Još jedan udarac ispod pojasa. Prljav i nedopustiv. Posle neprijatnih događaja vraćanja sa komšijskih granica nekoliko pošiljki voća i povrća, usledio je blam za „unutrašnju“ upotrebu. Tačnije, za domaće potrošače. U glavnoj ulozi našao se med zbog kojeg bi prepametne pčele, da imaju rezon ljudi, koliko danas organizovale protestnu šetnju, odnosno let po svim ulicama, laboratorijama i prodajnim mestima. Ključna parola i poruka koju bi na tom protestu nosile glasila bi: „Ljudi, što nas brukate“?!

Elem, nedavnom analizom obavljenoj u laboratoriji Centra za istraživanje namirnica (CIN) iz Beograda, a u organizaciji pokreta potrošača „Ujedinjeni za kvalitet“ od 25 kontrolisanih uzoraka meda čak 22 su bila falsifikati. Uzorci su uzeti u marketima, supermarketima i prodavnicama više trgovinskih lanaca na području Beograda i Pančeva.

2.

Vrlo preciznom, a po mnogim procenama nepogrešivom metodom provere kvaliteta, utvrđeno je da 88 odsto uzoraka kontrolisanog meda ne potiče iz cvetnog nektara i da nema veze sa jedinstvenim proizvodom pčela.U pomenutim „mućcima“ bilo je u tragovima pravog meda a najviše materijala za prihranu i šećera.
Na ovu informaciju mnogi su poskočili i iskazali čuđenje iako se godinama unazad dobro zna da postoje neodgovorni pojedinci pa i firme koje proizvode veće količine falš meda u kojem je glavni „nektar“industrijski šećer ili eventualno šećerni sirup i melasa.
I anketa među građanima sprovedena uz navedenu poraznu vest potvrdila je da su i oni, u velikom broju, ne samo načuli, već se i lično uverili u ovu vrstu podvale. Zbog toga, kažu oni,kupovinu meda iz prodavnica maksimalno zaobilaze i najčešče, kada su u prilici, isti kupuju na sajmovima ili po preporuci prijatelja od proverenih proizvođača.

3.

Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije, sa nedavnim rezultatima analize meda nisu bili iznenađeni. Njegov predsednik Rodoljub Živadinović, ocenio je kao skandalozno da se u godini kada su pčelari u teškoj situaciji neko bogati prodajući šećer umesto meda. Na taj način, naglasio je, ne samo da se podvaljuje potrošačima, već i državi preko PDV-a koji je na proizvode od šećera duplo veći u odnosu na pravi i čisti med.

Iz ove organizacije upozorili su na još jednu, da budem pristojan, anomaliju. Naime, oni kažu da pčelari iz Srbije u domaćim marketima mogu da prodaju SAMO kilogram pravog meda, dok je mnogim drugim dozvoljeno, da se bukvalno „razbacuju“ sa falšom.
To je zapravo, slika i prilika, kako se borimo za kvalitet i standarde kada su u pitanju prehrambeni proizvodi i namirnice. Ono što je iz sektora agrara u poslednje vreme „vrednuju“ nakupci, prekupci i njima slični trgovci i prodavci koji su uspostavili takozvanu odokativnu metodu. Ako se nekom proizvodu kora ili list sija i da izgleda kao sa „slike“ on je i dobar i zdrav. Žargonski „vrh“ iako je metoda koja to potvrđuje“dno“!

4.

Čim je neko uz navedenu analizu meda i u naznakama prozvan odmah su usledile reakcije birokratskih „narikača“. U pomoć je pozvano i Ministarstvo za poljoprivredu koje ja kazalo da laboratorija koja je vršila analizu uzoraka nije ovlašćena da vrši službene kontrole. Zbog toga će uslediti nova uzorkovanja i rezultati a u međuvremenu je veterinarska inspekcija dobila nalog za kontrolu meda kod svih proizvođača i prodavaca.

Nema ničeg spornog u tome da navedene rezultate analize treba sa rezervom prihvatiti, ali nema potrebe ni napadati medije što o svemu pišu i govore i da oni navodno, mogu negativno da utiču na izvoz meda. Znači, da se tim birokratama „gaće“ tresu zbog izvoza, a ne kakvo će đubre koristiti za ishranu i skupo plaćati, domaće stanovništvo? Mudro i osećajno, nema šta!
Mešetarenje sa medom dobilo je poodavno ozbiljne razmere zbog brze i dobre zarade. Naravno, i jeftinog šećera. Nije tajna da svako može postati pčelar. Takvom stanju doprinela je i slaba kontrola koja se, kada se dogode određeni problemi, sprovodi kampanjski, bez ikakvih zvaničnih obaveštenja javnosti o tome ko su uhvaćeni prevaranti i kakve sankcije su za tako nešto predviđene. Priče i opravdanja kako po tom pitanju nismo najgori u okruženju pa i šire ne piju vodu.

5.

Srbija je po broju košnica od blizu jednog miliona, u odnosu na svoju veličinu, prava sila.Godišnje se proizvede od 7.500 do 12.000 tona meda, od čega se oko 2.000 tona izvozi na tržišta Evropske unije. U ovu proizvodnju bilo komercijalno ili iz hobija, odnosno uzgredno angažavano je preko 20.000 registrovanih pčelara s tim što je realno taj broj nešto veći. Država je to razumela i sa 800 povećala subvencije po košnici na 1.000 dinara.

Ipak, u glavnoj ulozi kada je u pitanju med su pčele a ne njihovi odgovorni domaćini, prevaranti i drugi biznis praziluk. Pčele, čija je postojbina Indija na planeti Zemlji žive, rade i podržavaju harmoniju biodiverziteta 140 miliona godina. Zaslužuju divljenje , primera radi, i zbog toga što za pola kilograma meda moraju da slete i posete dva miliona cvetova. Da više od 70 odsto glavnih gajenih biljaka koje se koriste u ishrani ljudi najdirektnije zavise od njih kao oprašivača. Po tom osnovu, samo evropskoj poljoprivrednoj industriji godišnje daju doprinos od 22 milijarde evra…
Mnogo mudrih glava, naučnika i futurista, u više navrata je naglašavalo, kada ovi jedinstveni insekti budu nestali, odnosno izumrli to će značiti i kraj ljudskom rodu. Još kao dečak od Jola Bašova Lazarevića, čuo sam jednom prilikom da Suncu i pčelama nikad ne treba okretati leđa.
Drugim rečima, ne ponižavati i ne brukati njihovo ime i ono što čine za planetu i čoveka. I još nešto, ako za pčelare vlada mišljenje da su Božji saradnici, odakle onda toliko ljudi iz njihovog esnafa koji žele da podmeću i varaju???
…