Kolumna Budo Novović - ©Agromedia

Čovek je mera svega, kazali su još poodavno, mudraci.Međutim taj kantar često zna da prevagne u svoju suprotnost. Pre desetak dana u mestu-selu Begeč dvadesetak kilometara zapadno od Novog Sada, upravo ta „mera“ je tresnula o ledinu. Otišla u crveno. Pala na nulu. Onda je usledilo iznenađenje, zbunjenost i na kraju veliko razočarenje i revolt žitelja Vojvodine i cele Srbije.

Naime, evangelističkoj crkvi u Begeču, od još uvek nepoznate osobe ili više njih, stiglo je preteće pismo u kome se Slovacima iz tog mesta, zamislite, daje rok od dva do tri meseca da se isele u susedno selo Gložan sa većinskim slovačkim stanovništvom.

Ručno pisano pismo na četiri stranice koje je bilo ostavljeno u poštanskom sandučetu crkve pronšla je žena zadužena za spremanje tamošnje bogomolje. Ona i nadležni iz crkve o svemu su ćutali, najverovatnije, da ne uznemiravaju vernike i građane u višenacionalnom Begeču.

Nije prva pretnja

Javnost je o pismu i njegovom sadržaju saznala tek kada ga je na svom fejsbuk profiolu postavio meštanin David Francistija. Morao je, objasnio je kasnije, jer se takve stvari i pojave ne prećutkuju. Ne smeju gurati pod tepih.

“Ako imate pameti odlazit! Ako nemate, čeka vas pakao kao naše Srbe na Kosovu.Lajčaku, vodi svoj smrad iz Begrča“- navodi se pored ostalog u pronađenom pismu.

David Francistija, podsetio je da ovo nije prvo, već četvrto preteće pismo u proteklih nekoiliko godina koje je upućivano Slovacima, a njih oko 500, živi u Begeču. Tako je i na fasadi crkve pre koju godinu osvanuo grafit: “Slovaci iselite se“.I tada kao i prilikom ranijih neprijatnih poruka i pretnji u široj javnosti se čutao ko da je neko rekao da „nije momnat“za talasanje!?

David je dodao da se lično ne oseća uplašeno, već uvređeno i poniženo, pre svega, što je rođen u Begeču i što je iz njegove porodice, odnosno iz slovačke zajednice više meštana dalo živote za vreme Drugog svetskog rata i borbe protiv nacističkih okupatora. Pripisivanje tih ozbiljnih ispada „frustriranim“ pojedincima smatra za neadekvatno, uz podsećanje, da fitilje za velike vatre i sukobe nikada nisu potpaljivali narodi, već upravo pojedinci.

Komentari kao lek

Među brojnim komentarima na pomenuti događaj, preko društvenih mreža i drugih medija, većina se složila da treba što pre utvrditi ko piše pisma sa krajnje neprimerenom sadržinom na račun Slovaka koji zajedno sa Srbima, Rusinima, Romima i drugim etničkim grupama žive u Begeču. “Ne damo naše Slovake sa kojima decenijama živimo u slozi i uzajamnom poštovanju. Mi smo svi Vojvodina, bez obzira na etničku, rasnu i versku pripadnost njenih gradjana. Zbog toga je Vojvodna lepa i jedinstvena.“

„Ja sam Slovak iz Begeča i bio sam mobilisan 1992. 96. i 98. godine za svoju državu Srbiju. Nisam pobegao u Slovačku, iako sam mogao bez problema tamo da se sklonim. Zbog toga je moja poruka: budale hapsite“!

Doduše, od strane zvaničnika, svih nivoa, na ovaj događaj bilo je svega nekoliko nemuštih reakcija uz minimiziranje incidenta. Nešto oštrija reakcija čula se iz saopštnja Lige socijaldemokrata Vojvodine(LSV). Uz traženje hitne reakacije nadležnih organa na utvrđivanu ko je i sa kakvim motivima uputio preteće pismo Slovacima iz Beogrča, u saopštenju ove političke grupacije stoji i seledeće :“Ovakve pretnje podsećaju na nacionalislističko divljnje iz devedesetih godina u Sremu.Vojvodina pripada svim njenim građanima i u njoj nema mesta za fašizam i šovinizam“-navedeno je u saopštenju LSV.

Nož u leđa i kupovini seoskih kuća

I zahuktaloj akciji kupovine napuštenih i praznih seoskih kuća koju vodi Ministarstvo za brigu o selu uz svesrdnu pomoć države incident iz Begeča može da poremeti njen nastavak u narednom ciklusu, odnosno godini. Naime, u ovogodišnoj akciji tokom koje je konkurisalo preko 500 mladih bračnih parova iz cele Srbije, za svoju kuću na selu, upravo, među najpoželjnijim i najviše tražrnim bile su one koje su se nalazile na prostoru Vojvodine.

Ova regija ne samo što je sinonim za proizvodnju hrane i bavljnje poljoprivredom, već je i zbog svoje multinacionalne i multikurturalne strukture pravi magnet za mlade ljude.To pokzuju mnoga istraživanja.Možda je grubo reći, ali događaj u Begrču liči mi i na takozvani „nož“ u leđa pomenutoj akciji koja se bori za spašavanje srpsih sela od njihovog odumiranj i nestanka.I o tome treba razmisliti!?

Bez “prokletih” Jerina

Mnogo toga u životu nije slučajnost.Begeč mirno poljoprivredno mesto poznato po ribnjaku i vrsnim proizvođčima šargarepe dobio je ime po „begečanjima“.To su bili ljudi koji su bežali od zulum „proklete“ Jerine žene Đurđa Brankovića, naselivši se na danšnjm mestu pord Dunava.

Kako bi, pitam se , sve ovo naslikala vedeta naivnog slikarstva Zuzana Halupova iz Kovačice, inače sa slovačkim korenima?Kao praznu tikvu namenjenu nečijoj usijsnoj glavi za „noć veštica“ ili na neki drugi nsčin? Na sve bi i njen komšija svetski poznsti nučnik Mihajlo Pupin, najverovatnije, samo odmshnuo rukom.Ali, sam i siguran, da se ne bi prijatno osećao!

Slovaci u Srbiji uvek su bili primer za istinsti i iskreni suživot, saradnju, razumevnje i podršku uz neskrivnu želju da se što uspešnije iskžu svojim radom, umetničkim i drugim stvaralačkim veštinama. Zbog toga, koliko sam shvatio, pre svega od njihovih komšija,Slovaci iz Begrča nemaju razloga da

strahuju od neke nove „proklete“ Jerine. Oni koji sramote Srbiju davnjem rokova da se isele iz svojih kuća su nepoželjni. Sasvim! Pored građana i šire javnosti to treba jasnije i glasnije da potvrdi, samo još, država!!!