Alibi je tu.Ali i potencijalni krivci(?!). Naime, ako zbog “posta”, odnosno oskudne ili nikakve zimske i prolećne prihrane poljoprivrednih useva, žetva bude polovična, pored ostalih, biće prozvani i penzioneri.Dobro ste pročitali, ne samo država i resorno ministarstvo , već i najstariji ( živi) građani. Određeni mozgovi misle da bi njihova februarska jednokratna pomoć od 20.000 dinara, što je zbirno zaista“gomila” para, bila dovoljna da se, uz postojeće tri, sagradi još jedna savremena fabrika za proizvodnju mineralnih, odnosno veštačkih đubriva čime bi se izbegla svaka zavisnost od uvoza I drugih vidova ucenjivanja.Uostalom, Srbija je pretežno poljoprivredna zemlja dok su penzioneri prolazna kategorija.

Kako se došlo na ovu “genijalnu” ideju? Naprosto gužva i neizvesnost sa veštačkim đubrivima nekoliko dana pred početak zimskog prihranjivanja ali i blizine prolećne setve, uključila je mnoge da tragaju za rešenjem. Ministarstvo za poljoprivredu izašlo je sa konkretnim obaveštenjima i predlozima od onih da će nabaviti dovoljne količine svih vrsta đubriva a zbog znatno uvećanih cena na njihovom ublažavanju ponudiće nekoliko rešenja.

Slobodoumni analitičari ekonomske i agro struke kao I neizbežni stranačko-preletačevskim ekspertima upravo su se “dosetili” da bi za novu fabriku bile zgodne penzionerske pare.Time su jasno stavili do znanja da su najobičniji vetropiri koji misle da najstariji sugrađani mogu da žive od čaše hladne vode I sećanja na svoj minuli rad i propratna izgibenija?!

GLOBALNI PROBLEM

No, da se vratimo na nepovoljnu situaciju sa veštačkim đubrivima. Uznemirenost poljoprivrednika nije ni predizborna niti neke treće vrste, već egzistencijalno-ekonomska. Naprosto, oni vrlo dobro znaju da je bez blagovremene i dovoljne prihrane skoro svaka proizvodnja u ratarstvu je za 50 procenata manja.Posebno, kada su u pitnju pšenica i kukuruz kao i skoro sve krmno bilje.

Aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, u više navrata je u proteklih nedelju dana obavestio poljoprivrednike da će na domaćem tržištu biti dovoljno veštačkih đubriva kako za prihranu tako i za predstojeću setvu.Kada su u pitanju njihove cene, izneo je podatak da je urea poskupela za više od 200 odsto a i fosfatna đubriva su udvostručila cenu.

Nedovoljne količine i enormno visoke cene su globalni problem i u protekle dve godine muče skoro sve farmere, odnosno poljoprivredne proizvođače kako u Evropi tako i svetu.Kao glavni razlog navodi se visoka cena gasa koji je ključni energent kod proizvodnje mineralnih đubriva i uopšte rada fabrika sa hemijskim programima.

PROČITAJTE I

Agrar je kao džuboks – KOLIKO PARA TOLIKO MUZIKE

Kolumne

20/03/2018

Moratorijum

Kolumne

21/01/2022

KREDITI BEZ KAMATE

Shvatajući težinu problema, bez obzira na određene povoljnosti koje imaju poljoprivrednici sa prodajnom cenom pšenice, država je ponudila nekoliko podrški za “rvanje” sa nabavkom veštačkih đubriva.Pre svega mislimo na kredite kod 10 poslovnih banaka na rok od tri godine, sa grejs periodom od godinu dana i bez kamate.Tačnije, nju će kao neku vrstu subvencije platiti država.Tako da će tona đubriva umesto 920 evra uz kupovinu na kredit stajati 850 evra. Razliku od 70 evra plaća država.

Uz ovo dogovor je da se ukine carina od 10 odsto uvoznicima đubriva sa tržišta trecih zemalja, odnosno onih sa kojima Srbija nema potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

S obzirom na podatak da poljoprivrednici po hektaru koriste oko 200 kilograma veštačkog đubriva, za one ratare koji obrađuju 100 ili nekoliko stotina hektara po aktuelnim cenama to su visoki izdaci koje dodatno uvećavaju i ostali inputi, pre svih, gorivo…

RATARI IZ STIGA PROTIV KREDITA

Najglasniji kada je u pitanju nepovoljna situacija sa veštačkim đubrivima su poljoprivrednici iz Stiga čiji je centar Požarevac.Oni su od ministra Nedimovića tražili da im država obezbedi mineralno đubrivo ureu po ceni od 650 evra po toni uz odbijanje da nabavku i plaćanje vrše uz pomoć beskamatnih kredita.Naprosto, oni se plaše da u slučaju iznenadne suše ili nepovoljnih vremenskih uslova prinosi budu nedovoljni zbog čega neće imati mogućnosti da izmiruju kreditna dospeća.

Oni su još u decembru prošle godine zapretili da će, zbog istog i još nekih problema sa organizovanjem proizvodnje stupiti u proteste, ali posle razgovora, upravo sa ministrom Nedimovićem, od toga su odustali.O daljim redosledima poteza kazali su da će se blagovremeno oglasiti.

GDE SU NAŠE FABRIKE

Malo ko zna da u Srbiji postoje tri proizvođača mineralnih đubriva u čijim postrojenjima se godišnje proizvede nešto preko 600.000 tona NPK I UAN đubriva. S obzirom da se za isti period uveze preko milion tona, to govori da domaći proizvođači rade sa smanjenim kapacitetima.Nesporno, da je jedno od rešenja upravo povećanje rasta domaće proizvodnje.Možda i izgradnja još jedne fabrike?Naravno, da bi u tom slučaju zbog smanjena troškova prevoza i drugih pogodnosti cene bile mnogo povoljnije od onih uvoznih.

Međutim, ubacivati penzionersku “crkavicu” u takvu vrstu “miksa” je zaista neprimereno. Čak i svaka pomisao na tako nešto je visok stepen grubosti i bezosećajnosti.

Samo podsećanje da je prosečna penzija poljoprivrednih proizvođača manja od 15.000 dinara izaziva neprijatnost kod svakog pristojnog građanina, dok je pravo zaprepašćenje, podatak da veliki broj ljudi koji su ceo život posvetili zemlji i njenoj obradi nemaju nikakve prinadležnosti.Ni većina onih drugih pnzionera ne može sa svojim primanjima da stigne ni na “puškomet” od prosečne potrošačke korpe.Ono što im se vanredno daje su najobičnije mrvice.Hvatanja za rukav da ne krenu prema kontejnerima i obrukaju sve redom.

Dobacujući im kako bi neka njihova najnovija solidarnost, mogla da podrži izgradnju još jedne fabrike mineralnih đubriva, nije mokrenje po penzionerima azotom, fosforom i ureom, već urinom! Čijim, muka mi je i da pomislim!