Poljoprivreda je jedan od sektora koji je najugroženiji kada su u pitanju klimatske promene. Nije to procena, već nažalost potvrđena okolnost. Međutim, i u takvoj sitauaciji ima onih koji trljaju ruke. Reč je o proizvođačima GMO hrane, za koju je poodavno utvrđeno da spada u nebezbednu, tačnije, štetnu po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zbog sve naglašenijih poremećaja na tržištu poljoprivrednih proizvoda, ratova, specijalizovanih kompanija za njenu proizvodnju i prodaju, pa i podršku vlada pojedinih držva, hrana nastala uz pomoć genetski modifikovanih organizama, ne posustaje i ozbiljan je konkurent onoj proizvedenoj na konvencionalan i organski način.
To se prvenstveno odnosi na takozvani “treći” svet, odnosno siromašne zemlje kojih je sve više u prehrambenoj nesigurnosti. U takvim zemljama seju ali i kupuju sve što se može naći na tržištu pod nešto povoljnijim cenama i bez straha, odnosno podrobnijeg saznanja, da li je u pitanju GMO ili neka njena alternativa?!
Više od istog autora
PREVARE GORE OD HEMIJE
04/11/2024
VEŽI GAZDINSTVO GDE TI KOMORA KAŽE
20/10/2024
SAMIT KAO RAME ZA PLAKANJE
Nedavni Samit o klimatskim promenama u organizaciji Ujedinjenih nacija održan u Bakuu (Azerbejdžan) nije doneo ništa novo u odnosu na prehodne. To je zapravio bio skup visokih zvanica najvećeg broja zemallja naše planate na kojem su se “recitovale” zabrinjavajuće priče i poneki predlog kakav mora biti odgovor prema klimatskim promenama.
Pa je tako, valjda svet razumeo, ako ne bude konkretnih mera, dovoljno novca i razumevanja od strane onih koji imaju najveće i najgore oblike emisija štetnih gasova i isparenja koja utiču na globalno zagrevanje, pred planetom i njenim građanima, biće izazova sa najgorim scenarijima.
Upravo 2024. godina bila je primer kako klimatske promene mogu da iznenade i najozbiljnije ugroze zivote i zdravlje građana, stambene i ekonomske objakte sa prataćom infrastrukturom kao i poljoprivredu, odnosno proizvodnju hrane.
Samo naša zemlja u jeku ovoletošnje sezone bila je zahvaćena sa preko 70 dana suše praćene tropskim temperarurama što je za posledicu imalo umanjenje roda ratarskih kultura od 70 do 100 odsto.
Španiju su u pojedinim njenim delovima, ponajpre Valensiji, zadesile nezapamćene poplave koje su odnele preko 200 ljudskih života uz ogromne materijalne posledice. Planetom je u ovoj goduni protutnjalo preko 100 najrazornijih uragana kao i veliki broj požara što se, pored ostalog, odrazilo na loš bilans kod proizvodnje poljoprivrednih dobara…
Nema razloga da sumnjamo da u svetu nisu zabrinuti zbog klimatskih promena i njenih posledica. Međutim, u isto vreme, izuzimajući organizaciju Ujedinjenih nacija, njene agencije, službe i skoro stalno upaljeno crveno svetlo po ovom pitanju, većina zemalja, po pravilu, ima “preča” posla.
Ni na ovom Samitu ni reč se nije čula na činjenicu da su klimatske promene najači vetar u leđa proizvođačima GMO hrane. Biljne i druge vrste iz tog “inžinjeringa” ekstremne vremenske promene podnose lakše i bez značajnijih gubitaka u prinosima. Taj argument zaklanja sve druge loše strane i opasnosti od te vrste hrane.
OPASNA ALTERNATIVA
Hamletovsko pitanje:”bezbednost ili glad” bez ikakve dramaturgije trebalo bi da bude na strani prvog i prevazilaženja druge situacije, odnosno gladi. To je najlakše reći, jer podaci i situacija sa terana su sasvim drugačiji. Iako su svima puna usta zdrave hrane, nažalost, sve je više je praznih tanjira. U takvom prostoru, bez većih problema, nalaze tržište i konzumente proizvođači GMO.
Na ruku moćnim kompanijama koje se bave ovom proizvodnjom idu i brojni drugi problemi na planeti, gde su nesporno najgori oružani sukobi, ekonomske izolacije i zabrane čime je i GMO potisnuta iz fokusa medija koji se zalažu za zdravu hranu. Očekivanje da će Evropska komisija u novom mandatu da donese izvesna restriktivna i “unapređena” rešenja po ovom pitanju, nije zabrinulo njene proizvođače.
Pre svega što u najavi nema novih pooštravanja i radikalnih prepreka u ograničavanju proizvodnje i prometa GMO. Snažan uticaj na njen opstanak vrše moćne kompanije koje su, dobrim delom, ubedile najširu javnost da bi bez određenih “dopuna” sa ovom hranom glad na planeti bila mnogo izraženija. Čak, i nepodnošljiva?!
Inače, očekuje se da će većina zemalja Starog kontinenta imati po pitanju GMO sve do 2027. godine diskreciono pravo da odlučuje šta i na koji način da postupaju. I ta okolnost, nesporno, doprinosi da linija između bezbedne i nebezbedne hrane postaje sve tanja.
NAŠA PRIČA
Zanimljiva je situacija sa našom zemljom koja je 2009. godine usvojila Zakon o genetski modifikovanim organiznima koji zabranjuje njihovu proizvodnju, uvoz i stavljanje u promet. Pošto je ovaj zakon stroži od evropskog zakonodavstva, on nije u skladu sa kriterijumima Svetske trgovinske organizacije (STO).
Da bi Srbija pristupila STO, uslov je da promeni Zakon o genetski modifikovanim organizmima. Pravilo je, bolje reći paradoks, da ni jedna zemlja čalanica STO ne sme da ima opšte zabrane trgovine bilo kojim proizvodom pa makar bio to i GMO.
Srećna je okolnost i na ovu iskrivljenu pravnu sliku da naši građani, još uvek, ne moraju da strahuju da će biti “obasipani” ponudama GMO, jer na našem tržištu je i dalje dobra ponuda zdrave hrane. Doduše, i javnost i svi oni koji naume da proizvedu i stave u promet neki od GMO proizvoda, izlažu se oštrim merama i kaznama.
ALIJINO TUMARANJE
Teško je i samim pominjanjem opasnog starca Alije Balijagića (65) izbeći a da se ne sklizne u prostor mašte, senzacionalizma i sličnih graničnih područja. Pre svega što taj dvostruki ubica i višestruki povratnik iz zatvora više od 20 dana izmiče poteri od strane specijalnih policijakih jedinica iz Crne Gore i Srbije.
Da 25. oktobra u selu Sokolac kod Bijelog Polja u Crnoj Gori nije ubio brata i setru iz porodice Madžgalj a potom naoružan lovačkom puškom pobegao u nepoznatom pravcu, pomenuti Alija ne bi bio ništa više od vesti u medijima. Međutim, njegovo tumaranje i skrivanje mnoge je uzmenirilo. Posebno kada je viđen na teritoriji Srbije i selima oko Prijepolja.
U svakoraznim anketama građani se najčešće pitaju: sa čime se begunac hrani i koliko može izdržati bez nje? Šta će kada mrazevi “oberu” divlje kruške, jabuke i pečurke? Malo ko, skoro niko, ne insistira da se preda i uzdignutih ruku prizna nedelo koje je počinio? Odgovornost nam ne sme biti na kraju niti pojedinačna vrlina, već pravilo i kolektivna svest.
Podjednako kada je u pitanju GMO ili izvesni Alija. Ako želimo donekle da stignemo!!!
…
Komentari