Svaki novi ciklus POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE zbog zavisnosti od vremenskih uslova, ali i od kvaliteta brojnih logističkih podrški, strategija, akcionih planova, stava i politike države prema agraru predstavlja VELIKU TAJNU. Samo se sanjati može hoće li se uloženi trud i sredstva pretočiti u zadovoljstvo ili razočaranje i tugu.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Ako je za utehu najnovija istraživanja su pokazala da oni koji se, primera radi, bave baštovanstvom čine sebi ne samo materijalnu, već i zdravstvenu korist. Naime, utvrđeno je da svi koji uzmu motiku ili neku sličnu poljoprivrednu alatku u ruke SMANJUJU RIZIK OD PREVREMENE SMRTI ZA 33%. Dakle, rada se ne treba plašiti, poruka je ovog najnovijeg istraživanja, jer njegov dodatni profit je ogroman. Još niko nije precizno izračunao koliko košta DAN ŽIVOTA, a oni koji su po tom pitanju spekulisali tvrde da je on vredan kilogram zlata. A možda i više!?
Vitezovi oranica NE PRIHVATAJU valjanje u senu
Poljoprivredni analitičari i visoki državni činovnici zaduženi za ovu privrednu granu tvrde da spekulisanja nema kod toga koja nas proizvodnja uz ratarsku, voćarsku i povrtarsku može dovesti do izvoznog bilansa trostruko većeg od postojećeg. Šansa za zaradu od 10 milijardi evra nalazi se u HIPERPROIZVODNJI GOVEĐEG, JAGNJEĆEG i SVINJSKOG MESA. Ključne pretpostavke za njeno ostvarenje leže u tome da tržište Evropske unije ima stalne potrebe za velikom količinom goveđeg mesa, kako sirovog, tako i prerađenog. Istovremeno, Srbija godišnje izvozi 3,5 miliona tona kukuruza koji prerađen u stočnu hranu može da podrži GOVEDARSKI IZVOZNI CUNAMI gde milijarda kilograma svežeg mesa vredi dve, odnosno ako se preradi četiri milijarde evra. Ogromna potražnja je i za jagnjećim i svinjskim mesom.
Ovo su dragoceni podaci koji sugerišu u kojem pravcu se treba bolje i brže prestrojiti i organizovati uz činjenicu da se ona u punom kapacitetu može pokrenuti tek za nekoliko godina, tačnije – za šest.
Jako je bitno ko će se kod ovakvih projekata legitimisati kao organizator a ko kao izvođač poslova. Samo od sebe neće se ništa desiti. Naravno, neću reći ništa novo ako podsetim da je POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA KAO DŽUBOKS, DOK U NJU ULAŽETE NOVAC, ONA ĆE DA RADI I STVARA NOVU VREDNOST PO SISTEMU: KOLIKO PARA, TOLIKO MUZIKE. U nekoliko kolumni na portalu Agromedia ukazivao sam na ovu okolnost sa UPORIŠNOM TAČKOM na Pešterskoj visoravni. Ne zbog toga što je moj otac još pedesetih godina prošlog veka prvi posao poljoprivrednog tehničara dobio na farmi u Karajukića bunarima, već zbog dokazanih povoljnosti i prednosti Peštera za stočarsku proizvodnju. Te moje priče koje su često imale futurističke krokije, predosećao sam, da će jednog dana pokucati na vrata nacionalne i drugih agrarnih strategija i akcionih planova. Sada je ova ideja u njihovim hodnicima, ali je dobro što nedavno čuh od predsednika Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije da: „Bilo koja strategija, pa ni ona vezana za poljoprivredu, nije Sveto pismo i da je podložna promenama i dopunama.“
EKOLOŠKO uljuđivanje preko AGRARNE grbače
Sa svakim novim poljoprivrednim ciklusom otvaraju se pitanja subvencija, otkupnih i takozvanih zaštitnih cena i plasmana. Ljudi žele, barem okvirno, da znaju šta mogu da očekuju. Država poručuje da će odrešiti buđelar, u kojem je za ovu godinu opredeljeno 34 milijarde dinara, dok poljoprivrednici, s druge strane, tvrde da će to i ovog puta biti nedovoljno kako bi se uklopili u održiv nastavak proizvodnje. Subvencija po hektaru obradive površine sa prošlogodišnje 2.000 povećana je na 4.000 dinara, što će biti značajno za članove „KLUBA 100“ i više hektara, dok manja gazdinstva tu MILUJUĆU RUKU države neće značajnije osetiti. Podsećanja radi, u zemljama EU ova vrsta subvencije u proseku je oko 400 evra po hektaru. Kada su u pitanju OTKUPNE CENE, resorno Ministarstvo i država još jednom su poručili da oni neće niti imaju pravo da određuju cene bilo kojih proizvoda, već da to čini tržište, berza, odnosno ponuda i potražnja ili dogovori i ugovori koje proizvođači budu sklopili sa određenim firmama i sistemima.
„U poljoprivredi kao i u svakom drugom poslu ima onih koji se bolje i lošije snalaze. Posao države i resornog Ministarstva je da naprave dobru klimu za uspešno poslovanje.“ Uz ovu službenu i dosta hladnu konstataciju. evo i nekoliko detalja topline, a to je da svaki stočar za kravu muzaru dobije godišnje subvencija u iznosu od 550 evra ili za kozu 7.000 dinara. Značajne su i subvencije kamata na kredite koje uzimaju poljoprivrednici, jedino što se oni i dalje od bankara više plaše nego od promaje. Tovno grlo država subvencioniše sa 10.000 dinara, ali stočar Ratko Luković, iz jednog sela kod Nove Varoši, od te pomoći ne bi imao vajde da nije sam pronašao „top obrok“ za svoje bikove koji se sastoji od mešavine pšenice i šargarepe koja u tom kraju ima koren težine preko jednog kilograma. Ova mešavina je dvostruko jeftinija od klasičnog koncentrata i daje izuzetno visok prirast. Dakle, ovo je jedan od retkih primera u domaćoj poljoprivredi gde se ŠARGAREPA NAŠLA NA KRATKOM ŠTAPU.
PKB u senci „popisa“ vrabaca i predizbornih metroa
Do puta u VISOKO DRUŠTVO u kojem su pored ostalih Danska sa 23 milijarde evra od izvoza poljoprivrednih proizvoda i Holandija sa 70 milijardi, koja i dalje uvozi zemlju da bi održavala postojeće obradive površine, neophodno je brže i veće investiranje u prerađivačke kapacitete. Izvoza u GAJBAMA je bilo previše i on je, bez sumnje, bio jedan od razloga za malu zaradu i loše godišnje bilanse. Po pravilu u takvoj ekonomskoj improvizaciji najgore su prolazili primarni proizvođači. Savetnici za ovu vrstu prestrojavanja lansirali su i krilaticu koja glasi: OTAC U NJIVI, SIN U PRERADI.
Autori ove parole prevideli su nekoliko bitnih okolnosti a to je da su poljoprivredni očevi stariji od 50 godina, a sinovi intenzivno uče nemački ili norveški jezik kako bi se negde u tuđini latili motike. Popravku ovog poremećaja dobrim delom očekuje se da preuzme udruživanje, odnosno velika državna akcija obnove zadrugarstva. Dobro je počelo, jer se ne može prigovoriti podatku da je za nešto više od pola godine aktivirano ili osnovano preko 200 zemljoradničkih zadruga. Zbunjuje što se o njima u poslednje vreme sporadično ili tiho govori, kao da je početni uspeh uplašio ili „opio“ organizatore ove misije čija je ambicija da se u naredne dve godine u 500 srpskih sela formira 500 zadruga. Ne onih čiji koncept nije izdržao proveru vremena, već savremenih i otpornih na sve izazove i krizne situacije. Zadruge u kojima će nosioci posla biti sinovi, a očevi asistenti ili organizatori posla u pogonima prerade. Svakom prilikom naglašavam, bez obzira na svu tehnologiju, automatiku i druga pomagala, poljoprivreda, bolje reći RVANJE SA ZEMLJOM, traži snagu, odnosno mlade ljude.
Sa prvim prolećno toplim danima i tek pristiglim rodama u vojvođanskim selima pukle su i prve „petarde“ od strane brojnih medija koji vape za senzacijama. Bez imalo mere najavljuju se invazije i „desanti“ izvesnih: smrdibuba, „klintonki“, buba „pederusa“, krpelja, komarca, kao i nezvanog gosta iz Azije – voćne mušice. Navodno, oni će pojesti i hranu i ljude. Dobro je što se ovih zglavkara, izuzev voćne mušice, nisu uplašili poljoprivrednici, jer su sve ostale stari znalci kojih ima svake godine nekad manje, a ponekad i u većem broju. Bez namere da držim bilo kakav MOTIVACIONI GOVOR, srpski poljoprivrednici pred novu UDARNIČKU SEZONU dobro znaju šta im valja činiti. Ni državi vrane nisu popile pamet. I ŠARGAREPE NA KRATKOM ŠTAPU, IMAM OSEĆAJ, BIĆE SVE VIŠE!
Izvor informacija: Lična dokumentacija, portal Agromedia, Bilten za poljoprivredu i selo SANU.
Komentari