Nekoliko poslednjih meseci prošle godine obeležili su protesti građana koji su imali za cilj da odbrane reke od izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Najuporniji u toj borbi bili su meštani sela kroz koja reke protiču i koje stanovništvu rečnih priobalja i najviše znače, ne samo sa ekonomskog, ekološkog i turističkog aspekta, nego kao pitanje budućnosti i opstanka budućih generacija. Podrška nije izostala ni od ljudi sa najvišim akademskim zvanjima i iz struke koja je u tesnoj vezi sa nastalim problemima. Po svemu sudeći i početak ove godine nagoveštava odlučnost građana da sačuvaju i odbrane planinske reke i potoke od znanih i neznanih investitora na srpskim rekama.
Možda vas zanima
Dok je još trajala novogodišnja euforija, 2. januara ove godine, Duško Nedinić, predsednik opštine Petrovac na Mlavi, jedan je od prvih čelnika lokalnih samouprava u Srbiji koji je na konferenciji za novinare otvoreno stao na stranu svojih meštana, zaštitara vodenih tokova u slivu Mlave. Prvi čovek te opštine bio je sasvim jasan po pitanju izgradnje MHE na Mlavi poručujući, kako je preneo jedan dnevni list, da svoj stav neće menjati pod bilo čijim pritiscima dokle dosežu njegove ingerencije i nadležnosti opštine na čijem je čelu.
˶Skoro sve se može popraviti, ali ako se prirodi jednom nanese ozbiljna šteta, tu popravke nema. Bez zdrave i očuvane životne sredine neće biti ni nas. A dok sam ja predsednik ove opštine, lokalna samouprava neće izdati nikakve dozvole za gradnju mini-hidroelektrana niti bilo kakavih objekata koji mogu ugroziti Mlavu i prirodu˝, rekao je gospodin Nedinić povodom zahteva meštana i ljubitelja prirode da se spreči devastiranje reke u ovom kraju.
Šta reći posle ovakvih reči reči čelnika jedne opštine osim: ˶svaka čast predsedniče˝, tako se brane interesi onih koji su Vas i birali da ih predstavljate, štitite njihove interese i pomažete. Primer je za današnje vreme i prilike redak, i zaslužuje par redova i pohvala i u ovoj kolumni. Sušta suprotnost ovakvom potezu odgovornih ljudi u Petrovci na Mlavi zabeležena je u Kraljevu, gde su se struka i politika našli na dve suprotne strane. Naime, Odeljenje za urbanizam i komunalno-stambene odnose Grada Kraljeva kao nadležni organ nije dalo pozitivno mišljenje o izgradnji mini-hidroelektrane Grajića 2 u selu Mlanča, na reci Studenici, da bi odmah zatim Gradsko veće prihvatilo žalbu potencijalnog investitora i praktično dalo ˶zeleno svetlo˝ za gradnju MHE.
Struka, najzad, progovorila
Autoritativni, rekli bismo i nepotkupljivi stručnjaci, dosledni naučnim principima, tvrde da su iskustva s gradnjom malih hidroelektrana loša i otuda rešenost da se svi zakonski akti i normativi koji idu na ruku tim projektima ukinu. Svoje tvrdnje potkrepljuju činjenicama da male hidroelektrane ˶devastiraju i geonasleđe, onemogućuju razvoj geoturizma i turizma uopšte˝. Ako je Srbiji cilj ulazak u Evropsku uniju, morali bismo da vodimo računa i o ovom problemu, i merimo svaki potez i odluku, jer reperkusije mogu biti vrlo neprijatne, čemu bismo se mogli učiti na tuđim primerima.
Na primer, dok u susednim zemljama i nekim evropskim kao što je Rumunija, zbog izuzetno loših iskustava, odnosno dramatičnih posledica, pod pritiskom Evropskog parlamenta planiraju da ukinu podsticajne tarife za tako proizvedenu struju i spreče ˶inavaziju investitora˝, kod nas u Srbiji je i danas na snazi plan o gradnji 800 MHE, čak i u zaštićenim područjima i to po katastru iz 1987. godine.
Laka i dobra zarada ne sme biti prioritet
Stiče se utisak da biznismenima koji grade ili planiraju da grade male hidroelektrane širom Srbije niko ništa ne može, iako bi po zakonu mogli da budu drakonski kažnjeni. Međutim, nije tako. Oni imaju odlične veze na svim nivoima vlasti, koriste, najčešće, najsiromašnije ljude koji im budzašto prodaju svoju zemlju u priobalju planinskih reka i potoka i tako postaju predmet velike manipulacije, koja ima za posledicu veliku štetu. Tu su i druge pogodnosti počev od dobrih veza, mita, i raspolaganja pouzdanim informacijama.
Pored tih povoljnosti, banke za ove poslove vrlo lako odobravaju sredstva budući da je sagrađena mini-hidroelektrana sigurna hipoteka, a njen vlasnik posle sedam godina ostvaruje čist profit prodajom struje po povlašćenoj ceni dražavi, za koju građani plaćaju porez kroz račun za struju.
Nezadovoljni građani, ali i univerzitetski profesori
Poslednjih meseci nezadovoljstvo meštana u čijim se selima, na seoskim rekama i potocima, grade ili planira gradnja MHE je sve veće. Dolazi i do fizičkih sukoba sa privatnim obezbeđenjem investitora. Izuzev Ministarstva za zaštitu životne sredine drugi državni organi i institucije mahom ćute. Početkom prošle jeseni za spas reka Stare planine od izgradnje mini-hidroelektrana došla je u žižu interesovanja javnosti.
Odbrani reka od nekontrolisane gradnje tada su se pridružili i pojedini dekani Beogradskog univerziteta, koji su se Ministarstvu za zaštitu životne sredine obratili otvorenim pismom. Pismo su potpisali dekan Šumarskog fakulteta, Ratko Ristić, dekan Biološkog fakulteta, Željko Tomanović, dekan Geografskog fakulteta Dejan Filipović, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta, Dušan Polomčić, kao i direktor Instituta za biološka istraživanja ˶Siniša Stanković˝, Pavle Pavlović.
U pismu je navedeno da pet profesora, odnosno pet doktora nauka, stoje ˶ispred hiljadu svojih kolega i kao jedan kažu˝ da se protive izgradnji malih hidroelektrana kako na Staroj planini, tako i na svim planinskim lepoticama Srbije. Kaže se, takođe, da dekani i profesori potpuno podržavaju planove Vlade Republike Srbije da se električna energija dobijena iz fosilnih goriva u što većoj meri zameni energijom iz obnovljivih izvora, ali naglašavaju da male hidroelektrane daju veoma skroman doprinos, a pritom imaju nesagledivo velike negativne posledice.
Rumunija kao loš primer i opomena
˶Najviše primedbi stručnjaci imaju zbog narušavanja ekosistema, smanjenja biodiverziteta, fragmentacije staništa riba˝, kaže prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i za jedan dnevni list i obrazlaže svoje tvrdnje: ˶Evropska komisija dala je Rumuniji nalog, ili obavezujuću notu, da se ispita održivost koncepta MHE, jer su u kratkom periodu podigli više od 500 objekata i značajno narušili kvalitet vodenih ekosistema u brdsko-planinskim područjima. Ide se čak dotle da se predlaže ukidanje povlašćenih, takozvanih FID-in tarifa za MHE˝, napominje profesor Ristić.
Ocenjujući takođe da status povlašćenih proizvođača stvara nefer uslove na tržištu, pri čemu je energetska korist mala, a ekološka šteta nesrazmerno velika. Ozbiljne diskusije o celishodnosti korišćenja MHE vode se i u Evropskom parlamentu, zbog poprilično negativnih ekoloških efekata, posebno u austrijskim Alpima, u delovima Bavarske, Francuske i Italije. Dovoljno razloga da u svemu ovome vidimo svoje mesto i izvučemo dobre pouke.
Najava novih protesta u dolini Lopatice
Strah od devastacije geonasleđa, ugrožavanja zdrave životne sredine, zastoja u razvoju seoskog turizma i vraćanja starog sjaja i značaja Bogutovačkoj Banji, jednoj od najpoznatijih evropskih banjskih lečilišta u lečenju psihijatrijskih oboljenja, visokog pritiska, perifernih krvnih sudova i migrene, pokrenuli su meštane Lopatnice, Stanče, Bogutovca, Magliča i okolnih zaseoka u zaštitu i odbranu Lopatnice od gradnje malih hidroelektrana.
Uoči Nove godine, kako je objavio naš portal, postavljene su table sa upozorenjem da investitori, ni naši, ni strani, kojima je brza zarada u prvom planu, nisu poželjni u njihovom kraju i na njihovoj reci. Kako kaže Dragan Matović, jedan od koordinatora grupe za zaštitu reke, koja broji više od 5.000 pristalica, meštani u priobalju Lopatnice i Studenice spremni su da se za pomoć obrate Evropskom parlamentu, ako im njihova država ne pomogne. Ipak, veruju da do toga neće doći.
Komentari