Svetski dan hrane 16. oktobar, provukao se kao olinjali pas kroz komšijsko dvorište. Oprezno i brzo. Jeste novinarski pratiti i izveštavati o ratnim sukobima, novim žarištima, izgibeniji i humanitarnim katastrofama. Na mestu je zapažanje poznatog pozorišnog reditelja Egova Savina, da svet počinje da liči na nešto ravno kolektivnom ludilu, aludirajući pri tome prvenstveno na ratne sukobe. Međutim, i borba za proizvodnju hrane je odavno prerasla u „rat“. Ne, onaj tabloidni, već uz nastojanje da se smanji broj od preko pola milijarde stanovika planete Zemlje, koji su na crvenoj liniji ili samom ambisu gladi.

Ipak, taj bučni i mračni ratni košmar uspevaju da se „probiju“ i neke druge teme i događaji. Stari a novi. Tako je alarm ponovo uključilo udruženje „Pokret potrošača za kvalitet“ koje je objavilo rezultate ispitivanja alhoholnih pića koja su uzeta iz rafova nekoliko supermarketa.
Pik je bio na vinima i voćnim rakijama. Tako čak 13 od 14 uzorkovanih vina nije prošlo test autentičnosti, jer im je dodavana voda i etanol, odnosno etil alhohol drugog botaničkog porekla. Kod voćnih rakija takođe je registrovan zapanjujuči rezultat od sedam uzoraka u šest je utvrđeno da umesto voća sadrže etanol dobijen iz kukuruza i nekih sličnih biljnih vrsta.

2.
Pomenuti bućkuriši nisu zdravi za bilo čiji metabolizam. Utoliko su značajnije obavljenje analize i kontrole kao i njihovo eksponiranje u javnosti, jer oni koji su opčinjeni profitom, izuzev delimično medija, ne obraćaju pažnju na druge oblike graje i upozoravanja.
Inače, kontrolisana vina, što je donekle i srećna okolnost, nisu iz domaćih vinarija već su uvezena iz Severne Makadonije, Italije, Španije,Mđarske i Francuske. Ubeđen sam da bi i komunistički satrap Srećko Šojić, prilikom degustacije istih odbio da kaže:“Može da prođe“!
Činjenica je da su ta i njima slična vina kao i „bezlične“ rakije pristupačniji domačoj publici, odnosno potrošačima zbog povoljnijih cena.Ta uvoznička manguparija mogla je, makar, malo da bude fer i da uz ponuđena vina izloži flaše sa gratis rasolom.U Srbiji se zna čemu on služi.

3.
Takozvane damping cene po kojima se nude uvezena vina bitno utiču na remećenje i usporavanje planova obnove i razvoja domaćeg vinogradastva.  Za taj projekat država je u peoteklih nekoliko godina uložila značajna sredstva sve sa namerom da ovdašnje vinogorje do 2030. godine bude na površinama od preko 25.000 kektara.
Tako nešto je teško ostvarljivo iz više razloga među kojima je i onaj gde se s razlogom može postaviti pitanje ko je u ovoj priči jači:“ država ili uvoznički lobiji i trgovinski lanci“?
O falš rakijama više neću ni reč, jer zemlja koja ima šljivovicu kao brend i njenu posebnost koja je upisana u teftere UNESKA, svim prevarantima, improvizatorima i ćiftijama treba širom da otvoriti vrata. Da izađu iz tog posla!

4.
Na mukama su i domaći ratari. Ko pažljivije prati njihov rad jasno je zbog čega. Ipak oni su, da bi bili još uverljiviji, pred nastupajuću jersenju setvu uputili otvoreno pismo na više adrasa pa među njima i javnosti, objašnjavajuči šta ih muči i dovodi u deilemu:da li da seju, koliko i kako?
Sve se zapravo vrti oko dispariteta pa tako sa cenom pšenice od prošle godine ne mogu da izvrše novu setvu a oni koji se na to odluče, poručuju ratari iz više udruženja sa prostora Bačke, u startu su u gubitku od 30 odsto. U taj rashod nisu obračuvnavali sopstveni rad i amortizaciju.
Međutim, na ovu dilemu pristigla je najnovija informacija o tome koliko treba da bude agrarni budzet za narednu 2024. godinu. Reč je o sumi nešto većoj od 100 milijardi dinara što je ocenjeno kao istorijski i koji će moći još jače da pogura domaća poljoprivrednike pa samim tim i ratare.
Ponovo oni koji bolje poznaju ovaj sektor kažu da navedena suma agrarnog budzeta nije predizborna, ali i da će pšenica i ove jeseni biti posejana na oko 600.000 hrktara. Ovu kulturu mnogi poljoprivrednici naprosto vole, jer je ona prva u svakoj kalendardkoj godini, koja ima donosi pare.

5.
Ovo nije od lošeg pića, ali na još jedan nedavni svetski dan zaštitnik građana je otkrio „toplu“ vodu. Zapravo „pikazalo“ mu se da se žene na selu nalaze u lošem materijalnom kao i statusnom položaju. Da su nevidljive? “Žene na selu imaju ključnu ulogu u opstanku i razvoju ruralnih sredina, a opet su neravnopravne sa muškim članovima. To su naše majke i naše bake, i mi smo u obavezi da im obezbedimo dostpjanstven život i stvorimo mogućnosti da u potpunosti ostvaruju svoja parava“..Zar???

Na kraju da se vratimo ponovo bućkurišima od vina i rakija. Umesto da ukupna vrednost od prodaje alhoholnih pića, što na domaćem a delom i na inostranim tržištima, bude preko 400 miliona evra ona iznosi tek oko 16 miliona. Razlika koja bi u budzet ušla po osnovu poreza i akciza je nesporno velika, ali u ovoj proizvodnji i prometu mnogi trljaju ruke.
Sreća je što u takvom mamurluku trezveno reaguju udruženje „Potret potrošača za kvalitet hrane“ i klaster proizvođača „Ujedinjeni za kvalitet“ rešeni da zavire ispod postave kvaliteta i bezbednosti mnogih namirnica i proizvoda. Posle nekoliko početnih i sporadičnih analiza i kontrola došli su do poražavajućih, bolje reći, iznenađujućih podataka. Kvalitet i autentičnost kod najvećeg broja kontrolisanih proizvoda krili su se kao što to čine ulični šibicari sa kuglicma ispod kutije. Bućkuriši su svuda oko nas?! Treba dobro otvoriti oči!
Rezultati analiza kvaliteta sa medom, vinom i voćnim rakijama dovoljni su da se postavi nekoliko pitanja. Najpre, šta rade oni koji imaju kontrolne i inspekcijske radne obaveze? Ko je u raznim bućkurišima prepoznao dobitnu kombinaciju i nadasve ko takvo ponašanje toleriše?
Ili možda čekamo otkrivanje nekih novih „mega“ bućkuriša pa da se presaberemo. Dozovemo u pamet!!!
…