Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu do sada se mahom razgovaralo o ekonomskim problemima i prognozama, pre svega finansijskim, kao i o globalnom tržištu. Nešto ređe se govori o klimatskim promenama i o sve većem siromaštvu i stalnom rastu broja gladnih u svetu. Konačno, briga za stanje čovekove duše stigla je na dnevni red tek minulog foruma u Davosu.
Možda vas zanima
Na ovogodišnjem tradicionalnom skupu svetskih lidera u Davosu, istina ove godine bez najmoćnijih, Donalda Trampa, Tereze Mej i Emanuela Makrona, saopšteni su zastrašujuće ozbiljni podaci da na zemaljskoj kugli danas 700 miliona ljudi boluje od nekog nervnog poremećaja. Procenjuje se da će do 2030. godine broj ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom porasti na preko dve milijarde ljudi! To je svaki četvrti čovek na planeti. Pitanje se samo nameće: kuda ide ovaj svet?
Samo lane, više od 275 miliona ljudi steklo je dijagnozu anksioznosti, što narodski rečeno znači da četiri odsto svetskog stanovništva ima strah od „budućnosti, teško se koncentriše, uznemireno je, bori se sa težom ili lakšom glavoboljom, oseća lupanje srca iz čista mira…“, kako anksioznost tretira Svetski ekonomski forum. U debati je istaknuto da je sve više depresivnih kod mladih uzrasta od 12-17 godina u Americi, sve više usamljenih kod mlade populacije u Evropi, Japanu, SAD. Istaknuto je i da je sve više nasilja širom sveta, od kojeg ni naša zemlja nije po strani, istina ni približno državama koje drže neslavne rekorde na crnim listama.
Obolela i svetska ekonomija
Zabrinjavajuće podatke o zdravstvenom stanju stanovništva u svetu prate i upozoravajuće brojke o kretanjima u svetskoj ekonomiji. U Davosu je rečeno da svet nikada nije bio zaduženiji nego danas: potražioci potražuju impozantnu sumu od 250.000 milijardi dolara. Stručnjaci su izračunali da su za deset godina dugovi porasli na 247 biliona dolara, dok se u istom periodu broj multimilijardera udvostručio. Jedan odsto najbogatijih drži u rukama bogastvo koliko sav ostali svet!
A gde smo mi?
Srbija nije izolovano ostrvo u svetu, pa samim tim ni pošteđena najvećih globalnih problema koje moramo shvatiti ozbiljno, kako bi posledice već danas bile manje, a budućnost sigurnija i bolja. Poslednjih godina od strane državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem uloženo je mnogo napora u stabilizaciji ekonomskih, posebno finansijskih tokova, a naročito u dovođenju stranih investitora. Važni sastanci i pregovori nastavljeni su i u ovoj godini, uključujući i Svetski ekonomski forum.
Ovom prilikom pomenućemo dva sastanka u Davosu, od nekoliko njih: jedan, sa predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj, Sumatrom Čakrabartijem i drugi, sa potpredsednikom kompanije Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Hadimom Al Dareiem. U razgovoru sa predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj, Čakrabardijem, potenciran je značaj buduće saradnje sa ovom finansijskom institucijom koja pored kreditiranja nekih drugih naših projekata podrazumeva jačanje infrastrukture za navodnjavanje, što bi za našu poljoprivredu bilo od izuzetnog značaja.
Predsednik Srbije i potpredsednik kompanije Al Dahra razgovarali su o aktivnostima te kompanije nakon preuzimanja PKB-a, koje je izazavalo dosta oprečnih mišljenja i u delu stručne javnosti. U razgovoru su naglašena obostrana očekivanja da će u godinama pred nama PKB postizati sve bolje rezultate, što bi bilo od velikog značaja i za primarnu poljoprivrednu proizvodnju i za prehrambenu industriju.
Ne zanemarivati probleme i prirodne potencijale
U trenutku kada se broj gladnih u svetu drastično povećava, što je ponovljeno na mnogim svetskim forumima uključujući i ovaj u Davosu, neobjašnjivo zvuči podatak da u Srbiji svake godine, prema podacima Društva agrarnih ekonomista, ostane u korovu 424.000 hektara zemlje, zbog čega gubimo blizu 100 milijardi godišnje. Statistički gledano, u Srbiji se uopšte ne obrađuje 12,3 odsto poljoprivrednog zemljišta, odnosno svaki osmi hektar plodne zemlje.
Razloga zbog kojih je ovolika površina zemlje u Srbiji zapuštena je mnogo, o čemu smo u našem Portalu već više puta pisali, govoreći o propadanju sela i njihovom nestajanju. Među prvim uzrocima ovakvog stanja je demografski: ljudi su decenijama u sve većem broju napuštali zemlju ostavljajući je nebrizi i korovu.
Ne smemo zaboraviti činjenicu da Srbija ima na stotine izvora lekovite vode, među kojima je veliki broj neuređenih i zapuštenih. Imamo zvanično više od 40 banja i lečilišta, od kojih je ne mali broj u lošem stanju, pa ih gosti zaobilaze u širokom luku. U Bogutovačkoj Banji, udaljenoj svega dvadesetak kilometara od Kraljeva, proteklih decenija uspešno je lečeno na desetine hiljada gostiju – pacijenata iz zemlje i celog sveta. Uživala je ugled banjskog centra za lečenje širokog spektra psihijatrijskih oboljenja, o kojima smo govorlili na početku ovog teksta.
Od ove banje digli su ruke i grad i država, i o njoj jedino brinu meštani: čuvaju tuđe objekte, kupatilo, izvorišta vode i okruženje zarad gostiju koji bez ove banje jednostavno ne mogu, kako pacijenti iz naše zemlje, tako i svih drugih kontinenata. Kad već govorimo o nervnim bolestima koje su, kako smo već rekli na početku teksta, bile tema i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, recimo da su stručnjaci upozorili da su poremećaji mentalnog zdravlja u Srbiji među šest najčešćih nezaraznih bolesti. U istraživanju zdravlja stanovništva Srbije utvrđeno je da 4,1 odsto stanovnika pokazuje siptome depresije, dok u Evropi svaki 15 stanovnik ima te siptome.
Zato kao društvo ove probleme moramo najozbiljnije shvatiti i sveobuhvatnim merama rešavati. Imamo još uvek izvanredne prirodne potencijale koji će nam, ako se prema njima budemo domaćinski odnosili, biti od velike koristi, počev od šumskog bogastva, termomineralnih voda, pa do planinskih reka koje su u poslednje vreme gotovo jedina briga meštana u njihovom priobalju. Ako sudbina zemlje i građana nije u sigurnim rukama njihove države Srbije, ni Davos nam neće pomoći.
Komentari