Bliži se kraj 33. Olimpijade praćene radostima, suzama, iznenađenjima, ponosom i nezaboravom. Svi ti osećaji zapljusnuli su i nas u Srbiji. Posebno jak emotivni udar bio je onaj od nedelje 4. avgusta kada je legendarni teniser Novak Đoković, osvojio zlatnu medalju. Bio je i on, na momente, van sebe ali i svi mi kolektivno u posebnom delirijumu. Psihoanalitičari su kazali da je to dobra terapija za ovo, u globalnim okvirima ali i našim šorovima, turbulento i puno neizvesnosti vreme.
Kada se primaknemo nešto bliže „središtu“ naše zbilje i tu se bliži dan kada su naši poljoprivrednici naumili, ako u međuvremeno nekmo ne povuče ručnu, da naprave veliko iznenađenje. Neće, ako neko pomisli, voziti traktore u rikverc niti bacati kladivo, već sa njihovih prikolica po našim magistralnim i drugim brzim dzadama prosipati stajsko đubrivo.
To su namerili da čine ako Vlada Srbije, odnosno resorno Ministarstvo za poljoprivredu ne ispune nekoliko zahteva, pre svega stočara koji se tiču povećanja subvencija, od kojih neće ni po koju cenu odustati. Uz tri Udruženja odgajivača goveda sa područja centralne Srbije, iza svega stoji glavom i bradom Milija Palamarević, predsednik navedenog udruženja.
ZAHTEVI I NJIHOVA NALIČJA
Stočari traže da se povećaju subvencije za domaće junice sa sadašnjih 40.000 na 150.000 dinara, a za priplodne krave sa sadašnjih 40.000 na 55.000 dinara. Na listi zahteva je i povraćaj stočarima akciza za 130 litara dizela po hektaru i uvećanje subvencija za livade od 35.000 dinara o hektaru. Stočari zahtevaju da se definiše status poljoprivrednika i iščisti registar goveda od „lažnih“ grla čiji broj se licitira i do čak 50.000?!
Kao poseban zahtev odjeknuo je onaj kojim se traži da se reguliše radni odnos žena koje u angažovane na poslovima muže krava. I pored uvođena novih tehnologija reč je o izuzetno zahtevnom poslu koji svako lice obavezuje na neprekidan i odgovoran rad 365 dana u godini. Najmanje, što se za njih može uraditi je da pored plate imaju socijalno i penzijsko osiguranje.
Prvi komentari na ove zahteve bili su da u agrarnom budžetu nema dovoljno novca što je loš izgovor s obzirom na priče kako će se u domaćem stočarstvu preuzimati krupni koraci, jer je u istom došlo do ozbiljnih poremećaja. Izvlačenje na video „apotekarske“ vage kada su u pitanju subvencije i drugi oblici podrške su u najmanju ruku neprimereni.
Jedno od naličja pomenutih zahteva je i da tri Udruženja nisu reprezentativni predstavnici svih stočarskih asicijacija čiji broj je teško utvrditi. Ne bez razloga, jer što ih je više lakse se mogu lepiti etikete i diskvalifikacije. Uz sve stočari se otpužuju da šire lažne informacije o pojedinim dogovorima postignutim u kabinetima resornog ministarstva što je, najčešće, tendeciozni medijski spin…
Stručnjaci su poodavno upozorili da je domaće stočarstvo u ozbiljnoj krizi i da svi oblici kalkulisanja i škrtarenja samo mogu da ga gurnu još dublje u provaliju. Ko to ne razume, što bi rekle Lale: „nije odavle“!
LITIJUMSKA VRELINA
Avgust su uz nezapamćene vremenske vreline zapljusnuli i protesti širom Srbije protiv organizovanja rudarenja litijuma. Na svim skupovima čuo se strah od te vrste aktivnosti, doduše, sa malo stručnih podataka i detalja, ali sa vrlo jasnim stavom da ta vrsta posla može ozbiljno da ugrozi zemljište, vodu i vazduh, odnosno direktno i indirektno zdravlje ljudi.
Na te alarme država je reagovala sa više pozicija koje su se svodile na osnivanje određenih komisija i timova koji su iznositi svoje mišljenje što nije zadovoljavalo većinu onih koji odbacuju svaku mogućnost za rudarednje pomenutog minerala u dolini Jadra kod Loznice, ali i na drugim područjima u Srbiji.
Među uplašenima sve je više stanovnika iz opština i naseljenih mesta čina je pretežna delatnost poljoprivreda. Tako su četvrtog dana avgusta glasno „iskoračili“ meštani Osečine, koja spada među najveće proizvođače i izvoznike suve šljive u Evropi. U slučaju da se u njihovom komšiluku otvori rudnik, kažu oni, ozbiljno strahuju od bojkota svog brenda, i to upravo, od onih kojim je litijum najpotrebniji i koji podržavaju celu priču.
Ipak, donekle ohrabruje informacija da će Ministarstvo za zdravlje formirati medicinski tim za procene uticaja litijuma na zdravlje građana. Smatraju da će oni biti i relevantan i najači autoritet da mu se na sve procene i preporuke može verovati.
U svom prvom obraćanju pod naslovom „Dijalogom do istine o Jadru“, objavljenom na stranicama „Politike“ 7. avgusta ove godine, nedvosmisleno se kaže: “Jadar ni na koji način neće ugroziti zdravlje ljudi i prostiraće se na oko 220 hektara na teritoriji grada Loznice“.
U tekstu se dalje navodi da rudnik i fabrika litijuma neće biti ni najmanji rizik za zagađenje vode, zemljišta i vazduha. Da će paralelno sa njegovim radom moći da se organizuje poljopeivredna proizvodnja i sve sruge aktivnosti…
VREME DA SE UOZBILJIMO
Eho litijumskih različitosti, izostanka kvalitetnog i transparentnog dijaloga između onih koji su „za“ i „protiv“, previše nejasnih i nedorečenih informacija kao i navijačkog stava od strane najtiražnijih medija napravili su pravu pometnju kod većine građana.
Posebnan su slučaj samozvani analitičari i komentatori čije priče o litijumu se vrzmaju, najčešće, oko dnevno političkih tema i nadgornjavanja između opozicije i onih koji su na vlasti. Litijum ih zanima koliko lanjski sneg!
Pomenuti hor stvara pravu pmetnju u glavama građana njihovim stavovima i razmišljanjima. Čak su doveli i do podela u mišljenjima unutar porpdica, odnosno ukupne zajednice.
Iako je narativ, odnosno termin „glupi Avgust“, prihvaćen još u Rimsko doba, naš tekući avgust nije ipak glup. Ni kada je u pitanju visina subvencija u poljoprivredi niti „lomljenje“ o rudarenju litijuma, malo ko će sebe u tim okolnostima napraviti budalom. Suviše su to ozbiljna pitanja da bi mogla biti u ruhu kakve dvorske lude!!!
…
Komentari