Nepoželjna osoba. U bukvalnom prevodu to je značenje diplomatskog termina persona non grata. Još mi zvoni u ušima nadmudrivanje, isključivosti, vređanja i druga rijaliti prepucavanja o tome ko je u pravu u diplomatskom incidentu, ako je i to uopšte, između Podgorice i Beograda. Biću kratak: ovako nešto je nedostojno za dve bivše Kraljevine pobednice u Prvom svestkom ratu kojima se divio i klanjao ceo svet. Ne podsećam na ovaj događaj radi njegove medijske zanimljivosti, već zbog toga što se nepoželjne osobe kod nas mogu naći u svakom poslu, aktivnosti i sferi života i promišljanja, pa tako i u poljoprivredi. Zbog čega bi to u agraru nazivali „šutiranjem“ u stražnjicu umesto da je taj i taj direktor, radnik, čistačica, prodavac na zelenoj pijaci, vlasnik malog gazdinstva ili naučni radnik osetio vruć vetar, bolje reči, gorak ukus: persona non grata. Rekao sam ukus, jer u običaju ovog diplomatskog instituta nije predviđena primena fizičke sile i batinanja.
Upravo u vreme trećeg pika korone i „usijanja“ oko pomenutih ambasadora u javnost je procurela vest, kojom mali broj medija želi da se bavi, da je (Ž. Ć.) viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, proglašen za nepoželjnog člana ovog uglednog kolektiva. Reč je o čoveku koji je vodio Centar za istraživanje šećerne repe i tokom svog rada rešio jednu dugogodišnju enigmu kada je u pitanju ova industrijska ratarska kultura. Naime, on je otkrio uzročnike truleži korena repe što je bio veliki problem na našim prostorima još od 1960. godine.
Plan je ovog istraživača bio da u narednoj godini zajedno sa kolegama iz Beograda, načini korak više i započne projekat izučavanja epidemiologije bolesti koje napadaju šećeru repu. Za njegovu realizaciju obezbeđeni su izvori finasiranja kako od domaćih tako i inostranih fondova. Međutim, ta priča nije dobila podršku od novog rukovodstva Instituta zbog čega je viši naučni saradnik reagovao obraćanjem njegovoj Upravi, Ministarstvu za prosvetu kao i medijima. Vrlo brzo je dobio pismeno upozorenje: da je počinio nedozvoljeno delo odavanja poslovne tajne nakon čega je usledila opomena, a potom i otkaz.
možda vas zanima
Podsticaji i žene
25/11/2020
Poreznici opkoljavaju srpska sela
04/11/2020
Nulta tolerancija na poštenje
15/10/2020
Iako će se pomenuto upozorenje i rešenje, najverovatnije, „okliznuti“ na sudu pred kojim je (Ž.Ć.) podneo tužbe zbog mobinga kao i nejasnog dobijanja otkaza, gorak ukus slatke repe ostavlja to što u ovom slučaju nisu u pitanju diplomate (čitaj političari), već ljudi koji promišljaju na sasvim drugi način. Pragmatičan, sa puno argumenata i izazova kako razrešiti neku novu, po pravilu, veliku enigmu iz oblasti ratarstva, odnosno proizvodnje hrane. U prvi mah sve ovo podseća na pomenuti postupak persona non grata, umesto da bide suprotno: persona grata-poželjna osoba!
Kako će se ovaj slučaj razrešiti teško je u ovom momentu reći, ali ono što je sasvim izvesno je činjenica, dok se ne otvore neki novi rudnici zlata ili jadarita, proizvodnja hrane je naš najveći adut. Posebno kada su u pitanju osnovne ratarske kulture kao što su: pšenica, kukuruz, šećerna repa i suncokret. To ne znači da i u toj oblasti ne treba da se poštuju predviđena pravila, ali ni da se takve ustanove i instituti poistovećuju sa onima koji se bave „čačkanjima“ oko nuklearne energije. Gde je sve „tajna“!? Što se tiče diplomatskih tašni, kao simbola tog zanimanja, puni su ih beogradski buvljaci. Cene su vrlo povoljne.
Ali, da ovde ne spuštam glavu, posle tronedeljnog štrajka zatalasalo se u još jednom agrarnoj logističkoj orgnizaciji Poljoprivrednoj stručnoj službi u Požaravcu. Većina zaposlenih cele godine je negodovala da bi sredinom oktobra stupili u tronedeljni štrajk u znak nezadovoljstva sa ponašanjem direktora. Optužili su ga za blokadu računa kao i nenamensko trošenje novca. Na teret su mu stavili i uplitanje u sukob interesa, jer je izbegavao da naplati potraživanje prema zadruzi čiji je osnivač, a u kojoj je njegov sin direktor. Tokom ovog meteža zaposleni su potražili pomoć od savetnika ministra za poljoprivredu iz tog okruga, ali on sve vreme nije vadio ruke iz džepova. Narodski rečeno pravio se lud.
I u ovom slučaju zaposleni u PSSS Požarevac tražili su da aktuelni direktor bude proglašen za personu non grata, pored ostalog, i zbog toga što skoro mesec dana nisu bili u stanju da daju stručne i konsultanske usluge poljoprivredinicima koji u osam opština Braničevskog okruga obrađuju blizu 160.000 hektara oranica.
Ovo su samo neki od slučajeva koji prate ili se susreću u domaćoj poljoprivredi. Naravno, skener za njihova uočavanja često je u kvaru, ali i pored toga sve više sličnih situacija izlazi na videlo. Dobra žetva treba da je i dalje ključni kriterijum za oslikavanje uspešnosti jedne godine, odnosno sezone u poljoprivredi. Međutim, to ne znači ako su rezultati iznad proseka da sve ostalo treba da se gura u drugi plan. Pod neusisani tepih. Pred nepotizmom, mobingom, korupcijom, podvalama, krađama, zakidanjima, zelenašenjem, pa i prema agrarnim personama non grata, ne smeju se zatvarati oči. To je korak do ulaska u tmušu, odnosno mrak, koji je zgodan za svaku vrstu manipulacija i kastigovanja.
Komentari