Udavio se u talasima žurbe, preterane samouverenosti, nejasnih pa čak i nečasnih namera sa atakom na ono što građani, posebno brdovitog Balkana, uz krov nad glavom, slavu a ponegde i obraz, najviše cene. U najkraće, to je životna linija prvih dana, odnosno časova nedavno izglasanog dopunjenog Zakona o eksproprijaciji, koji je na predlog predsednika države vraćen na „doradu“, odnosno ponovno odlučivanje Narodnoj Skupštini, ali ne po hitnom postupku kako je to prvobitno najavljeno, već natenane uz dugo debatno krčkanje. Po receptu kuvanja sarme.

Eksproprijacija u loncu za sarmu - Foto: Budimir Novović

Ovakav epilog se i očekivao posle bunta građana koji su njegovo povlačenje tražili uz blokiranje saobraćaja na nekoliko koridora, puteva, raskrsnica i ulica u Beogradu ali i većini gradova u Srbiji.

Povezivanje tog „zbrzanog“ i nakostrešenog Zakona sa kompanijom „Rio Tinto“ i njenim namerama da rudari jadarit, odnosno litijum na prostoru Jadarske doline, na čijem se užem i širem području blizu 19.000 građana bavi poljoprivredom, dodatno su doprineli njegovom spoticanju. Kakva će biti najnovija verzija Zakona ostaje da se vidi, ali prema stavu jednog broja poljoprivrednika, odnosno meštana Jadra kao i brojnih ekoloških organizacija, inicijativa i grupa građana oni će tražiti „dlaku“ u jajetu. Neće dopustiti da ponovo budu obmanuti ili dovedeni u zabludu da pod plaštom modernog i proevropskog imaju  zakon za drsku otimačinu imovine.

Predsednik dao garancije

Garancije da će sve biti u najboljem redu uputio im je predsednik Aleksandar Vučić, sa vanrednog obraćanja javnosti u sredu 8. decembra, objasnivši da je uz vraćanje uputio predlog Vladi Srbije, da ne donosi nikakav novi Zakon o eksproprijaciji dok se ne održi kvalitetna javna rasprava, odnosno debata u kojoj će biti uključena stručna javnost, strukovna udruženja, predstavnici privrede i civilnog društva. Naravno, i zainteresovani građani. Dok se ne postigne najširi konsenzus!

Isto kao i mnogi pre njega predsednik je kazao da je izglasani Zakon bio loš i da je to posledica aljkavosti i nemara onih koji su se starali o njemu. Uz kratke i nefer rokove za postupanja, odnosno žalbe svojstvenika nepokretnosti ali i još neke manjkavosti, ipak kao krucijalnu zamerku označio je izostanak javne rasprave. Obrazloženje predlagača Zakona da je kovid razlog za izostanak javne rasprave nije prihvatio, jer su se u isto vreme  organizovala razna okupljanja od sportskih, kulturnih , rekreativnih do stranačkih.

Što se tiče kompanije „Rio Tinto“ predsednik je rekao isto što i meštanima Jadra  sa kojima je nedavno razgovarao u Gornjim Nedeljicama. Tek posle široke javne rasprave treba da usledi odgovor na pitanje: hoćemo li rudnik ili ne? Obelodanio je i informaciju da je „Rio Tinto“ tražio od Vlade Srbije da se jalovište izmesti u najplodniji deo Jadra, ali i da kompaniji po tom pitanju nije dat odgovor. “Moj predlog vladi je da to ne dozvoli“ – kazao je Vučić.

Slavlje pod ručnom

Savo Manojlović, iz organizacije „Kreni promeni“ odmah posle vraćanja Zakona o eksproprijaciji kao ključnog razloga za blokade i prihvatanja određenih korekcija u Zakonu o referendumu i građanskoj inicijativi, kazao je da su njihovi zahtevi ispunjeni i da posle, formalnog potvrđivanja tih oklonsti,  prestaju protestna okupljanja. Zameniće ih skupovi građana na trgovima kako bi se proslavila ova značajna pobeda.

Za razliku od njega Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta „Ekološki ustanak“ ustvrdio je da još nije sve završeno i da će oni nastaviti blokadu sve dok lokalna skupština opštine Loznica ne briše „Rio Tinto“ iz najnovije dopune prostornog plana. Dok toj kompaniji ne „vide“ leđa neće se smiriti-poručio je Jovanović. Da li je to kazao ishitreno ili zbog nekih drugih saznanja u odnosu na ona koja „kruže“ Jadrom i Srbijom ostaje da vidimo?

Šleperi prejakih i ružnih reči

U protekle tri, odnosno četiri nedelje, koliko je trajalo ozbiljno komešanje oko Zakona o ekproprijaciji čulo se i izgovoreno je na šlepere svakoraznih komentara, kvalifikacija, pohvala, pretnji i ružnih reči. Od mnogih sam se postideo, iako znam, da od prejakih i grkih reči u Srbiji više niko ne može da pogine. Štetne su zbog nekih novih generacija kojima sadašnji politički dunđeri iz svih činovničkih predsoblja i kuhinja pa sve do Narodne Skupštine, daju modele najgore vrste. Njihove „recitacije“ ne samo što vređaju već huškaju i guraju građane u podele.

Da sam predsednik države za učesnike protesta koji se zalažu za zdravu životnu sredinu, odnosno vodu, vazduh i zemljište obezbedio bih neku kolektivnu nagradu ili zahvalnicu. Takvo interesovanje, zabrinutost i komešanje građana govori da je kod njih sazrela svest o značaju zaštite životne sredine i klimatskih promena. Samo podaci da u Srbiji godišnje od zagađenog vazduha umre od 12 do 15 hiljada ljudi, odnosno da ne postoji ni jedna uređena deponija za odlaganje takozvanog opasnog otpada dovodi do blage panike svakog pristojnog građanina.

Oni koji ekološki ustanak približavaju glasačkim kutijama neka nastave sa tom intonacijom. Njih nije briga za bilo koga i za bilo šta, već imaju svoju „nirvanu“ dok prave takozvanu izbornu matematiku i procenjuju, što bi rekli kladioničari, da li nešto može doći iz „dvojke u keca“ i obratno?! To je neka druga priča koja nije beznačajna, ali u odnosu na borbu za životnu sredinu i ograničavanje u toj oblasti svake vrste pohlepe, zloupotreba i korupcije, ne vredi ni pišljiv bob.

Valjevci stopirali bušenja

I dok se u ekološkom loncu još mnogo toga kuva, na „drugoj“ bušotini su se desile neke pozitivne stvari. Doduše, pod pritiskom narodnog pokreta „Marš sa Kolubare“ i pomoć pravnih zastupnika, Osnovni sud u Valjevu doneo je pre neki dan privremenu meru kojom se do daljnjega zabranjuju geološka istraživanja  kompaniji „Juro litijum Balkan“ na području valjevsko-mioničkog kraja.

Naravno, nisu istraživači te kompanije došli da traže tartufe niti jaja od prepelica na prostoru Kolubare i brda, već takođe litijum i još neke prateće minerale. Dok su se vrzmali u tom kraju ni jedna lokalna vlast nije reagovala. Pravili su se nevešti. Neobavešteni(?!). Tek na žalbe iz više sela da imnezvani gosti, bez ikakvih dozvola svojim istražnim bušenjima zagadjuju bunare i poljoprivredno zemljište, reagovala je država, odnosno sud uz donošenje određenog zadovoljenja.

To što je ono privremeno ništa ne smeta. Naprotiv, pokazalo je da se nisu bavili „jurenjem veštica“ , već odbranom od dezinformacija i grubih nasrtaja od nepoznatih kompanija i njihovih „terenaca“, koje zarad profita i drugih interesa uznemiravaju tamošnje domaćine u čije kuće i njive su ušli bez kucanja na vrata!