Tamo gde se nešto deli džabe uvek su redovi. Najčešće dugi. Zbog čega je to tako, suvišno je objašnjavati. Međutim, hoće li tako biti za gratis savete Nacionalnog tima za preporod srpskih sela, ostaje da se vidi. Ta stručna i iskusna gospoda, po drugi put za nepunih godinu dana, džaba nude ideje, predloge, podatke, adrese i dobre priče o tome gde je najpovoljnije i najisplativije pokrenuti sopstveni biznis u sektoru poljoprivrede.
Ciljna grupa su građani Srbije koji privremeno žive i rade u inostranstvu a zbog pandemije korona virusa našli su se u nekoj vrsti vakuma. Zaglavljeni i pritisnuti velikom neizvesnošću o svojoj daljoj sudbini tamo preko „grane“.
Prepuna agrarna „tacna“
S obzirom da korona divlja skoro godinu dana nije mi poznato u kakvom stanju su njihovi novčanici, ali i pored toga poodavno vlada mišljenje da oni uvek imaju određena investiciona sredstva. Kako je vreme novac iz Nacionalnog tima ih savetuju da ne dangube, već odmah krenu sa poslovima kojih je, bukvalno, prepuna domaća agrarna tacna.
Na njoj su sortirani najrazličitiji poslovi kojima mogu pored sopstvene obezbediti i budućnost svoje dece. Iza ove jake poruke slede nabrajanja mogućnosti ulaganja: u mini farme, male mlekare, voćnjake, vinograde, plastenike, kultivisano gajenje lekovitog bilja, pečurki, cveća, odnosno u sektoru proizvodnje meda, ribarstva, etno-turizma do otvaranja proizvodnih linija za viši stepen finalizacije najrazličitijih proizvoda. Naravno, sve do njihovih brendiranja.
Ponuda, odnosno preporuke i saveti Nacionalnog tima su za svako uvažavanje. Posebno oni da će svi, za džabe, imati savete i mentorstvo vrhunskih domaćih stručnjaka od kojih su mnogu članovi tima. Ipak, treba imati na umu nekoliko okolnosti od kojih će u bitnom zavisiti ispunjenje ove zamisli. Ponajpre koliko su naši „zarobljeni“ povratnici spremni da se „otvore“, jer u prelistavanju brojnih poslova najniže ulaganje, za nešto što se može nazvati biznis, je oko 60.000 evra.
Posle takmičarskih ulaganja u višespratnice, liftove, skupocene ograde i faraonske grobnice, pitanje je koliko su solventni. Možda i ključna neizvesnost, po mom ubeđenju, je ona na koji način motivisati da neko ponovo uzme, figurativno rečeno, motiku u ruke od koje je pobegao kao đavo od krsta?
Biznis ne podnosi demagogiju i njene parole
Zvuči jako primamljivo da nije daleko dan kada će Srbija moći da izveze voćnih rakija u vrednosti od pola milijarde dolara. Da se najveći broj voća prodaje dok je još u cvetanju, da svet luduje za našom prasetinom, bebi-bifom, jagnjetinom, medom, vinom i leskovačkim ajvarom. Pisao sam o kukuruznom brašnu sa „bar-kodom“ mlevenom u domaćim potočarama, valjevskim duvan čvarcioma i ostalim belim bubrezim…
Mnogo toga je na mestu, ali da nije prošle godine „blesnula“ malina, zbog određenih okolnosti na svetskom tržištu, ponosni, a istovremeno kratkog „fitilja“malinari dočekali bi Novu godinu i sve velike verske praznike u Nemanjinoj ulici u Beogradu.
Dobro je poznato da je u 20. veku informacija bila najskuplja roba, a u aktuelnom u kojem od pre koji dan čepamo 21 godinu, zlata vredna roba je ideja, odnosno inovacija. Nacionalni tim za preporod srpskih sela je podsetio na šanse u 19 oblasti poljoprivrede u kojim se može ulagati i inovirati, ali sve je to uzalud ako one nemaju adekvatnu logistiku i podršku.
MOŽDA VAS ZANIMA
Kakvi ljudi, takva i godina
23/12/2020
Nije zdravo ćutati
17/12/2020
Beli tartufi zavijaju u crno
10/12/2020
Sopstveni biznis je specifičan u tome što se oslanja na „slamaricu“ pojedinca. Njegovu upornost, trpeljivost, način snalaženja i spremnost na rizik. Dovoljno je da se samo neko od samoživih uvoznika „nakašlje“ pa da groznica počne da trese sve male proizvođače.
Populistička dopuna 19 predloga Nacionalnog tima kako je uključivanje u određen posao partiotski čin je nepotrebna i nezgrapno zvuči. Naši građani koji su „omirisali“ način poslovanja i razmišljanja u nekoj od zemalja „trulog“ zapada, znaju da biznis ne podnosi demagogiju i njene parole, već da mu je u centru svega profit. On valja brda i doline a ne graja u stilu: „Gde si Budo dupli komunisto“, „Šta, nemate u selu reku.Koliko sutra ona će biti dovedena“ i slične gluposti.
Da se ne lažemo: uz sve napore i sve više razumevanja od strane države, domaći poljoprivrednici od kada znaju za sebe bili su i ostali takozvani „Berači snova“. Baš kao oni oslikani u istoimenoj predstavi Zvezdara teatra u Beogradu, koju potpisuju pisac teksta Vladimir Đurđević i reditelj Božidar Đurović. Predložak ove predstave je jedna srpska porodica koja želi da se obogati od gajenja malina.
„To su ljudi koji znaju šta bi i kako bi, ali im nešto ne da. Njima izmiče sadašnjost, dok zagledani u budučnost pate zbog prošlosti“-kaže Vladimir Đurđević. Ovo bi trebali da imaju na umu članovi Nacionalnog tima. I ne samo oni.
Komentari