Život je pred neprestanim iskušenjima, problemima i situacijama od kojih mu najveći broj ne prija. Ni malo nije zgodno pronalaženje sigurnog skloništa od korona virusa, kako se spremiti za kroćenje klimatskih promena, odnosno za „rat“ protiv skakavaca ili grinja koje su unazad nekoliko nedelja izvršile pravi desant na dušeke, jorgane i ostale spavaće aljine građana Pariza.Ta sitna gamadija ne ubija ljude, ali ih maltretira do iznemoglosti. Poseban izazov je najavljeni bojkot dela opozicije aprilskih izbora koji je dobio neviđeni publicitet, toliki da je zaklonio reslove ostataka života i njegove logistike. Od te graje, procena, analiza, kombinacija i prelaza skoro da se ne čuje gromoglasni zahtev domaćih poljoprivrednika, pre svih ratara, da država smanji visoku akcizu na dizel gorivo. Nije to sinhronizovana prolećna kuknjava, već krik nevoljnika koje niko ne ume da čuje.
„Đekna još nije umrla, a kad će ne znamo“. Naziv ove nekada popularne televizijske serije Miodraga Karadžića, mogao bi najslikovitije da objasni situaciju sa višegodišnjim zahtevima domaćih poljoprivrednika da država smanji visoku akcizu na dizel gorivo. Medutim, ređaju se i prolaze godine, trunu dunje po fiokama, mirišu narandže, ali akcize nikako da se ukinu ili odu tamo negde na drugu stranu. Gde nikome ne smetaju. Doduše, za razliku od Đekne i njenog horoskora ovo nije komedija već ozbiljna priča koja bi trebala da pogura zaglibljene ratare i njihove kolege iz ostalih sektora primarne proizvodnje. Niko od vitezova oranica ne spori značaj prošle godine donete odluke o regresiranju dizela i to u već dobro znanoj „minijaturi“: da se od predviđenih 60 litara po hektaru svaki litar regresira sa 20 dinara. Ova podrška može ići najviše do 20 hektara zemljišta. Za ratare iz Vojvodine, koji obrađuju na stotine, pa i hiljade hektara, pomenuta podrška ravna je „ubodu komarca“ dok nešto značajniju korist imaju samo mala poljoprivredna gazdinstva.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Prvobitni zahtevi da se akciza koja je nešto veća od 57 dinara po litru, potpuno ukine, zatim polovično smanji i na kraju , makar, za trećinu okrnji ostali su bez reakcija, pa čak, i bez utešnog odgovora i pored znanja koliko svaki dinar uštede znači za domaće poljoprivrednike. Inače, u Srbiji za obradu 1,6 miliona hektara oranica godišnje se potroši 96 miliona litara dizel goriva za koje ratari plate oko 16 milijardi dinara. Međutim, i pored te činjenice i podatka o nedovoljnim regresima i subvencijama u odnusu na zemlje u regionu i EU koje su nam najznačajniji konkurenti na tržištu, o korigovanju ove poreske stavke još uvek nema nikakvih najava. Naravno, takav gard podstiče kupovinu dizela na crno, odnosno ilegalnom tržištu i što je najnepoviljnije dovodi veći broj ratara u situaciju da obradu zemljišta obavljaju u skraćenim postupcima i mimo predviđenih standarda, što se na kraju nesporno odražava na visinu prinosa useva. Međutim, izvesni stručnjaci i agro-analitičari smatraju da bi bilo mnogo svrsishodnije da se sredstva od akciza na dizel umesto njihovog smanjivanja koriste za ulaganja u razvoj agrarnog sektora, odnosno za unapređenje prodaje, promocije i edukativne seminare, za pomoć mladim poljoprivrednicima i druge programe i projekte.
IPAK, DA SE NE LAŽEMO: DA AKCIZE IMAJU ONAJ DEO LEĐA KOJI NIJE NA LEPOM GLASU (STRAŽNJICU) SVAKA VLAST BI IH LJUBILA UPRAVO NA TOM MESTU. OVAJ PORESKI KREKER JE ZLATNA KOKA ZA PUNJENJE BUDŽETSKE KASE ZNAČAJNIM SREDSTVIMA KOJA SE KORISTE ZA SVAKORAZNA PODKUSURIVANJA I NAMIRIVANJA. KADA JE OVE ZIME U VIŠE NAVRATA BEOGRAD SA JOŠ NEKOLIKO GRADOVA IMAO NAJZAGAĐENIJI VAZDUH NA SVETU, NIKOME NIJE BILO NI NA KRAJ PAMETI DA PREDLOŽI UVOĐENJE RESTRIKTIVNOG KORIŠĆENJA PUTNIČKIH AUTOMOBILA PO SISTEMU „PAR-NEPAR“. ILI DA ČINOVNICI „TVRĐAVA“ IZ NEMANJINE ULICE JAVNIM PREVOZOM DOLAZE I ODLAZE SA POSLA. ZVUČNI ZID AKCIZA NIKO NIJE SMEO NI DA OKRNJI A KAMOLI PROBIJE.
Zbog pomenutog straha od korona virusa ali i neizvesnosti hoće li gradonačelnik Šapca „Zelenović postati Rikanović“ posle odbijanja bojkota izbora kao i još sličnih trivijalnosti, na marginama naših medija i javnosti, našlo se nekoliko mnogo većih neprijatnosti. Ponajpre ona da je, tek posle šest meseci slobodne i neplaćene ležarine, Ministarstvo za životnu sredinu donelo rešenje da se iz atara sela Lugovčina kod Smedereva, ukloni više buradi napunjenih sa opasnim otpadom. Burad su bila u neposrednoj blizini reke Velika Morava i da nije počelo njihovo uklanjanje sa prvim velikim vodama skončala bi u reci što je moglo da ima nepredvidive posledice.
Čitaoce našeg portala, siguran sam, brine da li su pomužene nedavno pomenute krave koje su dospele na naslovne strane mnogih medija kako u zemlji tako i inostranstvu. Da podsetimo na skupu proizvođača mleka u Sremskoj Mitrovici, rečeno je kako niko neće da radi posao muže ni za mesečnu platu od 70.000 dinara. Da ta priča, ipak, ne pije vodu najbolje potvrđuju podaci Evropske statističke agencije, među kojima stoji da je u 2018. godini u Srbiji istovremeno radilo dva posla preko 200.000 ljudi. Tolika armija mogla je sa polovinom radnog vremena da pomuze sve krave u Austriji, Holandiji i naravno Srbiji. Dakle, krave su pomužene, ali šta da radimo sa akcizama? Hoće li to neko umeti da čuje?!
Komentari