Ako se vozite putem od Pančeva ka Vršcu, u banatskoj ravnici, primetićete da je sve više vetroparkova koji proizvode veliku količinu električne energije bez emisija gasova štetnih za životnu sredinu.

Srbija je, o čemu svedoče te vitke vetrenjače, već odavno na putu izgradnje sistema i infrastrukture za postepeni prelazak na čistije izvore energije za domaćinstva i za privredu. I ne putuje sama: pomaže joj Evropska unija, modernim zakonskim rešenjima, dobrim iskustvima i praksama iz zemalja članica, ali i bespovratnim sredstvima i povoljnim kreditima.

O tome smo, u Vetroparku Alibunar, razgovarali sa Danijelom Isailović, menadžerkom i zakonskim zastupnikom Udruženja “Obnovljivi izvori energije Srbije”, koje je osnovano u martu prošle godine, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj. “Osnivači Udruženja su tri licencirana proizvođača električne energije: Vetroparkovi Čibuk 1, Vetropark Kovačica i Vetropark Alibunar, belgijske kompanije ’Elicio’ koja nam je ovde domaćin.

Tranzicija sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije je u Srbiji, kao i u čitavom svetu, neminovnost. Ona se već dešava. U poslednjih šest godina u Srbiji je izgrađeno sedam velikih vetroparkova, ukupnog kapaciteta oko 400 megavata”, objašnjava naša sagovornica. “Čitava planeta, a naročito Evropska unija, posvećeni su pitanju dekarbonizacije i obnovljivi izvori energije su viđeni kao jedini mogući spas za planetu, u smislu borbe protiv klimatskih promena i borbe protiv globalnog zagađenja i zagrevanja.” Isailović naglašava da su građani Srbije sve više zainteresovani za obnovljive izvore energije.

“Oni se više ne doživljavaju kao alternativa već kao budućnost i sadašnjost. Svi su svesni da će zelena energija biti glavna stvar srpske energetike.” A nije uvek bilo tako. Na početku je postojalo mnogo predrasuda. “Neki nisu verovali da će se to dogoditi u Srbiji, percipirano je kao nešto vrlo skupo, kao nesigurno, a sada imamo situaciju da ljudi polako shvataju da su obnovljivi izvori energije garant energetske nezavisnosti i stabilnosti svake države i da su ključni za održivi razvoj, jedan od 17 ciljeva Ujedinjenih nacija”, rekla je Isailović.

Ona skreće pažnju na jedinstven primer odgovornosti prema lokalnoj zajednici u banatskim opštinama Alibunar, Kovin i Kovačica, u kojima se nalaze vetroparkovi. Dva odsto od profita koji generišu vetroparkovi ide direktno opštinama koje novac mogu da koriste za potrebe komunalnih, infrastrukturnih, ekoloških i zdravstvenih projekata. “Konkretno, vetropark Alibunar proizvodi električnu energiju, zelenu energiju za 38.000 domaćinstava, a smanjuje emisiju ugljen-dioksida za 88.000 tona. Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije poziva sve zainteresovane kompanije koje se bave obnovljivim izvorima energije da nam se pridruže u ovom zajedničkom poslu da učinimo Srbiju zelenijom.” Evropska unija je najveći donator Srbije u oblasti energetike, u koju je investirala preko 830 miliona evra bespovratnih sredstava od 2000. do kraja 2021. godine. EU u Srbiji finansira projekte čiji je cilj sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora energije, liberalizacija tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti. Krajnji cilj je smanjenje zagađenja i ublažavanje klimatskih promena, što su i ciljevi Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan, koje je Srbija podržala 2020. Za 2022. godinu EU priprema bespovratnu podršku za ceo energetski sektor Srbije u iznosu od 100 miliona evra, uključujući 49,6 miliona za važan projekat energetskog povezivanja Evrope i Srbije – gasni interkonektor Srbija‒Bugarska.