poljoprivrednike, jer je naprosto neistina da oni bilo šta traže preko mere. Nisu pobunjeni ratari tražili da ih „rikšama“ odvoze i dovoze sa njiva, već da dobiju elementarnu podršku države kako bi ostali u proizvodnji. Zbog toga „kalaisanje“ po „ćupu“, makar i u figurativnom smlislu reči, treba zaboraviti i iz državne kase tražiti i očekivati podršku koja treba da je srazmerna doprinosu domaće poljoprivrede ekonomskom udelu u BDP-u.

Globalne vračare prizivaju glad

Hoće li kiša, koja je debelo okasnila, smiriti strasti i pesimističke prognoze o dolasku ne samo loših, već i nepodnošljivih vremena. Strepnje kao i ozbiljne najave kako će dobar deo sveta ( preko 40 procenata) ući u „sumrak“ nestašica, enormnih cena i gladi, na svu sreću, srušile su se kao kule od karata. Pre koji dan skoro sve medijske agencije prenele su informaciju da je na većini berza cena žitarica „pala“ ispod očekivanja. Pre svih cena pšenice.

Ovaj događaj mnogi su povezali sa zahuktalim izvozom žitarica, uz saglasnost Rusije i nadgledanje UN, iz prepunih skladišta u Ukrajini. Berzanske marifetluke uz špekulantsku histeriju skoro niko da ne pominje iako se dobro zna da su njihove „kombinatorike“ i stvaranje amosfere beznađa ključni alati za cenovne i druge udare.

Da nas globalne vračare ne bi dovodile u bilo kakva iskušenja i iznenađenja ozbiljno treba shvatiti upozorenja poljoprivrednika da bi naredne dve setve, jesenja i prolećna, mogle biti znatno „tanje“ ako ne dobiju podršku države. Razlog tome je , pored ostalog, što su pojedini osnovni inputi toliko poskupeli da tako nešto mnogi ratari ne mogu da podnesu.

Ekspoze će sve pozlatiti

Naravno, da će u svom ekspozeu nova premijerka i mandatarka izneti i neke detalje koji će nas pozitivno iznenaditi. Međutim, lično sam pre javnog čitanja pomenutog izlaganja, zaista iznenađen, jer je u nekoliko oficijelnih razgovora premijerka kazala da će prioriteti rada Vlade Srbije biti Kosovo i Metohija i energetika. Poljoprivredu, odnosno hranu je zaobišla ili izostavila?!

Verujem da će u pomenutom ekspozeu, ipak, domaća poljoprivreda dobiti odgovarajuće mesto, jer koliko god se mi trudili da tu stranu minimiziramo Srbija je pretežno agrarna zemlja. Sa potencijalom mimo svih frilensera, IT ili nuklearnih stručnjaka!

Ako usredsređenost Vlade Srbije bude i za jotu veća prema agraru od zagledanosti prema rehabilitacijama izvesnih četničkih komandanata, nadgornjavanja sa komšijama iz regiona, podilaženja svakoraznim političkim grupacijama, odlučnijoj borbi protiv korupcije ili manjem „gomilanju“ funkcija od strane političara: imaćemo i šljiva i pekmeza. Čak i da nazdravimo!

Beli

Čist komunizam, rekao bi na sve ovo poznati književnik Radovan Beli Marković (1947-2022) kojem su za Veliku Gospojinu na Malom Povlenu biseru iz venca Valjevskih planina, njegovi prijatelji sa područja Kolubare i brda podigli monumentalni spomenik. Kako neko primeti sa jedinstvenim postamentom koji čini jedna od najlepših planina tog dela Srbije.

Znaju srpski seljaci da je Beli pisao njihovim jezikom. Posebno nasađenim i skoro isčezlim. Psačanskim. Osim „Lajkovačke pruge“ malo šta su drugo pročitali od ovog pisca jedinstvenog kova. Ali, biće vakta. Nikada nije kasno.

Predivnu skulpturu u hrastu iz Kolubarskih šuma isklesao je vajar Milutin Ranković, Radovanov zemljak i komšija iz Lajkovca. Prvu nagradu za rad u novinarstvu i širenjuu kulture imena Belog Markovića, dobio je Miloš Jevtić, rodom iz valjevskog kraja, inače penzionisani novinar Radio Beograda. Miloš je autor 200 knjiga, razgovora sa najznačajnijim ljudima s kraja 20 veka, u okviru edicije-kolekcije „Odgovori“. Otišla je, nagrada, u prave ruke.

Ja ću u čast svih tih događanja podsetiti na jedan moj novinski razgovor u listu „Politika“ sa Belim Markovićem, koji je objavlen pod naslovom „U prisustvu knjiga, manje se laže“. Ne činim to sa namerom da sebe promovišem, već zarad smanjivanja ili utuljivanja neverovatne količine laži i obmanjivanja kojoj su od strane države i njenih satelita izloženi srpski seljaci, odnosno poljoprivrednici!!!