Bio sam uveren da je prošlo vreme komunističke demagogije kada su se loši „drugovi“ javno prozivali kao: neki, tamo neki, oni, grešnici, nesrećnici, slabići i slično. Sve je to bilo sa namerom da se relativizuju i na kraju zataškaju njihova dela, odnosno nedela. Prevario sam se, jer su minulog avgusta i septembra kroz prostor srpskog agrara, odnosno poljoprivrede, što posredno što neposredno, protutnjale kolone sitnih ali i onih krupnih pljačkaša, prevaranata i manipulatora, a da niko nije saznao njihova puna imena i prezimena.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Naprosto njih štiti pretpostavka nevinosti koju pravnici i sudije zovu prezumpcija nevinosti. Tačnije, iako pola sela može da vidi i prepozna ko je iz komšijske staje isterao u nepoznatom pravcu deset krava, dok se to na sudu ne dokaže, pomenuta kravokradica je nevino lice.
Uz sva uvažavanja civilizacijskog trenutka, najviših standarda čovekove slobode, kao i gnušanja na svaku vrstu inkvizicijskog ponašanja, pomenuti princip duboko je zagazio u svoju suprotnost štiteći, i što je najgore, motivišući počinioce svakoraznih krivičnih dela da bez straha od žigosanja u javnosti nastave, pa i da ponavljaju svoja dela.
Posle saslušanja M.Đ. možda će biti bliže poznato da li je i G.N. učestvovao u dobro planiranoj pljački tokom koje je nastala višemilionska šteta.
Čitaju i slušaju naši poljoprivrednici i ostali građani, pitajući se dokle sa ovakvim enigmama i kozerijama koje ispostavljaju visoke račune domaćim poreskim obveznicima. Ko su zapravo ljudi koji ignorišu važeće propise, traže bez prestanka takozvane „rupe“ u zakonu, nasrću na tuđu imovinu u po bela dana, koji varaju, i što je najgore, zdravstveno ugrožavaju građane?
Neće valjda neki „genijalac“ iz državne službe da utvrdi kako je ilegalno uvezeno meso iz Brazila smešteno u dubokom zamrzavanju 40 i više godina bezopasno za ljudsku ishranu? Ubeđen sam da se ni psi ne bi posle takve hrane osećali dobro.
Međutim, kada istražni organi, odnosno policija stavi lisice na ruke uvoznicima, odnosno švercerima takvog mesa, slavodobitno se javnost obaveštava da su na zadržavanju od 48 časova osumnjičeni za ovo krivično delo izvesni: B.N, D.J, E.Ž, P.P…
Nekome od njih doda se i godište, a vrlo retko mesto ili firma u kojoj je zaposlen ili pak njen vlasnik. Naši građani ove bezimene uhapšenike naprosto nazivaju: Moj do mojega.
Koliko je pretpostavka nevinosti degradirala svoju dobru nameru najbolje ilustruje slučaj koji se pre koju godinu zbio u jednom selu pored Bora.
U kuću u kojoj je živela usamljena starica upala su dva provalnika tražeći novac ili kakvu dragocenost. Pošto su se uverili da je starica bukvalno bez prebijene pare, krenuli su ka izlaznim vratima, ali je ona tada napravila nesmotrenu, veliku grešku.
Nasmejala se, valjda zadovoljna što odlaze, tako da je jedan od provalnika primetio da na jednom zubu ima zlatnu navlaku. Tražio je od nesrećne žene klešta i na brutalan način dokopao se plena. Kada su posle nekoliko dana uhapšeni javnost je obaveštena da su varvarsko i sramotno delo nad bespomoćnom osobom počinili: D.G. (33) i J. M. (30) iz okoline Bora. Čudi me da osnovana sumlja nije pala na Vladu Cepeša – Drakulu, koji je rođen tek koju desetinu kilometara vazdušnom linijom od pomenutog grada.
Moram podsetiti, uz svekoliko uvažavanje pretpostavke nevinosti da bi za navedeni slučaj u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića isti „mangupi“ teško prošli. Tačnije, onako kako su zaslužili.
Bili bi vezani u centru varoši da ih vide svi i saznaju puna imena i prezimena, iz kojeg su kraja i nahije, zatim bi dobili stotinu udaraca volujskom žilom po turu i potom bi bili bačeni u neku od apsana. Ne da se izležavaju, već uz svakodnevno izvođenje na teške poslove koje mi danas nazivamo društveno koristan rad.
Ni ovog leta kradljivci nisu zaobilazili njive sa ratarskim usevima, povrtnjake, voćnjake, vinograde, staje, zalivne sisteme i ekonomska dvorišta domaćih poljoprivrednika. Na području Banata, Srema i drugih delova Vojvodine i Mačve, toliko su se izbezobrazili da su u sred bela dana upadali u tuđe kao u svoje posede i vršili organizovanu berbu puneći vreće, gepeke, konjske zaprege i prikolice kukuruzom, bundevama, povrćem, voćem i svim na šta bi bacili oko.
Pojedini poljoprivrednici iz okoline Pančeva, znajući da će njihovo ukradeno povrće završiti na pijacama, odlazili su tamo da bi se na licu mesta uverili po kojoj ceni prodaju paradajz ili krompir. Zbog nepodnošljivih krađa paori iz Žabara su plaćali čuvare koji su danonoćno obilazili njihove useve, što je dodatno opterećivalo cenu proizvodnje i unosilo veliku nervozu. Hapšenja su bila tek sporadična, a zaklanjajući se iza pomenute pretpostavke mnogi od kradljivaca na sudu su mogli da izjave da su u vreme vađenja krompira bili negde na godišnjem odmoru, pa čak i na, recimo, filmskom festivalu u Kanu.
Kako je primetio jedan poljoprivrednik iz Mačve, pomenuta skrivalica postala je za njih gora od svake najezde skakavaca. Ove štetočine pojave se jednom u 10 ili 20 godina, dok se one „dvonoge“ ne odvajaju od svojih žrtava.
Domaći potrošači su nedavno ponovo, bolje reći po ko zna koji put, bili uznemireni zbog zaplene veće količine junećeg i pilećeg mesa nepoznatog porekla. U Jagodini se radilo o 36 tona junetine, a u Novom Pazaru o 4,5 tona pilećih bataka.
Povodom ovih događaja objavljeno je da su uhapšeni S.P. (38), M.D. (34), D.G. (38), M.M. (30), M. S. (31) kao i još nekoliko lica. Biser komentar ovog opasnog šverca stigao je od strane glavnog veterinarskog inspektora koji je, da bi umirio građane, kazao da će zaplenjeno meso biti uništeno uz savet da slične proizvode ne kupuju na buvljim pijacama već po megamerketima.
Niko od njegovih pretpostavljenih nije ga javno pitao otkuda meso na buvljacima?! Samo koji dan kasnije pripadnici MUP-a, Odeljenje za borbu protiv korupcije, u saradnji sa poreskom policijom Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede uhapsili su 36 osoba. Oni su osumnjičeni da su kao pripadnici kriminalne grupe suprotno važećim zakonskim propisima i sporazumima uvozili voće i povrće iz zemalja Evropske unije za koje su izrađivali lažnu dokumentaciju i potom ga kao proizvode srpskog porekla prodavali na tržištu Ruske Federacije.
Oni su na taj način pribavili protivzakonitu imovinsku korist od oko 440 miliona dinara. Koliko su oštetili domaće voćare i povrtare – još nije izračunato.
Skoro uz dubok naklon objavljeno je da su prikolicu para strpali u sopstvene džepove izvesni: D.Ž. (1976), J.Ž. (1976), T.M. (1981), A.S. (1980), Ž.V. (1975), Lj.V. (1973) i još 22 fina biznismena.
Slažem se da je medijska osuda pre suda ne samo neprimerena, već i surova sa brojnim mogućim neprijatnostima i implikacijama. Međutim, s obzirom na civilizacijski trenutak, neslućen tehnološki razvoj, učenost i profesionalnost onih koji se bore protiv prekršilaca zakona, osnovana sumnja ne bi trebalo da se piše i objavljuje samo inicijalima počinilaca.
Fino zvuči i poređenje: da je u vesti objavljeno puno ime osumnjičenog koji nije na kraju kriv, isto bi bilo kao kada prospemo jastuk perja sa petog sprata na ulicu, a demanti kao kada to perje skupljamo i vraćamo u jastuk.
Ima u tome istine, ali dokle tolerisanje, skrivanje i relativizovanje sa nemuštim slovima svakoraznih kradljivaca i prevaranata a posebno onih koji nasrću na život, telo, imovinu, ličnost i dostojanstvo? Ako na sva usta tražimo najširu transparentnost, zbog čega onda kišobran za konjokradice, jajare i najkrupnije lopove, švercere, zelenaše, korupcionaše, batinaše i prevarante?!
Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA , Biltenu za poljoprivredu i selo SANU.
Komentari