Da primena načela održivog razvoja i briga o zaštiti životne sredine treba da budu uzeti u obzir prilikom obavljanja svih privrednih delatnosti, svedoče brojni primeri štetnog uticaja različitih privrednih grana na prirodu i ekosisteme. Ni poljoprivreda nije izuzetak, te nesavesno bavljenje ovom privrednom delatnošću dovodi do zagađenja zemljišta, vodenih tokova, kao i do emitovanja štetnih gasova.
Možda vas zanima
Prema rečima Ane Svilar, master inženjera zaštite životne sredine, većina ljudi ne sagledava poljoprivredne procese kao negativne po okolinu, jer nije upoznata sa samim tehnologijama proizvodnje.
„Proizvodnja mleka i mesa, dakle stočarstvo, a posebno govedarstvo, veliki je emiter metana, koji je jedan od najzastupljenijih gasova iz grupe onih koji izazivaju efekat staklene bašte. Pored gasova, veliki problem, naročito u zemljama u razvoju, predstavljaju stajnjak i ostali otpadi životinjskog porekla. Ukoliko takvi otpadi nisu adekvatno lagerovani, smatraju se velikom pretnjom po vodene tokove, jer podzemnim vodama veoma brzo stižu u veće tokove i kontaminiraju ih. Takođe, potreba za većim površinama obradivog zemljišta posebno ugrožava ekosisteme, a utiče i na erozije“, tvrdi Ana Svilar.
Šta je poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti
Ona je deo tima mladih stručnjaka koji su okupljeni u firmi „Green Mind Consulting“. Ova firma nudi savetodavne usluge iz oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede, a posebnu pažnju usmeravaju na implementaciju principa održivog razvoja u poljoprivrednoj proizvodnji. Kako Svilarova tvrdi, svi poljoprivrednici mogu da doprinesu očuvanju životne sredine odgovornim ponašanjem koje podrazumeva niz mera kontrole proizvodnje, koje ne koštaju ništa ili su veoma jeftine.
„Neke mere, kao što su kontrola potrošnje energenata i planiranje proizvodnje, mogu čak uštedeti sredstva. Jedna od značajnih mera je uspostavljanje kontrole korišćenja hemijskih preparata, od pesticida, đubriva, pa sve do sredstava za pranje, dezinfekciju i deratizaciju. Takođe, veliki uticaj može da ima adekvatno držanje i lagerovanje svih inputa koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji, pre svega mislim na hemijske supstance. Adekvatno lagerovanje otpada, kako onog koji je organskog porekla, iz životinjske ili biljne proizvodnje, tako i ambalaže, isto toliko je važno. Upravljanje otpadom i uvođenje sistema koji kontroliše upravljanje je jedno od ključnih aktivnosti, koje je čak propisano zakonom“, objašnjava Svilarova.
Vetlandi: Prerada otpadnih voda u domaćinstvu
Ana Svilar i njen kolega Goran Vujičić, koji je diplomirani inženjer mašinstva, razvili su ideju o solarnoj komori za kompostiranje, a njihova ideja je prepoznata kao nešto što bi se moglo naći na tržištu. Oni su zahvaljujući svojoj ideji osvojili nagradu Garancijskog fonda Vojvodine.
Prema rečima Svilarove ideja o solarnoj komori za kompostiranje nastala je 2016. godine, a vrednost proizvoda se ogleda u tome što koristi organski otpad kao osnovni resurs, dok za pokretanje koristi energiju iz obnovljivog izvora, odnosno energiju sunčeve svetlosti.
Njen kolega Goran Vujičić objašnjava da gorepomenuta mašina za kompostiranje treba da radi na pametan, ekonomičan i efikasan način, kao i da ima samo jednu funkciju, a to je proizvodnja komposta.
„Osnovni delovi mašine su spoljna komora koja služi za skladištenje gotovog komposta i unutrašnja, perforirana, rotirajuća komora, u koju se smešta otpad od kog se dobija kompost. Kompost koji je sazreo u unutrašnjoj komori propada kroz perforirane zidove u spoljašnju komoru, gde se skladišti. Predviđeno je da mašina radi u automatskom režimu, prateći temperaturu, vlagu i druge parametre od značaja u procesu stvaranja komposta. Rotiranje valjka radi mešanja komposta se obavlja pomoću elektromotora, koji se napaja iz baterija. Baterije se pune električnom energijom generisanom upotrebom solarnih panela, tako da je energija obnovljiva i mašina je potpuno nezavisna od gradske elektro mreže”, rekao je Vujičić.
Osim što doprinose čistijoj i zdravijoj životnoj sredini, ovakva „zelena“ rešenja u poljoprivredi mogu biti veoma korisna za same poljoprivrednike. Dobar primer za to je svakako upotreba komposta, koji poboljšava kvalitet zemljišta, čineći ga plodnijim, dok biljkama obezbeđuje hranljive sastojke. Svakako se ne sme zanemariti ni njegov ekološki značaj jer se kompostiranjem reciklira biootpad koji čini oko 30 odsto otpada u našem domaćinstvu.
Komentari