Dok je svet u nedoumici da li prihvatiti šnicle i biftek „utovljen“ u laboratorijskim farmama, koliko hemije dopustiti u proizvodnji hrane ili kako nadmudriti klimatske promene koje svom silinom prvo udaraju na poljoprivredu, nama se, druge stvari vrzmaju po glavama.
Ubeđujemo i sebe i druge da su uski pogledi, loše navike i zavist naša prošlost što je samo donekle tačno. Tako su se izvesni revizionisti, ničim izazvani, nedavno okomili na uglednog agronoma i cenjenog književnika Dobrila Nenadića (1940-2019) iz Arilja. Ključna i najopasnija reč u njihovom jurišu je ZABRANA.
više od istog autora
STRAH OD ČERNOZEMA
01/03/2024
ČOVEK U SVAKOM VREMENU
30/12/2023
Prvo što bi nekome palo na pamet je da nije agronom nešto zgrešio sa malinama koje su jedno od obeležja Arilja i čitavog tog kraja. Međutim, oni koji su bolje poznavali Dobrila dobro znaju da je sa istim žarom kao što je pisao brinuo oko unapređenja i afirmisanja ariljskih crvenih plodova koji su u međuvremenu prerasli u voćarski brend Srbije.
Ali kod ovog stručnjaka za voćarstvo i pripovedanje „otkriveni“ su drugi gresi?!
NA TAPETU ROMAN „DOROTEJ“
Cenzori, u ovom slučaju predstavnici policijkog sindikata MUP-a Srbije, posle 47 godina od izlaska iz štampe okomili su se na Nenadićev kultni roman „Dorotej“ koji je u ediciji (Savremeni jugoslovenski pisci) izdala Narodna knjiga. Iako je književna kritika odavno izrekla pozitivan sud a roman dobio više nagrada među kojima i onu Narodne biblioteke za najačitaniju knjigu u 1978. godini, to za literalne „čistunce“ nije mnogo značilo.
Sindikat zaposlenih u policiji, zbog jedne blage erotske scene u kojoj monah voajeriše ljubavni par i priča kako uživa u tome, našao je za razlog da uputi pismeni zahtev svim gimnazijama u Srbiji, da se izjadne o romanu „Dorotej“ i njegovoj podobnosti treba li da se nađe u programu za srpski jezik i književnost. Tačnije u lektiri.
POBEDNICI NE VOLE KONKURENCIJU
O istorijskom romanu čija radnja se dešava u srednjem veku, odnosno u doba kralja Milana, mnogi kompetentni analitičari su izrekli pozitivna mišljenja. Naravno, za vratom su im „disali“ oni koji su svako oživljavanje duboke nacionalne prošlosti smatrali nepoželjnim. “Dorotej“ je bez ustezanja i slobodno oživljavao srpski srednji vek što se smatralo nepotrebnim i nevažnim?!
Pobednici su već tada ispisali svoju verziju prošlosti u kojoj su mnoge stranice bile istrgnute ili zatamljene. Nažalost, mi više ne možemo da uđemo u korak tim „novim“ pobednicima, jer oni su od svojih ideologija, ambicija i sličnih kleptomanija, napravili običaj. Nešto što se podrazumeva.
Inače, jezik ove knjige kako je zapazila Tanja Kragujević, naša poznata pesnikinja i urednica edicije je takođe nešto na šta treba obratiti pažnju. ,,On je jednostavan, čist i svež, upravo stoga i klasičan i savremen, u isti mah, komunikativan i efektan. “Dorotej“ je izdržao sud vremena, jer i danas odiše svežinom, toplinom i ubedljivošću juče napisanog…“
I ĆOSIĆ NA TAPETU
Iako emitovanje televiziske serije „Vreme smrti“ po romanu Dobice Ćosića, ovih dana skreće pažnju velikog broja građana, upravo ta njegova priča (roman) kojim je prolazio kroz lavirinte Velikog rata, Đačkog odreda i jedinstvene po humanosti Valjevske bolnice, imao je problema sa „novim“ domaćim pobednicima.
U januaru 1980. godine, kako je podsetio u nedavno objavljenoj „Knjizi o Titu“, revolucionar, državnik, akademik i veliki književnik Ćosić, kaže da su ga pozvali iz Službe državne bezbednosti i saopštili mu da je zabranjen razgovor o romanu „Vreme smrti“ koji je trebao da se održi na „Slobodnom univerzitetu“ beogradske opozicije u njegovoj kući.
Navodim Ćosića jer je on najpoznatiji đak-maturant Poljoprivredne škole u Valjevu, kojem se značajnim delom odužio i to upravo preko svojih romana iz serijala „Vreme smrti“. Nije u pitanju samo istorijski kontekst, već i duboko pronicanje u mentalitet, moralne, slobodarske, slolidarne i driuge karakteristike ljudi sa prostora Kulubare i brda.
KO SE ČEŠLJA?
Cenzurisanja i zabrane knjiga, feljtona, emisija, kolumni, pa i vesti, oduvek je bilo i biće. Primera radi, osnivaču i uredniku prvih „Srbskih novina“ (1814) Dimitriju Davidoviću, poznatijem kao piscu Sretenjskog ustava, nepismeni vladar Knez Miloš Obrenović, odredio je kontrolore, odnosno cenzore. Naprosto, iz straha da na nekoj od stranica ne bude objavljeno nešto što nije u kneževom interesu…
Inače, oni koji su naumili da Nenadićevog „Doroteja“ izguraju iz lektire prevideli su da je po tom romanu reditelj Zdravko Velimirović snimio igrani film. Popularan i gledan. Da Dobrilo u svom opusu ima 13 knjiga, odnosno 3.350 stranica napisanog teksta približavajući novim generacijama razdoblje od 1296. do 1999. godine.
Da tokom svog radnog i stvaralačkog veka nije doživljavao „tetor“ malog mesta, odnosno provincije, već naprotiv prihvaćenu prosvetiteljsku, savetničku i rodbinsku ulogu. I pored svih ovih delimično pomenutih biografskih podataka jasno je da se radi o značajnoj ličnosti i stvaraocu na kojeg se ne bi smelo olako nasrtati.
Nažalost, dok se to dešava, ključna institucija – Ministarstvo za prosvetu koja je trebala da stane u njegovu elementarnu zaštitu, kao i druge strukovne organizacije, udruženja, forumi i ozbiljni mediji samo se „češljaju“. Ćute.
AGRONOMI NE MLATE PRAZNU SLAMU
Cenzurisanje agronoma, lično mislim, traži pojedinačno i kolektivno preispitivanje. Zapravo svi oni koji znaju nešto o srednjem veku čuli su da su tadašnje najveće carske gozbe počinjale deljenjem hleba. Ni tadašnji , ali ni današnji agronomi ne bave se mlaćenjem prazne slame. Oni podstiču sve što je živo na napredak, rast i razumevanje.
Dobrila Nenadića, brani i njegovo ime. Kritikovati neosnovano njegovog „Doroteja“ nije dobro. Niti sluti na dobro!!!
…
Komentari