Foto: Budimir Budo NovovićDa je meteor pao manje bi graje bilo od one koja traje od nedavnog lansiranja u javnost takozvanog „non-pejpera“. Reč je o nevidljivom, neki kažu i nepostojećem papiru sa važnim informacijama kojim se opipava puls pre svega onih koji su vlast u jednom društvu, a potom i samih građana. Zbog toga je i taj „nevidljivi“ dobio naziv „probni balon“.
Prva dva, a možda ih uskoro bude i više „izuma“ velikih sila čiji je cilj da se saopšte određeni zahtevi a da druga strana ne može da odgovori, ticali su se podešavanja temperature na „Bosanskom loncu“, odnosno na nivelisanju kantara između Beograda i Prištine.
Za razliku od navedenih gromadnih pitanja i tema, „non- pejperi“ uredno i u velikom broju špartaju domaćim agrarom. Samo u jednoj sezoni ima ih na desetine i njihovi autori, po pravilu, imaju samo jedno na umu: kako ostvariti sopstvenu korist. Kako zbuniti i dezorjentisati one koji su stvorili, odgajili ili utovili novu vrednost.
Bukvalno se u svakoj agrarnoj brazdi moguće okliznuti ili sudariti sa nekim „non-pejperom“!? Oni koji su bolje obavešteni, u vezi sa ovim nazovimo ga fenomenom, prave se ludi i odmahuju rukama kao da rasteruju kakve štetočine. Vrane ili drozdove?!
Čudo na vidikovcu
Tako se pogodilo, i nedavno je jedan od „non-pejpera“ sleteo u beogradsko naselje Vidikovac. Na tezgama jedne tamošnje privatne piljare bio je pažljivo smešten u prigodnoj gajbi. Jasno se videlo da se radi o prvim ovogodišnjim trešnjama. Prodavale su po ceni od 4.300 dinara za kilogram.
30/04/2021 10/04/2021MOŽDA VAS ZANIMA
„Čuvarkuća“ u donjem vešu
Subvencije stavljaju lisice
Svi oni koji su videli ovo „čudo“ na Vidikovcu komentarisali su da je vlasnik piljarnice preterao bez obzira što su trešnje stigle iz Čilea. Čak i oni sa dubljim džepovima kupovali su najviše po 200 grama, srednjestojeći građani po šaku a sirotinja je pazarila na komad.
Ambicije ovog „probnog balona“ su da ukažu kupcima, ne samo na to da je prvo voće i kiselo i skupo, već da će ta paprena cenovna linija biti jako duga. Tada se i skida kajmak. Čista trgovačka psihologija. Pisanje romana sa potpuno neizvesnom sudbinom glavnog lika u obliku crvene trešnje!?
Malina zvezda „non – pejpera“
Dug je spisak „non-pejpera“ koji će koliko za tri do pet nedelja zapljusnuti domaći poljoprivredni prostor. Hladnjačari, izvoznici i drugi otkupljivači fokusiraće se na rano voće čije „zvezde“ su pre svih visokoprofitabilna malina, višnje, kajsije, breskve i drugo koštunjavo voće.
Već vidim informacije koje se uoči svake berbe malina ne menjaju dvadesetak godina. U istom formatu ponavljaju se i upravo služe kao neka vrsta lakmusa za taktiziranje sa otkupnim cenama.
Jasno je da je cilj oboriti cene uz priče i informacije kako je navodno: malina dobro rodila u Čileu, Poljskoj i BiH, da na zalihama i dalje stoje znatne količine crvenih plodova, odnosno da je pandemija korona virusa ozbiljno poremetila tržište i smanjila potrošnju ove voćke…
Naravno, ni proizvođači i njihova reprezentativna udruženja i asocijacije ne sede skrštenih ruku i lansiraju svoje „non-pejpere“. Tako navode da su otkupne cene, po pravilu, ponižavajuće i ispod svake mere isplativosti uz najavu da ozbiljno razmišljaju o odustajanju od berbe. Preti se blokadama puteva i železnica, noćenjima ispred zgrade Vlade Srbije i na kraju uz „čvrsto“ obećanje da će sa kosama i budacima raskrstiti sa ovom voćkom.
Svaka zainteresovana strana će iz ovakvih i sličnih poruka izvući određene procene i učiniti sve da sa brvna niko ne padne u hladnu vodu. Ako je tako nešto uopšte moguće izbeći u lavirintima današnje ekonomije i potpuno narušenog poslovnog morala!?
Legalizacija marihuane pusta želja
Poput vašarskih balona lete „non-pejperi“i kod formiranja otkupnih cena brojnih drugih poljoprivrednih proizvoda, kako kod onih koji imaju berzanski status tako i pijačnih ili kvantaških. Poput spretnih igrača po žici tako i domaći ratari izvode, skoro svake godine, svojevrsne ritualne tačke kako bi otkupljivače ubedili da kilogram ili tona pšenice, kukuruza, ječma, ovsa, soje ili šećerne repe, vredi mnogo više nego što oni nude.
Sa svog nevidljivog nosača lansirana je poput „Tomahavka“ informacija o tome da smo „zreli“ za legalizaciju marihuane. Odjedanput se neko setio da smo od tih konopljastih biljaka svojevremeno proizvodili odevno sukno, užad, mreže i da se sve više na ceni medicinsko ulje, čaj i još neke upotrebne vrednosti ove biljke.
Čim je tako nešto povezano sa slučajem „Jovanjica“ sa najviših mesta u državi je poručeno da nema legalizacije, bez obzira na pozitivan stav stučne komisije UN po ovom pitanju, i da će svako lice kod kojeg se zatekne jedan „džoint“ marihuane sa bukagijama završiti u nekoj domaćoj apsani. Šta reći osim da je sve ovo čist „non-pejper“!
Optimizam po službenoj dužnosti
Posebno zanimljivi su „non-pejperi“ koji stižu ih „kuhinje“ dva resorna Ministarstva za poljoprivredu i brigu o selu. U njima se između redova može pročitati da naši poljoprivrednici imaju subvencije i druge novčane podrške države, skoro na nivou najrazvijenijih zemalja EU.
Da su u pripremi novi paketi podrške dok će onim poljoprivrednicima koji se odluče za stočarstvo, nadogradnju domaćeg vinogorja ili organsku proizvodnju put do uspeha biti posut sa brojnim olakšicama i cvećem.
Svojevrsni optimizam po službenoj dužnosti predstavljaju i priče, odnosno obećanja kako će za 20 najzastupljenijih poljoprivrednih proizvoda: pravilnicima i zakonskim propisima biti regulisane minimalne otkupne cene. U vazduhu lebdi i obećanje iznalaženja rešenja za mega dug poljoprivrednih proizvođača PIO fondu za penziono osiguranje…
Distanca kao spas
Liči mi na „non-pejper“ i nedavna izjava ministra Branislava Nedimovića“Da poljoprivreda neće biti poligon prevarantima“. Naprosto, muvanja sa subvencijama, reeksportom i drugim nezakonitim poslovima nisu od juče. Smenjuju se kao na kakvoj beskrajnoj traci. Ne želim da nagađam da li je njihovo kastigovanje blago ili nikakvo?
Posle svega stiče se utisak da se „non-pejper“ sve više poistovećuje sa globalnim klimatskim promenama. Nikoga i ništa ne zaobilazi. Biće opasno ako se otme i poprimi pandemijske razmere. Od njega nam zakrpe na ustima (kako maske naziva legendarni Matija Bećković) neće biti od velike koristi. Mislim, da će distanca biti najbolja vakcina!
Komentari