Posle osam godina „ćeranja“ izvučena je još jedna cigla iz konstrukcije osam decenija najznačajnije domaće poljoprivredne banke „Agrobanke“ a.d. Beograd. Umesto pojasa za spasavanje naše „čuvarkuće“ potegle su prepoznatljivu Kardeljevu gimnastiku i njenim davanjem u naručje stečajnim dadiljama istu nazvali „Novom Agrobankom“.

Zaboravili su da imena ovde, poodavno, ne znače ništa. Ostaće samo sećanje da je jednom bila jedna velika i značajna banka koju nisu pojeli skakavci, već bagatelni krediti, zadrigli direktori i dementna država, odnosno njene institucije.

Pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, nedavno su izrečene prvostepene presude desetorici nekadašnjih članova izvršnog odbora i direktora „Agrobanke“. Sud je tokom glavnog pretresa utvrdio da su okrivljeni od početka 2006. do kraja 2011. godine odobravali kredite i bankarske garancije, davali menice i otpisivali dospele obaveze jednom broju klijenata, suprotno zakonu i internim propisima i procedurama.

Za prikolicu evra simbolične kazne

Zapravo, direktori su znali da su pozajmice nenaplative, odnosno da su založene nekretnine vredele znatno manje od njihove procene. U takvim okolnostima odobreni krediti nisu vraćani, a izdate bankarske garancije i menice pale su na teret „Agrobanke“, koja je na taj način oštećena za više desetina miliona evra.

MOŽDA VAS ZANIMA

Valjanja po belom snegu i belom blatu

Kolumne

10/02/2021

Može li borovnica postati srpski bitcoin?

Kolumne

30/01/2021

Milojkov paket za ekološke kabadahije

Kolumne

20/01/2021

Za pomenutu traktorsku „prikolicu“ evra okrivljena desetorica dobila je ukupno 23 godine zatvora. Kada se to pojedinačno „razgodi“ ispadaju dve godine i nešto meseci po čoveku. S obzirom da im je u kaznu uračunat pritvor, pa čak i onaj u kućnim uslovima sa ili bez nanogice, oni svi mogu kući pevajući – što bi rekao naš narod.

Naš narod zna i za onu drugu izreku: “Malom lopovu skidaju glavu, a velikom kapu“. Nažalost, takve slučajnosti postale se pravilo na čijoj izmeni radimo sporo iako se bez „prestanka“ zaklinjemo u izvesnu nultu toleranciju prema lopovlucima i sličnim hajdučijama.

Poljoprivrednici ostali bez Vavilonske kule

Međutim, najveća posledica svega navedenog je da je srpski agrar ostao bez svoje finansijske Vavilonske kule, a to je zapravo, bila „Agrobanka“. Za 80 godina postojanja, pored ostalog, ona je vodila namenske račune za preko 50.000 srpskih farmera. Sveukupno je imala 270.000 klijenata koji su joj na raspolaganje i brigu ustupili preko 365 miliona evra.

„Agrobanka“ je imala korespodenstske odnose sa 300 banaka iz celog sveta, odnosno bila je uvažena članica Međunarodne organizacije za kreditiranje poljoprivrede (CICA) u čijem sastavu je bilo 80 banaka iz 40 zemalja.

Pohlepa im došla glave

Verovalo se da ovo čudo od banke nikakve bure i nezgode ne mogu uzdrmati. Da će tranzicione prepreke i „sačekuše“ lako i bez većih posledica izbeći. Međutim, ispostavilo se da ova finasijska gromada nije imala rešenje za pohlepu, raspojasanost najviših rukovodilaca koji su ignorisali sve mere za procenu i odbranu od poslovnog rizika.

Ostali su slabi i snishodljivi prema svim uplivima i pritiscima iz partijskih komiteta, poštujući takozvana „burazerska“ i „kumovska“ pravila poslovanja, uz naglašeno poistovećivanje banke i njenih sredstava sa očevinom ili sopstvenom prćijom iako je bila u većinskom vlasništvu države.

Poklekla je baš kao i još jedan broj totema srpskog agrara kao što su brojni kombinati, instituti, prerađivačka postrojenja, mega farme, zadruge, mlinovi ili mlekare…Ono što nije prodato, najčešće inostranim, „peračima“ prljavih para ostavljeno je domaćim tajkunima ili da se samo od sebe uruši. Što nije retkost.

Antonić: Drugi su krivi

Neku sličnu „Agrobanku“ teško će biti napraviti a sa druge strane način njenog nestajanja, odnosno gašenja je samo još jedan od naših brojnih nerazumnih poteza. Zbog čega se to čini preostao je da se, eventualno, čuje odgovor od prvog čoveka banke Dušana Antonića. S obzirom da je on, u međuvremenu zbog narušenog zdravlja proglašen nesposobnim za suđenje, teško je očekivati bliže razjašnjenje.

Na jednom od ročišta Antonić, inače svojevremeno uvaženi, poštovani i omiljeni bankar, kategorično je tvrdio da mu nije jasno zbog čega je optužen?! U prilog tome u više navrata je isticao: „Da odobravanje kredita ne može da bude krivično delo“.

Sa ovakvim odgovorom mnoge je nasmejao, ali i s druge strane rekao je istinu. Šta bi jedna banka radila bez kreditnih poslova? Bukvalno bi ličila na nešto veću slamaricu i ništa više?! Žalio se on sudijama: „Da nekome nije odgovarala tako uspešna bankarska institucija“.Čak je i pomenuo imena nekolicine tadašnjih političara i visokih državnih službenika koji su odlučili da „Agrobanka“ treba da ide „pod zemlju“. Da nestane!?

Epilog rušenja najveće domaće poljoprivredne banke, malo koga je iznenadio. Srbija je decenijama izložena korumptivnim i drugim nezakonitim radnjama zbog kojih se, skoro niko, ne kažnjava. Jedino što ceh, uredno i bez pogovora, plaćaju njeni poreski obveznici, odnosno građani!