Tutnje tenkovi, ali i traktori! Da je sreće nemerljivo bi bilo bolje da se čuje samo turiranje traktora.Za razliku od topovske municije plugovi i tanjirače ne ubijaju.Upravo u četvrtak 24. februara, kada su ruske oklopne silesije uz zaglušujuću buku krenule ka Ukrajini, u više srpskih gradova i naselja od Banata , Šumadije do Mačve poljoprivrednici su isterali traktore na ulicu.Njihovu buku čuli su, tek retki mediji, deo građana i poneko od „glavate“ gospode koja se zaklanja iza takozvane tehničke vlade, kako se ista zove, uoči izbora.
Inače, kada ratari, bolje reći domaći farmeri protestuju to znači da im je dogorelo do nokata.Još pre nekoliko meseci preko svojih udruženja oni su uputili apele a potom i zahteve resornom Ministarstvu za poljoprivredu i Vladi Srbije, da se suočavaju sa nizom problema koji mogu ozbilkjno da naruše predstojeću sertvi i celu sezonu.
Nekoliko ključnih inputa, pre svih mineralno đurivo i gorivo za poljoprivrednu mehanizaciju, višestruko su poskupeli čime su dovedeni u nepodnošljivu situaciju da se sa tim izazovom suoče.Doduše, država je za mineralna đubriva ponudila poljoprivrednicima mogućnost dobijanja povoljnih kredita što su mnogi ratari doživeli kao još jedno guranje u dužničko ropstvo.I pored nuđenja kredita bez kamate i jednogodišnjim grejs periodom mnogima je i dalje ostalo nerazumno da veštačka đubriva, po toni, plaćaju od 850 pa do 1.000 evra.
Nisu Nemci u Divcima
Kada je „glavata“ gospoda nastavila relaksaciju ovog gorućeg problema sa pričama o poremećajima na globalnom nivou i da praktično na domaćem „terenu“ još ništa ne „gori“, odnosno kako se u valjevskom kraju kaže:“Nisu Nemci u Divcima“, to je ponovo ražestilo unervozene ratare.
Presavili su tabak i na adresu Ministarstva za poljoprivredu u Vlade Srbije uputili zahteve od kojih, kako su poručili, neće odustati.Tražili su da se ukinu akcize na gorivo, odnosno evrodizel koji koriste registrovanja poljoprivredna gazdinstva, zatim povećanje subvencija po hektaru obradive zemlje na 200 evra uz njihovu redovnu isplatu.Najduže u roku od 60 dana. Zatražena je stroža kontrola uvoza zamrznutog mesa kao i mleka u prahu. Primera radi Srbija godišnje uveze preko 30.000 tona mesa čime se nanosi velika šteta i demoralisanje domćih proizvođača…
PROČITAJTE I
Zlatko iz Gornjih Nedeljica
21/02/2022
Nulta tolerancija na poštenje
15/10/2020
Eksperti za jednokratnu pomoć
Pod pritiskom nezadovoljnih poljoprivrednika, pre svih onih iz Banata, bez obzira na svoj tehnički mandat Vlada Srbije krajem februara donela je odluku da duplira davanja, odnosno subvencije po hektaru.Umesto 4.000 ubuduće će biti isplaćivano 8.000 dinara.Traženih 200 evra, do daljnjega, ostaje pusta želja i eventualno „ispunjenje“ od strane neke političke grupacije tokom predizborne kampanje.
Ovom prilikom, ipak se potvrdilo, odnosno „glavata“ gospoda je priznala da je isplata subvencija mnogim poljoprivrednicima kasnila od nekoliko meseci pa do godinu dana.Odlučeno je da sva dugovanja budu isplaćena u prvoj polovini marta kada je novac i najpotrebniji ratarima.
U svojim prvim komrntarima poljoprivrednici su kazali da su se još jednom uverili da je vlast pravi ekspert za dodeljivanje jednokratne pomoći.Doduše to obično učine kada se nađu u škripcu i pod velikim pritiskom.Što se tiče efekata „dupliranja“ davanja po hektaru objasnili su da su u prošloj godini za 4.000 dinara mogli da kupe dva dzaka azotnog đubriva uree, a ove za 8.000 dinara ne mogu ni grama vide od takođe dva dzaka veštaka.Epilog je sličan onoj svojevremeno popularnoj televizijskoj reklami: „A od kuma….“
Akcize „osinje gnezdo“
Sve priče i zahtevi da se ukine akciza na evrodizel bez kojeg je poljoprivredna mehanizacija najobičnija hrpa gvožđa, pali su u vodu. Isti zahtev od pre dve godine, makar dok traje setva i žetva, bio je ignorisan uz izgovor da će državna kasa na taj način biti ozbiljno „uštinuta“.Koliko ta vrsta poreza prazni dzepove i sputava poljoprivrednike to malo koga zanima.
Naprosto, akcize na gorivo, bez obzira što se radi o ratarima, postale su „osinje gnezdo“ u koje nije preporučljivo čačkati.Cena evrodizela na domaćim pumpama je 179 dinara u koju je uračunata akciza od 0,49 evra po litri što je najviša stopa te vrste poreza u regionu.
Traže sistemska rešenja
Bez obzira što su za neka besplatna deljenja spremni da stoje i u najdužim redovima i da blagosiljaju svakom neočekivanom poklonu i dontoru domaći poljoprivrednici, sve više, „dolaze“ sebi. Naime, postaje im sve jansije da parcijalna, stihijska, jednokratna, predizborna, postizborna i druge podrške i pomoći su ustvari najobičnija piljarenja.Čak i ponižavanja.Zbog toga su „glavatoj“ godpodi poručili da poljoprivredu treba sistemski urediti.
To podrazumeva da se odrede prioriteti, procedure i pravila svih oblika podržavanja, zaštite i marketinga posle čega bi ređe bili gurani u „kaveze“ sa lavovima neoliberalnog kapitalizma, surove konkurencije, ucenjivanja i iscrpljućeg rada bez dinara profita.O jednom takvom dokumentu koji se fakultativno zove „Strategija srpkog agrara“ govori se decenijama, ali za nju kao da nema papira ili su joj gabariti takvi da se ne može naći rotacija za njeno štampanje?!
Zlatno dobaaa
Uz svu snalažljivost i kakvu-takvu pomoć ratare, pre svega proizvođače pšenice, posle završetka najnovije žetve dočekaće rekordne količine na zalihama.Razlog za punjenje silosa, magacina i drugih sudova je situacija u Ukrajini.To praktično znači da će ovog leta ponovo biti nervoze,kritika i razočarenja na račun otkupnih cena ove ratarske kulture.
Takozvano „zlatno“ doba, što se često provlači kroz pojedine „zidne“ novine od medija, zemljoradnici nikada nisu imali.Ako je bilo i nekih neočekivanih mega podrški kao što je „Zeleni plan“ u negdašnjoj Jugoslaviji, od silnih para najviše su se okoristili oni koji su ih delili, ljudi bliski vlasti i druge dugoprste birokrate.Tada su dobitnici sredstava iz „Zelenog plana“ kupili više putničkih automobila i „Dzems Bond“ bračnih kreveta nego, primera radi, traktora ili priključnih mašina…
Kada je u pitanju seljak, odnosno poljoprivrednik njihov status u našem društvu i dalje ostaje uokviren u ramu koji su „izvezli“ predstavici socijalnog realizma u srpskoj književnosti.Pride i ruski klasici.Eho njihovih zapažanja, komentara i kritike i danas je aktuelan i vrti se u sličnom krugu.
Svi promašaji, bilo da su iznenadni, pojedinačni ili sistemski, pogađaju ih direktno u centar mete. Tamo gde je najbolnije.“Glavata“ gospoda o tome bi trebala da povede više računa.Ne, računice.Kao što je ona o dva dzaka veštaka!
Komentari