Kada sam u nedavnoj televizijskoj dokumentarnoj emisiji posvećenoj poslovanju domaćih javnih preduzeća čuo podatak da članovi nadzornog odbora EPSA imaju mesečnu prinadležnost od blizu 20.000 evra, istog momenta sam pošao da svoj laptop izbacim kroz prozor. Izgibeniju mu je sprečila mrežica za zaštitu od komaraca i njoj(zi) hvala. Ovo je samo jedan od brojnih drskih paradoksa, pa makar on bio i nezvaničan, sa kojima ulazimo u 2024. godinu od koje se očekuje da će nam „umesiti“ nešto bolju stvarnost od prethodne čiju gorčinu zbog tragičnih događaja u „Ribnikaru“ i selima Dubona i Malo Orašje, ne možemo lako, a možda, i nikada zaboraviti.

U političkom žargonu rečeno pitanje da li su srpski paori „prešli“ cenzus za nešto komotniji ulazak u novu godinu teško je reći. Tačnije, postoji sto i jedan razlog i situacija koji su ostali polovično ili potpuno nerešeni a sa kojima će poljoprivrednici „zagaziti“ u proizvodni ciklus i njegove izazove. Povrh svega slede i formiranja novog Parlamenta, vlade, resornog ministarstva, Skupštinskog odbora za poljoprivredu i drugih službi i direktorata koji su bitni za funkcionisanje ove privredne grane.

2.

Da su nove turbulencije neizbežne na samom kraju prošle godine najavili su domaći stočari. Naime, iz nedavno osnovane Nacionalne asocijacije proizvođača mleka najavili su da će tražiti od države da koriguje, odnosno poveća subvencije prema njima.Za krave muzare oni traže da budu uvećane sa predviđanih 40.000 na 55.000 dinara po grlu a za junice sa 40.000 na 150.000 dinara po grlu. Na taj način oni žele da umesto uvoza mlečnog podmlatka bude podržana i stimulisana domaća produkcija za koju cene da postoje svi preduslovi.

Novi momenat, ako ga uopšte tako možemo nazvati, je i onaj koji je izneo Milija Palamarević, jedan od članova nove asocijacije proizvođača mleka a on glasi da stočari traže da država izvrši čipovanje goveda i iz registra izbriše oko 70.000 „fiktivnih“ krava na koje se dodeljuju subvencije.

Ako je tako nešto i polovično tačno to je višestruko gore od apanaža članovima nadzornog odbora EPSA zbog kojeg je umalo mogao da strada moj laptop. Što je, ruku na srce, najmanja šteta.

3.

U tekuću godinu ušli su nedovršeni maratonski razgovori i pokušaji dogovora između predstavnika vlade i resornog ministarstva u tehničkom mandatu sa predstavnicima poljoprivrednih organizacija i udruženja gde je mnogo toga ostalo nedorečeno. Da „visi“ kako bi se to narodski reklo. Ključno pitanje prilikom svih tih sesija, a organizovano ih je četiri ili pet, bile su subvencije i drugi podsticaji države kako bi se paorima omogućilo da rade bez pritisaka, neizvesnosti i stresa.

Naravno, tražene su i neke novine u agraru, odnosno praćenja konkurencije, ako ne one iz zemalja EU, onda iz regiona. Probijen je led i kod berzanskog poslovanja, pre svega terminske prodaje poljoprivrednih proizvoda i potrebne logistike bez koje ti poslovi ne mogu uspešno funkcionisati.

Ponovo ću se vratiti na jedan detalj sa poslednjeg sastanka u Beogradu, na kojem su prisustvovali predstavnici čak 60 poljoprivrednih organizacija, udruženja, zadruga, inicijativa, pokreta i asocijacija…Nezvanično tih organizacija ima preko 70, slikovitije rečeno, u svakom ušorenom selu ili naseljenom mestu.

Na pitanje koje je udruženje reprezentativno, odnosno krovno svi će slegnuti ramenima izuzev u šaljivom kontekstu kada kao iz topa odgovaraju „naše“?!Ta vrsta indiga pokupljena od domaćih političkih „arhitekata“ je, bez sumnje, jedan od razloga za lošu situaciju u kojoj se nalazi poljoprivreda.

4.

Da se razumemo, nije paorima svejedno ko će biti novi, ili će ostati dosadašnji resorni ministar poljoprivrede. Loša je praksa da u tu fotelju često zasedne-ko stigne. Stručnoj javnosti nepoznati pojedinci a za poljoprivrednike likovi koje jedino mogu videti na televizijskom ekranu. Naravno, da se takva praksa neće menjati sve dok Ministarstvo za poljoprivredu bude takozvani partijski „plen”. Pa tako i oni koji su jedva pregurali cenzus iz svog „šešira“ izvlače kandidata za prvog čoveka kompanije koja broji blizu milion zaposlenih.

Toliko je lica zapravo na direktan i posredan način uključeno u domaći agrar. I formiranje Skupštinskog odbora za poljoprivredu je izuzetno značajan proces, jer sa te pozicije može višestruko da se utiče na strateške pravce razvoja i podrške domaćem agraru. Svedoci smo da se to uticajno telo „budi“ tek u nekim problematičnim situacijama, i da i tada, često nema jasan stav na čijoj je strani: vladinoj, skupštinske većine, poljoprivrednika ili nekog trećeg autoriteta.

Naravno, da su sve poluge odlučivanja, dobre volje i prepoznavanja značaja poljoprivrede u rukama Vlade Srbije. Kako će ona postupati u određenim okolnostima, ali i generalno, ponajviše zavisi od argumentovanih sugestija i pritisaka iz resornog ministarstva,  Skupštinskog odbora i jačine „talasanja“ javnosti od strane medija koji ne retuširaju stanje u poljoprivredi, već ga predstavljaju kako jeste.

5.

Naše agrarno lutanje, strahujem, biće nastavljeno, međutim i pored toga očekujem da će u ovoj godini, pored ostalog, biti postavljeno pitanje u vezi sa utvrđivanjem stvarnog broja onih gazdinstava i pojedinaca čija je osnovna delatnost poljoprivreda. Da će doći na dnevni red poljoprivredne penzije, naglašeniji odnos prema reonizaciji, motivisanju povratnika da ulažu u proizvodnju hrane, veća briga o staračkim domaćinstvima i serjoznije dijagnostikovanje zdravlja naših paora na koje se, u organizovanom smislu, poodavno zaboravilo…

Naš odnos prema poljoprivredi i dalje je neodgovoran, svejedan, pa čak i ponižavajući što se najbolje može videti u praksi. Aktuelni slučaj stočara Milenka Plavšića iz Kovilja, kojemu je na Krčedinskoj Adi nabujali Dunav, bukvalno zarobio više desetina krava i konja, svedoči koliko se naša zajednica, odnosno njene institucije osvrću na tu vrstu problema.

Plavšić je danima kumio i molio za pomoć, ali na te njegove vapaje niko se nije osvrtao. Tek kada su mediji počeli da „trljaju“ nos nadležnima pristupilo se pomoći i spašavanju oko 130 krava i konja.

Inače, podsećanja radi, svi smo svedoci, pa i oni koji su se pravili gluvi na vapaje ovog stočara, kada bilo gde u svetu samo jedna životinja, domaća ili divlja, dospe u kakvu provaliju i bezizlaz, u najkraćem roku  se angažuju specijalne jedinice sve sa helikopterima kako bi ih izbavili iz problema. Spasili.

 Naš agrar, tu vrstu cenzusa, nikako da prođe. O kome to najviše govori procenite sami?!

…